U Torontu je formiran ad hok komitet za Savet dijaspore u Kanadi, koji broji tridesetak clanova. Komitet ima zadatak da posluži kao prelazno telo do formiranja stalnog i legalnog oblika organizovanja kanadskih Srba koji ce preko delegata iz Kanade saradivati sa Savetom dijaspore.
Na sastanku održanom u Srpskom centru u Misisagi receno je da bi kao stalni oblik organizovanja Srba u Kanadi trebalo reaktivirati Kanadsko-srpski kongres, tzv. kišobran organizaciju formiranu u novembru 1999. godine, koja, medutim, nije aktivno radila.
Nikola Rajkovic, clan Saveta dijaspore iz Kanade, koji je i organizovao sastanak, informisao je predstavnike srpskih organizacija i zainteresovane pojedince o aktivnostima, ciljevima i namerama Saveta dijaspore, formiranog u februaru u Beogradu.
Na ovom informativnom i konsultativnom sastanku culi su se razni predlozi za saradnju matice i dijaspore, navedene potrebe srpske zajednice u Kanadi, te mišljenja o nacinu rada buduceg zajednickog i stalnog tela za saradnju sa Savetom dijaspore.
Srbima i u otadžbini i u Kanadi, receno je na sastanku, potreban je srpski nacionalni program koji ce ponuditi lideri Srbije i Crne Gore. Program treba da definiše zajednicke interese i verovanja svih Srba, ma gde živeli, kao i plan akcije za ocuvanje srpskih nacionalnih i etnickih interesa.
Pravo na državljanstvo
Državljanstvo Srbije i Crne Gore trebalo bi da dobiju svi koji su po rodenju Srbi, bez obzira gde su rodeni. Vlade Srbije i Crne Gore trebalo bi da zvanicno priznaju da mnogi Srbi širom sveta ne govore srpski kao prvi jezik.
Kanadski Srbi, kako je ocenjeno, treba da pokušaju da prevazidu razlike i nesuglasice i ujedine se u minimumu zajednickih nacionalnih interesa. Kanadski Srbi, takode, moraju da shvate da je demonizacija u zapadnim sredstvima informisanja u velikoj meri izazvana i nedoraslošcu clanova zajednice u poslovima javnih odnosa i propagande. Ozbiljni ljudski i materijalni resursi bice potrebni da bi se suprotstavilo demonizaciji i uvodenju Srba kao negativnih likova u kanadske udžbenike istorije.
Vlade Srbije i Crne Gore trebalo bi da izdvoje znacajna materijalna sredstva za pomoc aktivnostima u dijaspori, bilo za stvaranje stalnog tela za saradnju sa Savetom dijaspore, bilo za ocuvanje srpskog identiteta, takode je receno na sastanku. Sredstva bi se izdvajala redovno u budžet koji može biti finansiran novcem koji je dijaspora vec platila u vidu prihoda ostvarenog od izdavanja pasoša i viza.
Vec krajem ovog meseca, ili najkasnije pocetkom maja, trebalo bi da se ponovo sastanu svi clanovi ad hok komiteta za Savet dijaspore i sve druge zainteresovane oraganizacije i pojedinci. Nastavice se sa aktivnostima ponovnog aktiviranja Kanadsko-srpskog kongresa koji treba da proširi svoje clanstvo i svoje aktivnosti kako bi na pravi nacin mogao da saraduje sa Savetom dijaspore.
Kanadsko-srpski kongres bi trebalo da ocuva principe na kojima je nastao, pre svega da okupi kanadske Srbe svih politickih uverenja i da iz te razlicitosti izvuce minimum nacionalnog jedinstva koje ce pomoci u politickoj borbi za puna prava i ispravljanje štete i nepravde nanese srpskom narodu demonizacijom u Kanadi, zakljuceno je na sastanku u Misisagi.