Posle izručenja Ratka Mladića Hagu državni čelnici su najavili da su otvorena vrata ka EU. Nekoliko dana posle, Holandija je odlučila da ne ratifikuje SSP sa Srbijom. A, pre neki dan, iz Brisela, stiglo je pismo u kojem se traži ispitivanje više od 20 spornih privatizacija, koje će predstavljati ozbiljnu (i novu) prepreku Srbiji na putu za dobijanje kandidature za ulazak u članstvo EU.
Od vlasti u Beogradu se traži da utvrde da li je privatizacija sprovedena u skladu sa zakonom i evropskim kriterijumima. U pismu iz Brisela koje je stiglo na adresu Ministarstva pravde traži se ispitivanje privatizcije 24 firme, među kojima su Sartid (U. S. Steel), Luka Beograd, Šinvoz, Jugoremedija, Veterinarski institut, prodaja poslovnih prostora Zavoda za obračun i plaćanje ZOP (Nacionalna štedionica), Zastava elektro, C market, Mobtel, Srbolek, Tehnohemija, Keramika Kanjiža…
Stavljanje određenih kompanija na ovaj spisak sumnjivih proizvod je, tvrde upućeni, lobiranja uticajnih privrednika i kompanija u Briselu, a koje se nalaze u sporu sa srpskim vlastima.
U prvom redu misli se na uticaj Milana Beka i nemačke kompanije VAC. Tako je nedavno (pre objavljivanja vesti o pismu iz Brisela) u Večernjim novostima intervju dao lobista koji u Briselu zastupa Luku Beograd (čija je privatizacija, prema pismu iz EU, pod znakom pitanja) i koji je ukazao da ovakvi slučajevi veoma otežavaju napore Srbije da uđe u EU.
U saopštenju koji je povodom pisma iz Brisela izdala Luka Beograd navodi se da je ova firma više nego zadovoljna razvojem situacije i prisustvom Brisela oko ispitivanja privatizacije kompanije, jer je to za nas garancija objektivnosti.
Kompanija Luka Beograd je preko svojih ovlašćenih predstavnika široko predstavila probleme Luke nadležnim institucijama u Briselu.
Procenjuje se da će rasplet oko spornih privatizacija, ali i kompletne, po mnogo čemu burazerske privatizacije posle 2000, biti mnogo teža i složenija operacija nego što je bilo hapšenje Ratka Mladića i (ne)saradnja sa Hagom.
Savet za borbu protiv korupcije više puta se u javnosti žalio da u vladi (kako aktuelnoj, tako i prethodnoj) nema odgovora na njihove prijave, upite i saopštenja, u kojima se jasno upozorava da se iza brojnih slučajeva privatizacije zapravo krije korupcija na najvišem nivou.
Pre neki dan je i moćni Milan Beko, posredstvom TV, obelodanio da u Srbiji svi plaćaju reket… a problem je teži jer se ide od vrha naniže!
Privatizacija od 2000. godine, zasnovana na principima šok terapije (operacija bez anestezije) koja je ranije (i sa dosta sličnih problema) primenjivana u drugim zemljama u tranziciji, proizvela je veliki broj nezaposlenih sa jedne, i mali broj izuzetno (kako je i sam predsednik Boris Tadić rekao – nepristojno) bogatih sa druge strane.
Slučaj koji je prvi uzburkao javnost i pokrenuo ozbiljna pitanja o sprezi korupcije i politike je privatizacija Sartida, koji je prodat američkoj kompaniji U. S. Steel, a za koji se tvrdi da je, zapravo, poklonjen.
U narednim redovima podsetićemo čitaoce na najvažnije trenutke i sporne tačke iz privatizacije jednog od najvećih domaćih giganata Sartida, koji je, kako se tvrdi, prodat u bescenje.
Oni koji su bili umešani u prodaju i sproveli privatizaciju Sartida tvrde, pak da je to jedan od najuspešnijih poslova ikada urađen u Srbiji.
*****
Pismo iz Brisela u kojem se, između ostalog, traži i ispitivaje privatizacije Sartida upućuje da sumnje i pitanja koja su godinama unazad postavljana, možda, ipak, i nisu bez osnova.
***
Nastavljajući da istražuje i obaveštava čitaoce, oko, sve očiglednije, korupcionaške afere SARTID – redakcija nedeljnika SVEDOK produžava ono što je započela pre više od sedam godina.
