Neodgovoran odnos prema Grčkoj vraća se Evropi kao bumerang, jer se mogući finansijski slom te države može odraziti i na druge države EU i proširiti na Portugaliju, Irsku, ali i Belgiju, Italiju i Španiju
Uloga Evrope, odnosno zemalja Evropske unije, za krizu u Grčkoj skoro da se ne preispituje. Utvrđena pozicija izgleda otprilike ovako: Grci neće da rade pa su se zaduživali i sada su krizi iz koje ne mogu da izađu. U stvari, možda i mogu, samo treba da prihvate sve što im predlažu EU, MMF, razne komisije… To u praksi znači da će dobiti kredite, koji neće rešiti problem, ako se uvede stroga štednja. Grčka vlada, naravno, na to pristaje skoro bezuslovno.
Međutim, oni koji će morati da plate sve to baš se i ne slažu s takvom politikom, jer će trpeti sada zbog štednje, a i kasnije kada budu morali da vraćaju dugove koje su dobili kao nagradu jer su sada štedeli.
Izgleda da i nema drugog rešenja za ovaj problem, ali takav utisak se stiče samo jer se sve vreme gleda samo iz jednog ugla, apsolutne krivice Grčke i birokratsko-neutralne uloge Zapadne Evrope ili danas ideološkog jezgra Evropske unije. O krivici Grka, koju svakako ne treba zanemariti, ne prestaje da se govori, ali se krivica druge strane uopšte ne pominje.
Savremeni evropski kolonijalizam
Reč je nečemu što se zove savremeni evropski kolonijalizam, koji je započeo onoga trenutka kad se Turska povukla s Balkana posle neuspele opsade Beča, kada se otvorio kopneni put i kada su evropski kolonizatori shvatili da mogu nastaviti pohod na Istok kopnom, a ne pomorskim putem koji je skup i komplikovan. Oslabljena Turska je isto tako bila raspoložena za trgovinu i počeo je jedan potpuno novi talas komuniciranja sa Istokom, Bliskim i Dalekim, sve preko Balkana.
Istorija Grčke zapravo je zastrašujuća, to je neverovatna manipulacija jednom malom zemljom, kojoj se sa jedne strane stalno daje loša, premasna duhovna hrana o tome kako su oni preci cele Evrope, a sa druge strane im se ne daje čak ni osnovna sloboda samoopredeljenja. Uz to ide da je Grčka stalno napumpana kreditima i stalno dužna, ‘Dužan kao Grčka’ zapravo odražava krizu 19. veka i zato je to srpska poslovica koja veoma realno odražava stanje. Grčka je jedna strašno nesrećna zemlja, u kojoj su tek 80-ih godina pokušali da uvedu nekakve opšte mere smanjivanja socijalnih razlika, povratka izgnanika, onih koji su preživeli, davanja građanskih prava i tome slično, ali je to uvek bila zemlja neviđene sirotinje i isto tako neviđenih bogataša. Tako da postoji Grčka koju mi uopšte ne poznajemo, Grčka ponosne sirotinje, Grčka ljudi koji rade kao ludi. Zaista ne znam odakle stereotip o lenjim Grcima, nisam upoznala lenje Grke. Upoznala sam Grke koji se snalaze, koji nalaze i neku vrstu zadovoljstva u tome da obaraju Evropsku zajednicu. Ko ne bi? Ali s druge strane zaista mislim da je ono što se dešava u Grčkoj zastrašujući primer nebrige Evropske zajednice za članicu, objasnila je Svetlana Slapšak, profesorica antropologije antičkog sveta, studija roda i balkanologije i dekan Institutum Studiorum Humanitatis iz Ljubljane.
Krediti u nedogled
Evropski kolonijalizam u svom lukavom, prefriganom obliku traje već skoro 200 godina. Tačno je da je Grčka članica Evropske zajednice od osnivanja, ali samo zato jer je Evropi trebalo antičko nasleđe na kome je zasnovana evropska kultura. Ispod te priče stoji stara dobro razrađena metodologija držanja Grčke u konstantnoj krizi upumpavanjem kredita.
Dakle, izlazak iz krize se može tražiti samo u promeni odnosa Evrope prema Grcima, ali to ni danas, kao i u prethodna dva veka, ni u jednom trenutku nije bila opcija. Stoga su reakcije Grka, protesti na ulicama i konstanta pobuna logična reakcija na svaki predlog EU za izlazak iz krize.
