U vreme kada zahtevi dijaspore da dobije pravo glasanja u zemljama gde živi postaju sve glasniji, postavlja se pitanje u kom broju bi naši gradani u inostranstvu to pravo i iskoristili.
Naime, druge države nemaju baš najbolje iskustvo sa glasanjem u inostranstvu. Dijaspora cesto ne pokazuje veliko interesovanje za mogucnosti predavanja svog glasa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Najbolji primer je bilo proteklo glasanje za predsednika Slovenije. Pravo glasa za gradane Slovenije u inostranstvu u Becu iskoristilo je, kako saznaju „Vesti“, svega 10 Slovenaca, iako u austrijskoj metropoli živi više hiljada osoba sa pravom glasa.
Slicna situacija mogla bi se desiti i kod jugoslovenskih državljana, koji zahtevaju pravo glasa u inostranstvu.
Iako u ovom trenutku vlada veliko interesovanje u slucaju da dijaspora dobije pravo da glasa u konzulatima i ambasadama sigurno to pravo ne bi iskoristili svi.
Sudeci po dosadašnjem odzivu brojnim akcijama dijaspora je suviše „lenja“, neorganizovana i nezainteresovana da bi se mogla ocekivati navala na glasacka mesta.
Iako u Austriji živi više desetina hiljada jugoslovenskih gradana na biracka mesta sigurno ne bi izašli svi, vec samo jedan mali delic birackog tela.
Takva iskustva imaju i druge bivše jugoslovenske republike, koje su svojim državljanima pružali i koje i dalje pružaju mogucnost da glasaju van domovine.
Jedino dijaspora u SAD i Australiji, koja je suviše udaljena od domovine, sigurno bi u znacajnijem broju iskoristila pravo glasa, dok bi interesovanje kod naših u evropskim zemljama, pogotovo u Austriji, koja je najbliža SRJ, sudeci po dosadašnjem odzivu raznim akcijama, bilo slabo.