Ovih dana vidimo da se, u skoro svim pisanim medijima, ponovo digla prašina u vezi, očigledno, veoma sporne prodaje smederevskog giganta u stečaju – američkoj kompaniji U.S.Steel.
Još pre sedam i po godina Svedok je objavio činjenice iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, ali i delove nezavisnog izveštaja Dosijea PELIKAN – Privatizacija Sartida, srpska prevara i pljačka decenije, autora Jovana Radovanovića.
U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Svedoku je, pre sedam godina, obelodanjeno da je po njihovom zahtevu za sprovođenje istrage UBPOK u najvećoj meri bio završio svoj posao, ali da krivičnu prijavu Kt.br. 1710/04, protiv osumnjičenih lica, nije podneo UBPOK već autor dosijea PELIKAN.
Svedok je davno objavio podatke, verujemo i dokaze, da su neki funkcioneri tadašnje Vlade Republike Srbije, čiji je premijer bio, sada nažalost pokojni, Zoran đinđić, a potom Zoran Živković, bili i te kako umešani u tu spornu prodaju, ali su u svim brojnim izjavama osporavali činjenice, govoreći da je reč o borbi i podmetanjima njihovih političkih protivnika.
Šta je autor dosijea Pelikan Jovan Radovanović, pričao reporterima nedeljnika Svedok pre četiri godine, preciznije 11. septembra 2007. godine:
Svedok: Kako komentarišete izjave gospode Vlahovića, đelića i drugih oko afere SARTID, ali i postupanje nadležnog tužilaštva?
Jovan Radovanović: Pre svega, pored pohvale na vaš profesionalan rad i objektivan komentar relevantnih činjenica u vezi afere SARTID, moram da vas zamolim da objavite demanti, na naslov iz br. 438 od 14. decembra 2004, kada ste objavili intervju sa mnom i naveli da sam izjavio da je nezakonitom privatizacijom SARTID-a Srbija oštećena za četiri milijarde dolara. Takvu izjavu nisam dao, već sam vašem novinaru izjavio da su lošom i nepravilnom procenom imovine SARTID-a poverioci oštećeni za preko 400 miliona dolara, a da je nepravilnim procenama u privatizaciji društvenog kapitala u Srbiji, do kraja 2004. Srbija oštećena za oko četiri milijarde dolara.
S: Vi ste krivičnu prijavu podneli, čini se, pre tri godine…
J.R: Pouzdano znam da je OJT prikupilo dosta materijalnih dokaza, jedan broj novosaznatih činjenica i dokaza, koje sam nedavno probavio u vezi nepravilnog i nezakonitog postupanja u predmetu TS Beograd VIII-St.7035/02, dostavio sam tužilaštvu kako bi upotpunili dokazni materijal, i očekujem da će pored Republičkog javnog tužilaštva i specijalni tužilac aktivno uzeti učešće u ovom postupku.
S: Zašto specijalni tužilac nije do sada to učinio?
J.R: Mislim da se jedno vreme išlo da oduglovačenjem predkrivičnog postupka dođe do zastarevanja većeg broja krivičnih dela koja se tim licima stavljaju na teret.
S: Pre više godina tvrdili ste da je Ugovor o prodaji SARTID-a, ništavan pravni posao.
J.R: Da, i dalje smatram da je taj Ugovor kao i Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji zaključen između SARTID a.d. u stečaju i U.S.Steel Košice S.r.o. i U.S.Steel Košice Srbija d.o.o., pravno ništavan. Prema odredbama čl. 103 Zakona o obligacionim odnosima, Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajma, je ništavan.
S: Možete li nam reći šta su, po Vašem mišljenu, konkretne odlike te ništavosti?
J.R: Ne bih iznosio sve detalje jer će ovih dana biti podneta inicijativa republičkom tužiocu, za utvrđivannje ništavosti Ugovora o prodaji SARTID a.d. u stečaju, u smislu odredbi čl. 103 i 109. ZOO.
S: Lako je pričati da nešto nije u redu, a onda prećutati.