Preispitivanje jezgra EU iz nekih etičkih razloga, naravno, ne dolazi u obzir. Situacija je danas daleko ozbiljnija po samu Evropu nego što je to bila ranije. Naime, neodgovoran odnos prema Grčkoj vraća se Evropi kao bumerang, jer se mogući finansijski slom te države može odraziti i na druge države EU. Kriza u Grčkoj može se proširiti na još pet evropskih država ako ne bude pažljivo sanirana. Reč je o Portugaliji, Irskoj, ali i Belgiji i Italiji koje imaju veliki dug i mogle bi biti zahvaćene krizom čak i pre Španije.
Rešenje koje predlaže EU u suštini i nije neko rešenje, već samo novo zaduživanje Grčke, koje se pokazalo kao veoma neefikasna mera, kao uostalom i sama štednja.
Sve što je urađeno u prethodne tri godine pokazalo kao kontraproduktivno. Kriza je još dublja i beznadežnija, iako je u sistem ubačena velika količina novca. A najnoviji plan je da se države članice evrozone isplate Grčkoj 12 milijardi evra pomoći, mada niko nije siguran da li će to ikome pomoći. Ministri bi takođe trebalo da odobre i novi paket od 120 milijardi evra u naredne tri godine, jer su zaključili da Atina još godinu dana neće moći da pozajmljuje novac na tržištu. Takođe se planira i zamena dospelih državnih obveznica novim, s tim što bi privatne kreditore trebalo ubediti da dobrovoljno prihvate takvu zamenu. Grcima se predlaže da prodaju državnu imovinu u vrednosti 50 milijardi evra, ali se tome protive i opozicija i građani.
Grčka bi mogla da bankrotira ako se predviđena suma ne obezbedi u narednih mesec dana. To bi u krajnjem slučaju dovelo do propasti evrozone i pitanja opstanaka EU, što bi bila osveta Grčke Evropi. Cena te osvete bila bi previsoka po samu Grčku, koja bi u tom slučaju najgore prošla.
Ucena EU
Građani Grčke, barem oni koji su danima na ulicama, čini se da su spremni da prihvate tu cenu. Vlada na drugoj strani i dalje prihvata uslove EU. Najnovija bezobrazna ponuda je u stvari dobro poznata. Grčka će dobiti 12 milijardi evra samo ako prihvati novi paket oštrih mera štednje. EU i MMF imaju jak argument, ako ne prihvate igru već sledećeg meseca grčka državna blagajna će ostati prazna. Evropska unija uslovljava i pritiska jer mogu uslediti opisane posledice po celu zajednicu država.
Pritisak je ogroman.
Pojačavamo pritisak zbog toga što već imamo iskustva. Atina nam je slala lažne statistike, videli smo mnogo oklevanja, ali moramo biti sigurni da će se Grčka držati plana, rekao je zamenik premijera i ministar finansija Didie Rejnders.
Prošle godine 50.000 grčkih firmi je bankrotiralo, industrijska proizvodnja pala je za 20 odsto, a ove godine za još 12, svaki šesti radno sposobni građanin je nezaposlen. Poverenik EU za ekonomiju Oli Ren rekao je kako je siguran da će Grčka uspeti da donese neophodne odluke.
Alternativa je mnogo gora. Bankrot je mnogo gori za Grčku, pa je sada u njenom interesu da radi u korist paketa i izbegne bankrot, rekao je Ren.
Odlaganje odluke o isplati pomoći Grčkoj već je uzdrmalo finansijska tržišta. Pale su vodeće evropske berze u Frankfurtu, Parizu i Londonu, evro je oslabio u odnosu na dolar i jen, a rasli su prinosi koje investitori traže za grčke, ali i španske i italijanske državne obveznice.
Nemačka je, logično, veoma zabrinuta. Nemački mediji pišu da je demonstrativna tvrdoća Evropljana u stvarnosti akt očajanja, jer oni žele da po svaku cenu spreče prvi nekontrolisani bankrot u evrozoni. Zbog toga će na kraju dati Atini nove milijarde. A glavni teret će poneti poreski obveznici. Ali ni to nije dovoljno. I nova pomoć će biti samo kupovina vremena.
