Nakon osvajanja vrha himalajskog nacionalnog parka Kančenjunga od 8.586 metara nadmorske visine, kragujevački alpinista, doktor Dragan čeliković (56), pri povratku u logor na ovom masivu na visini od 7.700 metara preživeo je pravu dramu kada je počeo da se guši, osećajući pritisak u grudima i popuštanje srca.
čeliković je prekjuče helikopterom transportovan u bolnicu u Katmanduu, glavni grad Nepala, gde mu je odmah uključena infuzija i na svu sreću sada se oporavlja.
Zajedno sa njim u bolnicu su smeštena i dvojica Španaca Roberto Rodrigo i Manuel Gonzales. čeliković je otputovao iz Srbije 1. aprila, a osvajanje ovoj himalajskog masiva počelo je 14. maja. Narednih noći planinari su spavali najpre na 6.500 metara, zatim na 7.000, a kada su dospeli do 7.700, morali su da odustanu zbog ćudljivog vremena. Naime, u vrletima masiva Kančenjunga, koje lokalno stanovništvo smatra stecištem bogova, vreme se stalno menja, smenjuju se sunce, vetar, sneg i nikakve prognoze ne važe. Ekipa je vrh osvojila 20. maja, a čeliković se javio i prijateljima da ih obavesti da će silaženje trajati tri dana. Iako je zbog vremenskih uslova uobičajeno da se ekspedicija spusti u što niži kamp, zbog udaljenosti ova ekspedicija provela je noć u prvom najbližem kampu na 7.700 metara.
– Te noći sam prvi put osetio gušenje! Popio sam tri, četiri deksametazona i dva nifelata protiv edema pluća i plućne hipertenzije. Nije me smirilo, pa mi je Katalonac Oskar u toku noći dao i dve injekcije deksametazona, što je pomoglo. Narednog dana smo počeli da spuštamo na 6.500 metara, pa niže i niže. Nije bilo problema, samo je išlo sporo – napisao je čeliković na svom blogu.
Na 500 metara od povratka u podnožje čelikoviću se stanje pogoršalo. Iako je sam sebi ovoga puta dao deksametazon i legao da spava u šator – počeo je da se guši.
– Osetio sam popuštanje srca. Mislim da sam dobio desetak deksametazona. Preneli su me u trpezarijski šator, dali mi kiseonik, nifelat, gejm beg – vreću sa povećanim pritiskom, ali ja sam u njoj zaista hteo da umrem – piše čeliković.
Drama se okončala kada je srpski alpinista transportovan helikopterom u bolnicu, gde je ustanovljeno da ipak nije imao edem pluća zbog visinske bolesti. Analize krvi pokazale su sekret u plućima, odnosno bronho-plućnu infekciju. On se na radost svojih prijatelja u Srbiji oglasio na svom blogu i napisao:
– Dobro sam. Nedostatak dobre prognoze i prevelika želja da se bude na vrhu primorava ekipu da boravi na velikoj visini više nego što je to izdržljivo. Tako velike planine imaju svoju klimu, svoja mikrostrujanja, njihovi vrhovi su iznad uobičajenih visina oblaka.
Ugledni lekar
Zanimljivo je da je doktor čeliković autor knjige Bolesti na velikoj visini posvećenoj planinarima, a koja se bavi ponašanjem organizma u uslovima višednevnog smanjenog atmosferskog pritiska, kiseonika i temperature. čeliković je specijalista interne medicine, zaposlen u Kliničkom centru Kragujevac i profesor je na Medicinskom fakultetu u ovom gradu. član je Planinarskog saveza Srbije od 1980, kragujevačkog planinarskog društva Žeželj i Planinarsko- alpinističkog kluba Kragujevac. Od međunarodnih osvojio je vrhove Everest, Akonkagvu, Kilimandžaro, čo Oju, Island pik i Mansalu.
Osvojio najteži vrh
Međunarodna ekspedicija Kančenjung 2011, u kojoj je učestvovao čeliković, podrazumevala je osvajanje najzahtevnijeg dela Himalaja u trajanju od 53 dana. Ekipu je činilo 12 ljudi raznih nacija. Bilo je Italijana, Turaka, Australijanaca, Kineza i drugih, a svi su već osvajali po nekoliko vrhova iznad 8.000 metara. Nacionalni park Kančenjung je jedan od najočuvanijih prirodnih rezervata na svetu, a zbog izrazite nepristupačnosti, biljni i životinjski svet na njemu je do današnjih dana ostao sasvim netaknut. Ovaj masiv nazire se tek iz Šiva hrama na visini od 3.794 metra, u koji dolaze hindu hodočasnici iz celog Nepala.