J.R: Dobro, evo samo nekih elemenata, za koje smatram da predstavljaju razloge ništavosti. Naime, Ugovor o prodaji SARTID a.d. u stečaju, kao PRAVNOG LICA, zaključen je sa U.S.Steel Balkan d.o.o. iz Beograda, i protivan je prinudnim propisima koji kažu da se prodajom pravnog lica u stečaju prodaje CELOKUPNA njegova imovina (AKTIVA), i da se to može učiniti javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom, uz ISKLJU?IV PREDUSLOV, da se PRETHODNO pribave pozitivna mišljenja poverilaca i takvom radnjom postižu POVOLJNIJI USLOVI za poverioce, prema čl. 129. Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji…
S: Šta je tu sporno?
J.R: U konkretnom slučaju NIJE PRODATA CELOKUPNA imovina (aktiva) već samo DEO imovine stečajnog dužnika, za čiji prodaju važe SASVIM DRUGA PRAVILA – odnosno OBAVEZNO JE JAVNO NADMETANJE, i nema neposredne pogodbe, prema čl.131. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Da ne govorimo o tome da se takvim ugovorom nisu postigli nikakvi uslovi za poverioce (verovatno će biti namireni sa oko 3 – 5 odsto svojih potraživanja).
S: Samo to?
J.R: Takođe, protivno je pinudnim propisima i dobrim poslovnim običajima da kupac dužnika, uslovljava prodavca, da mora da ispuni veliki broj PRETHODNIH USLOVA da bi do kupovine došlo, kao što je u konkretnom slučaju učinjeno. Pored toga glavni preduslov je pribavljanje mišljenja poverilaca iz odbora poverilaca.
S: Videlo se da postoje neke saglasnosti poverilaca?!
J.R: Da, ali većina tih saglasnosti je sačinjena POSLE ročišta na kome je doneto rešenje da se SARTID U STE?AJU, proda U.S.Steel Balkanu.
S: Mi smo još u oktobru 2004. godine objavili antidatirane saglasnosti Agencije za stečaj i sanaciju banaka, koje je potpisivao Miroljub Labus, kao i veći deo spiska imovine SARTID-a koja nije obuhvaćena tim kupoprodajnim ugovorom. Zašto Republičko tužilaštvo to nije ranije uradilo?
J.R: To njih morate da pitate. Mislim da je tada, pored celokupne političke situacije, postojala opstrukcija određenih lica iz Trgovinskog suda u Beogradu, koji ni po pisanim zahtevima tužilaštva nisu postupali. Za takvo nečinjenje u našem Krivičnom zakonu, postoji delo Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca… Da ne govorim da sumnjam da su sudski spisi tog stečajnog predmeta presloženi i da nekih dokumenata koji su ranije postojali sada nema u njima.
S: Kako je to moguće?
J.R: U ovakvoj Srbji je sve moguće, pa vidite dokle je dogurao gospodin građanin Vlahović.
S: Njega ste u Dosijeu PELIKAN najviše prozivali?!
J.R: Nisam ga ja prozivao, prozivao se sam tada, a i danas, svojim neistinitim i licemernim izjavama, kao npr. to je radio sud a ne Vlada Srbije, i ja u tome nisam učestvovao i nemam saznanja šta je rađeno, U.S.Steel je dao najbolju ponudu sa investicionim i socijlanim programom, kao što je to učinio i u Košicama, SARTID je dužan preko…. Setite se da sam opovrgao tadašnje izjave Vlahovića da je sud ugovorio paket obaveza uz kupoprodajnu cenu, pa sam još krajem 2003. izjavio da INVESTICIONE OBAVEZE od 150 miiona dolara, SOCIJALNOG PROGRAMA od 5 miliona dolara I POMOć LOKALNOJ SAMOUPRAVI, NEMA u ugovoru o kupoprodaji Sartida, već da je to vlada učinila nezakonito bez ingerencije suda. To i danas tvrdim, a imam i dokaze.
Za informaciju Aleksandru Vlahoviću, U.S.Steel Korporacija iz Pensilvanije je BEZ POSREDNIKA kupila Železaru u Košicama za 60 miliona, ali i uz prihvatanje svih dugova od 325 miliona dolara, obavezu investiranja od 700 miliona i neotpuštanje radnika u periodu od 10 godina. Ako je to isto, onda mi je veoma sumnjiva njegova ekonomska kvalifikacija.
S: Baš ste se navrzli na Vlahovića?!
J.R: Objavite samo deo dokumenta, pa pitajte demokratu Vlahovića kako ne zna o detaljima stečaja i prodaje, kada je u tome učestvovao i bio i te kako obavešten, a neka dokumenta je on lično sačinio… Pitajte ga šta je bilo na 150. sednici Vlade Srbije!?