časopis Landescajtung navodi da su gresi prošlosti definitivno sustigli evrozonu:
Eksperiment evro je na putu propasti. Oni koji krivicu za to prebacuju isključivo na Grke, koji su zajedničku valutu uveli zahvaljujući friziranim statistikama, brkaju uzroke i dejstvo. Evro je na svet došao sa urođenom manom. Uvođenje zajedničke valute bez uvođenja privrednog i socijalnog jedinstva, smesa je vratolomne odvažnosti i nade. Pri tome je Pakt stabilnosti bio previše mekan. Zemlje evra sada moraju brzo delati i doneti zajedničku ekonomsku i socijalnu politiku. Alternativa bi bila kraj evra. Kinezi i Amerikanci bi se radovali.
SEVER I JUG
Kriza je učinila da se sve više podstiče stari stereotip o isticanju negativnih karakternih osobina čitavih naroda. Tako se na severu Evrope čuju paušalne ocene o lenjim južnjacima, dok se na protestima u Grčkoj, kao i Španiji ili Portugaliji, čuju pogrdni izrazi o škrtim i oholim severnjacima. Vesti o padu nezaposlenosti u Nemačkoj (u Bavarskoj je nezaposlenost pala ispod četiri odsto, što mnogi ekonomisti već smatraju punom zaposlenošću) na jugu Evrope ne izaziva solidarnu radost, nego bes, jer smatraju da su se obogatili njihovim novcem.
Bez jasne ideje
Razlike između Grčke i Evropske unije vide se u svim segmentima, pa uz njih logično da nema saglasnosti ni u načinu kako rešiti problem. Da stvar bude još gora, izgleda da niko ni nema ideju kako izaći iz krize. U mnogobrojnim raspravama o krizi u Grčkoj može se čuti i kako ekonomiju ne treba gušiti štednjom pa se predlaže nešto poput Maršalovog plana privrednog oporavka. Grčka, kao zemlja sa evrom, dugo je vremena imala sličan status na tržištu kapitala kao i Nemačka. U dobrim vremenima novac se slivao u tu zemlju i činilo se da je sve u redu. Ulagači su u najkraćem roku menjali odredište novca kada bi neka zemlja ponudila bolje uslove – na primer Irska ili Slovačka, ali kada je izbila kriza, investitori su konačno shvatili da to može biti i rizično pa je novac povučen u zemlje koje garantuju sigurnost.
Rešenje koje predlaže EU u suštini i nije neko rešenje, već samo novo zaduživanje Grčke koje se pokazalo kao veoma neefikasna mera, kao uostalom i sama štednja
Vlasti u Grčkoj takođe nemaju jasnu ideju šta treba raditi pa sve mere više liče na poteze očajnika koji pokušava da izmeni formu u nadi da će se time promeniti i sama stvarnosti. Grčki premijer Jorgos Papandreu tako predlaže da se održi referendum za ustavne promene. Zatim je imenovao svog glavnog unutarstranačkog rivala Evangelosa Venizelosa za novog ministra finansija. Prošle nedelje je novoj grčkoj vladi izglasano poverenje sa 155 glasova za, 143 protiv, i 2 uzdržana, potvrđen je sastav novog Papandreuovog kabineta koji treba da sprovede žestoke mere štednje u zamenu za evropske kredite.
Opozicija, naravno, traži vanredne izbore i radikalnu reviziju sporazuma sa evropskim kreditorima kako bi zemlji bile dodeljene nove tranše kredita i eventualna dopunska pomoć.
Da se to građanima nikako ne sviđa potvrđuju i takozvani protesti ogorčenja koji traju već četiri nedelje. Na Trgu Sintagma su desetine hiljada nezadovoljnih Grka koji pokušavaju da spreče izglasavanje novog programa štednje, da se usprotive privatizaciji velikih preduzeća u kojima će mnogi ostati bez posla.
Najavljuju se novi štrajkovi, ali sudeći po pripremljenom scenariju Papandreuova vlada ne namerava da odustane od programa štednje, koji će verovatno opet sa tesnom većinom ove nedelje biti izglasan u parlamentu.
Grčka je članica Evropske zajednice od osnivanja, ali samo zato jer je Evropi trebalo antičko nasleđe na kome je zasnovana evropska kultura. Ispod te priče stoji stara dobro razrađena metodologija držanja Grčke u konstantnoj krizi upumpavanjem kredita
Evrozona bez Grčke
Direktor Centra za evropske reforme čarls Grant piše uTajmsu da ukoliko Grčka restruktuira svoj dug otpisujući, recimo, 70 odsto njegove vrednosti, njeni problem neće biti rešeni. Biće joj i dalje potrebno da pozajmljuje novac u inostranstvu kako bi pokrila budžetske i ostale deficite. Moraće da pozajmljuje, čak iako napusti evro. Neki smatraju da bi to bilo suludo, jer na taj način Grčka bi sama sebe odsekla, odnosno izolovala od kreditnog tržišta.
