Na njega je u dužem vremenskom periodu delovano specijalnim preparatima – bilo da mu izvuku informacije, bilo da bi svesno uništili njegov život
S kim si – onakav si! Ta stara poslovica najbolje što je moguće odgovara ponašanju srpskih vlasti i specijalnih službi, koje teže da postanu deo civilizovane svetske zajednice, te grozničavo proučavaju zapadnu nauku političkih mistifikacija. Publici tek što je ponuđen jedan mali primer mistifikacije, pod nazivom ubistvo bin Ladena.
Na čaroban način se likvidacija teroriste broj 1 podudarila sa ubistvom mlađeg sina i tri unuka pukovnika Gadafija. Nazirao se ogroman skandal – ipak u rezoluciji 1973 SB UN Gadafijevi unuci nisu ni pomenuti. Trebalo je stvar zabašuriti, pa je iz američkih skladišta izvučen davno preminuli bin Laden i kao nova vest, uz lupnjavu doboša, ispunio sve televizijske ekrane. Likuje svet – ma ko će još da misli na Gadafijeve unuke! Opet je pravda pobedila! Ali, u mistifikaciji je moralo da dođe i do previda. Za razliku od SSSR-a, u SAD ne postoji nauka o mistifikaciji pokojnih vladaoca, te zato nije ni bilo moguće da se publici prikaže leš bin Ladena. Najverovatnije je da se objekat, za kojim je organizovan lov američkih specijalaca u Pakistanu, odavno smirio u zemlji. A svetskom javnom mnjenju, koje amerikanci odavno smatraju za stado ovaca, rečeno je da su fotografije ubijenog tako strašne, da se prosto ne usuđuju da ih prikažu. Ma – bacili su ga u more! Eto tako je to bilo. Više ga nema; predstavi je kraj.
Koliko god to izgledalo čudno, mnogi Amerikanci su poverovali čak i u takvo buncanje. Bacili ga u more – pa šta. Pametno je što su ga bacili – sada niko više neće pričati ni o maloletnim Gadafijevim unucima, mada su oni ubijeni u raketnom napadu.
Pokvarenost ne zna za nacionalnost. Iako se u svetu uvek visoko poštovalo srpsko osećanje časti i srpsko slobodoljublje, o novim prozapadnim vladarima Srbije i srpskim specijalcima ništa slično se ne može reći. To su ljudi od druge fele.
Kako su uopšte mogli da traže i prate narodnog srpskog heroja Ratka Mladića?
Kako su uopšte mogli da izdaju naređenje za hapšenje Mladića Haškom tribunalu, koji kako zine – slaže?
Kako im se digla ruka da iza zidova maltretiraju slavnog generala, da mu unište zdravlje?
Zar vi stvarno verujete da je Ratko Mladić iznenada, pošto se krio toliko godina, nađen u Lazarevu? Ma nemojte da se šalite…
Srpski specijalci su bez prestanka tragali za Mladićem. Redovno su pretresali i kuću generalovog sina, i selo Lazarevo – ta dva objekta ni za trenutak nisu bila ostavljana na miru, sve vreme su ih tresli. Pri pretresima je oduzimano sve: pare, računari, telefoni (sve zauvek). Iza Mladićevog sina, Darka, gde god bi pošao, išao je auto sa sputnjičkim antenama, da i ne pominjemo drugove iz pratnje. U Lazarevu žive najbliži Mladićevi rođaci: Branko – Ratkov stric, brat njegovog oca, i Brankovi sinovi. Pretresi su ovde, kako je već rečeno, vršeni bez prestanka. Tako da je verzija o tajnom Mladićevom boravku u tom selu ili o tome, da je on navratio u goste – totalna laž. Pa i ta verzija je napravljena tako grubo, baš ni malo ih nije bilo briga da naprave da bar malo liči na istinu. U vezi sa fotografijama Ratka Mladića, koje su se pojavile u medijima je već konstatovano: na prvoj fotografiji – u stričevoj kući – general je podšišan vrlo kratko, a samo posle nekoliko sati, kada su ga dovezli u sud, kosa mu je već bila mnogo duža. Na ulici je u to vreme bilo jako toplo, a general je na fotografijama, čak i posle hapšenja, sve vreme u džemperu i toploj jakni.
I fotografije sa mesta gde je uhapšen se razlikuju jedna od druge. Na dve fotografije – dva različita mesta.
Ratko Mladić je bio čovek potpuno zdrav, a odjednom – takva promena.
Oduzeta mu je desna ruka, podaci o broju moždanih i srčanih udara se razlikuju (dva moždana udara i tri infarkta, ili obrnuto, ali u svakom slučaju – u kratkom vremenskom periodu – nekoliko infarkta i insulta). Ima informacija i da ima ozbiljne probleme sa bubrezima – čovek je potpuno smrvljen. Govor mu je nejasan, nepovezan. Advokat kaže da se general ne orijentiše ni u vremenu, ni u prostoru.
Tako nešto se ne dešava samo od sebe. Iznenadno, neobjašnjivo otkazivanje organa bez kojih ne može da se živi, može da se dogodi samo kao rezultat ozbiljnog nasilnog delovanja na ljudski organizam. Jasno je da je Mladić davno uhvaćen. Tajno su ga držali u zatvoru (možda u američkoj bazi Bondstil na Kosovu – postoje i takve pretpostavke). Najzad, na njega je, očigledno, u dužem vremenskom periodu delovano specijalnim preparatima – bilo da mu izvuku informacije, bilo da bi svesno uništili njegov život. U svakom slučaju – radi se o mučanju.
Teško je reći da li su srpske specijalne službe prema Ratku Mladiću koristile iskustvo usavršenog mučenja, koje postoji u američkom zatvoru Gvantanamo ili je sa generalom postupano jednostavnije, ali se bar za jedno izvršiocima ove operacije može čestitati – u društvu neverovatno civilizovanih zapadnih specijalnih službi oni su se pokazali dostojnim…
