Ulazimo u problem da ova naša euforija oko njegovih uspeha izgleda pomalo isforsirano i čak patetično
Razumljivo radovanje zbog fantastičnog uspeha našeg Novaka đokovića ovih dana pomalo nam muti vid i stvara jednu ipak iskrivljenu predstavu o toj srpskoj veličini i značaju u planetarnim okvirima…
Nemam nameru da kvarim zabavu, i lično sam sve vrlo emotivno doživeo, ali šta se to zapravo desilo i da li se išta veliko menja sa aspekta ove države i nas kao saplemenika najboljeg tenisera sveta posle najnovijih Noletovih majstorija na Vimbldonu i njegovog prvog mesta na ATP listi?
Okej, super je osećaj kada tvoj čovek pokaže takvu dozu talenta i snage i uspentra se na svetski vrh, tu dileme nema. Ima specifičnu težinu i to što se sve događa u skupoj disciplini koja je pre svega namenjena usputnoj rekreaciji bogatih i dokonih džetsetera, a đoković dolazi iz sredine u kojoj ogromna većina njegovih fanova nikada u životu reket u rukama nije držala. Ipak, bojim se da je potpuno tačna ona sentenca koju sam nedavno negde pročitao ili čuo, a koja kaže da jedan Novak ne čini proleće…“
I to ne zbog toga što će Srbe, uprkos svim Noletovim pobedama, urođenom šarmu i megapopularnosti, neka propala američka pornokomičarka u svojoj imbecilnoj TV emisiji da proziva za genocid (čuj, Amerikanci nas da prozivaju za zločine?!). Ili zato što tinejdžeri u Oklahomi kada čuju za Srbiju i dalje misle da je to marka jeftinog praška za veš, a njihovi roditelji da se radi o ultraradikalnom krilu Al Kaide. To nema veze. Mnogo je veći problem što se nas osam miliona ovde, u hroničnom manjku kvalitetnih predstavnika nacije na javnoj sceni, tako očajno poistovećujemo sa rezultatima jednog fenomenalnog momka, ma koliko on sjajan bio i koliko god udarao neodbranjiv bekhend. Jer sve je to đoković postigao isključivo zahvaljujući svom ogromnom trudu i naporima roditelja. Pa zato ulazimo u problem da ova naša euforija oko njegovih uspeha izgleda pomalo isforsirano i čak patetično…
A dok Nole redom teroriše“ protivnike i glavna je zvezda tiražnih svetskih magazina, njegovi navijači u Srbiji se u pauzama između teniskih turnira bave nekim mnogo manje lepim stvarima. Milion njih, na primer, nema posao, a stotine hiljada kod bahatih gazda dirinče za mesečni iznos koji posetioci Novakovih mečeva u Parizu i Londonu potroše za jedno prepodne! I zato Noletu kapa dole za sve što je napravio. A mi… Pa hitno da tražimo takve đokoviće u politici, privredi, zdravstvu, sudovima… Da Novak više ne bude sam u kući“.