S: Vi ste još 2004. tvrdili da g. Vlahović svojim izjavama širi neistine i obmanjuje javnost. Da li ostajete pri takvom stanovištu?
J.R: Da, što izjavim, dobro prethodno proverim, pribavim dokaze pa tek onda izjavim. Puno toga više ima u krivičnoj prijavi, izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije i Dosijeu PELIKAN. Ali ne samo g. Vlahović, sada se, vidimo, u takve radnje aktivno uključuju i drugi funkcioneri…
S: U jednoj emisili Politikon na RTV Palma plus, g. đelić je izjavio da nema afere SARTID i da to ne treba potezati, jer je U.S.Steel Serbia iz Smedereva najveći izvoznik.
J.R: To je samo delimično tačno. Samo je tačno da je U.S.Steel Serbia veliki izvoznik, ALI JE ZATO JEDAN OD NAJVEćIH UVOZNIKA, i u svom radu koristi najjeftiniju električnu energiju i radnu snagu. Pored toga, tužilaštvu sam dostavio i materijalne dokaze da je to preduzeće jedan od NAJVEćIH GUBITAŠA, pa je tako u 2004. i 2005. poslovalo sa gubitkom, koji u 2005. iznosi oko 4,5 MILIJARDI dinara.
S: Nisam za to znao, pitao bih đelića…
J.R: Šta na to može da kaže g. đelić? Sigurno je da sada neće biti nikakve reakcije, ali afera SARTID i te kako postoji, sa puno elemenata sistemske i lične korupcije, nezakonitosti u radu suda i vlade, pa će, verujem, mnogi da se češu gde ih nikada nije svrbelo.
S: Ovih dana neki mediji su objavom zaključka vlade od 23. januara 2003. potvrdili vaše ranije navode o umešanosti vlade i sačinjavanju paralelnih sporazuma i ugovora.
J.R: Polako, još će dosta toga izaći na videlo, pa će se utvrditi gde su završile ogromne pare i potraživanja SARTID-a iz prihoda pre stečaja, gde su završili ZLATO i ZLATNI NAKIT SARTID-a u vrednosti od preko 600.000 američkih dolara koje je bilo u sefu u Americi, da li su neki (ino) poverioci namireni nezakonitim aktima vlade, da li je bilo provizije od 6 miliona dolara, kao i mnoge druge nezakonite radnje.
S: Dajte nam malo više podataka o tome?!
J.R: Sa obelodanjivanjem svih činjenica i dokaza sačekaću do kraja septembra, jer tada ističe period od tri godine, od kako sam podneo krivičnu prijavu. Verujem da i vi smatrate da je tri godine dovoljno, i da je tužilaštvo imalo vremena da obavi svoj zadatak.
S: Da li smatrate da je tu bilo političkih pritisaka?
J.R: Sigurno je bilo, ali se oni perfidno i tajno čine. Za mene je prosto neverovatno koliko su neki ministri ili njihovi saradnici opčinjeni ili zaplašeni Amerikancima, da u javnosti iznose takve notorne neistine i gluposti, da se od istih i sami Amerikanci stide.
S: Izjavili ste da je ugovorena kupoprodajna cena od 21,3 miliona američkih dolara za SARTID mala i da se mogla postići znatno veća?!
J.R: Po mojoj proceni za ceo kupoprodajni paket mogla se ostvariti prodajna cena od oko 400-450 miliona američkih dolara, ali bez provizija za aktere. Odgovorno tvrdim da imovina SARTID-a u stečaju NIJE PROCENJIVANA, već je metodom DNT (metod diskontovanja novčanih tokova) neosnovano procenjen trenutni novčani potencijal. Posle izvršene prodaje i obelodanjivanja da nije prodata celokupna imovina SARTID-a u stečaju, ceo stadion FK Smederevo, koji se u stečaju iznajmljivao za 120.000 dinara mesečno, na kraju je procenjen na 25 miliona evra (ili oko 34 miliona dolara). Pa sami se uverite kako je Deloite & Tuš i Ekonomski instutut (Vlahovićeva ekipa) procenio SARTID.
S: Možda se, objektivno, nije moglo dobiti više?
J.R: Kao primer nerelane cene pri prodaji SARTID-a i postizanja boljih uslova prodaje kada postoji konkurencija, može se videti na primeru LNM kompanije g. Mitala i U.S.Steel.a iz Pensilvanije, kada je u javnom nadmetanju, baš ta dva aktera Poljska Železara (Polskie Hutz Stali SA) prodata LNM-u za 1,05 MILIJARDI dolara i prihvatanje SVIH ranijih obaveza.
S: Ali Vlahović je izjavljivao da je dug SARTID-a preko 1,7 milijardi dolara, te da je samo zato Američki U.S.Steel iskazao nameru da kupi SARTID?
J.R: Prvo, dug nije toliki već znatno manji, jer je još 16. januara 2001. godine, otpisano tri milijarde dolara Pariskog duga, a onda u toku 2003. dogovoren i otpis 900 miliona dolara duga Londonskog kluba, da bi se to ratifikovalo u julu 2004, kao otpis znatno većeg duga. Drugo, kako g. Vlahović zna koliki je dug SARTID-a, kada izjavljuje da u tome nije učestvovao i nije bio obavešten?! A treće, U.S.Steel Balkan (za koji i dalje tvrdim i imam dokaze, da nije zavisno preduzeće U.S.Steel Košice), kupilo je SARTID u stečaju BEZ DUGOVA, pa onda takve izjave g. Vlaovića su imale za cilj samo da na vreme odgovore od kupovine druge zainteresovane kupce. Setite se Pisma o namerama LNM HOLDINGS od 19. decembra 2002. godine, za učestvovanje u kupovini SARTID-a. Niko im nije ni odgovorio.
S: Možete li nam navesti neke nezakonitosti u postupku stečaja SARTID-a, recimo u vezi nadležnosti suda…?
J.R: Ne bih o tome više detaljisao, ali ističem da je nepravilnosti i nezakonitosti bilo u toku stečaja, prilikom same prodaje i u postupku posle zaključenja stečaja, koji se vodi prema stečajnoj masi. Nepravilnost oko delegacije TS Beograd za postupanje u predmetu Stečaja SARTID-a, najmanja je, ako je uopšte nepravilnost, ali su zato činjene znatno teže povrede i nezakonitosti. Verujem da će o tome biti sve predočeno u optužnici OJT.
S: čuli ste izjave Velimira Ilića, da je Ugovor o prodaji SARTID-a prevara i pljačka Srbije, da ga ucenjuju izgradnjom neke pruge i da će on na vladi insistirati da se to raščisti?
J.R: čuo sam. Ja i Savet za borbu protiv korupcije to više godina unazad neprekidno ponavljamo, a i o toj pruzi sam govorio još 2004, samo niko nije verovao u to. Došao sam do informacije da je u preduzeću ZGOP u Novom Sadu, postojao zahtev za projektovanje i izgradnju te pruge. Vidite da i g. Ilića tri godine proganjaju iz Smedereva za tu obavezu, a toga NEMA u ugovoru o prodaji SARTID-a.
MiloŠević dobijao bolju cenu
I režim Slobodana Miloševića je, svojevremeno, imao ponuda i prilku da proda smederevsku železaru, ali – nije, iako je dobijao znatno višu cenu za Sartid, praktično deset puta višu!
Jedna austrijska firma, zainteresovana da kupi 51 odsto vlasništva Sartida, ponudila je, prema izvorima redakcije, oko 360 miliona dolara, uz prihvatanje i svih dugova! Posle odbijanja te ponude, a pred samo bombardovanje Srbije, odbijena je ponuda teža za dodatnih 40 miliona dolara.
U periodu posle agresije, u poslovnim vestima pojavio se podatak da je koncern WEST ALPINE iz Austrije procenio vrednost smederevskog Sartida na oko 430 miliona dolara!
Uloga Montgomerija
Mnogi tvrde da je uloga ex-ambasadora SAD u SRJ (SCG) u prodaji smederevskog giganta velika?! Jeste ili nije, čini se da je manje važno: jer Vilijam Montgomeri je zastupao interese SAD, ako ih je u ovom slučaju zastupao, i njegovo je bilo da svojim zemljacima omogući da što jeftinije kupe industrijski gigant. Tu, ne bi trebalo Montiju bilo šta zameriti. Jednostavno, ambasador SAD je štitio interese svoje zemlje, A što su naši ovlašćeni predstavnici radili drugačije, to nije problem SAD, već nas samih, ali i naših istražnih organa.