Međutim, ona je već odsečena, i ako pokuša da napusti evrozonu treba da traži pomoć partnera u aranžiranju urednog, a ne haotičnog izlaska. Vodili bi se razgovori o pomoći i kontroli kapitala. Upamtite, sve veći broj zemalja sa severa Evrope želi da Grčka ode. Njen izlazak kratkoročno bi štetio ekonomskim aktivnostima, ali bi velika devalvacija sopstvene valute učinila grčke kompanije konkurentnim, a rast mogućim. Za pojedine grčke lidere to je sve primamljivija opcija, navodi Grant.
Znatan deo sadašnjeg haosa uzrokovan je lošim vođstvom. Evropska komisija ostala je po strani, gde su je izgurale Francuska i Nemačka. Evropska centralna banka sačuvala je integritet i nezavisnost, ali njena fiksacija na izbegavanju bilo kakvog restruktuiranja dugova, u strahu od širenjazaraze, može učiniti taj proces mnogo bolnijim kada bude neminovan.
Monetarna unija nije dovela do približavanja, već je produbila postojeće razlike. Nijedna zemlja nije spremna da prihvati panevropsku poresku službu koja bi pokupila sav kajmak, tako da politička unija u punom kapacitetu nije na dnevnom redu. Stoga postoje samo dva logična izlaza.
Potreban je ili plan B, po kome bi se evrozona svela na grupu zemalja, kao što su Nemačka, Francuska, Austrija, Holandija i možda još nekolicina. Druga opcija je nekontrolisan raspad evrozone sa nesagledivim posledicama.
Evropski lideri nemaju plan B. On im ne treba jer su i dalje privrežni planu A – evropskom snu o bratstvu i solidarnosti. No, gledano iz ugla racionalnog pobornika evra, Grčka bi morala da smanji količinu novca u opticaju, jer druge dve opcije, devalvacija ili proglašenje bankrota, odnosno nemogućnost otplate duga, nije verovatna.
Devalvacija znači da Grčka napušta evrozonu, što bi skoro sigurno izazvao domino efekat i označilo kraj projekta evra. Ne postoji dobra opcija za Grčku. Obezbeđivanje drugog, ili čak trećeg ili četvrtog međunarodnog paketa pomoći za njeno spasavanje, ne može da prikrije činjenicu da je monetarna unija suštinski defektna, piše Grant.
Širenje krize na region
Strah od širenja grčke krize preneo se i na ceo Balkan. Od svih lidera balkanskih zemalja najzabrinutiji je bugarski premijer Bojko Borisov. Upozorio je da se njegova zemlja zbog ogromnog sakrivenog deficita suočava sa grčkom varijantom ekonomske krize.
Državna kasa je prazna, najpre zbog megalomanskih a nezavršenih projekata, nuklearke Belene i hidrosistema Cankov kamen, a zatim i usled nezakonito sklopljenih sporazuma u vrednosti od 1,1 milijarde evra, naglasio je Borisov.
Što se tiče Srbije grčka kriza može se preliti u Srbiju kroz bankarski sistem. Eventualni bankrot Grčke mogao bi pogoditi bankarski sektor i celokupnu ekonomiju daleko od epicentra potresa u Atini, smatraju nemački analitičari.
U našoj vladi smatraju da neće biti značajnijih negativnih posledica grčke krize na Srbiju.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša ćirić kaže da za sada nema negativnih efekata na našu privredu.
On je naveo i da je imao kontakte sa grčkim bankama koje u Srbiji imaju predstavništva i da je dobio uveravanja da će nivo njihove izloženosti ostati isti, odnosno da će nastaviti sa odobravanjem kredita.
Međutim, analitičari upozoravaju da je ključni rizik da Grčka proglasi moratorijum na servisiranje javnih i dugova prema inostranstvu. Kada bi Grčka prestala da vraća dugove došlo bi to povlačenja novca iz grčkih banaka i do bankarske krize. Ona bi neminovno zarazila evrobankarski sistem, a neposredno i banke u vlasništvu grčkih banaka, pre svega u balkanskim zemljama, među ostalima i u Srbiji. Posledice bi svakako bile negativne, naročito kada se uzme u obzir nestabilnost srpske privrede.
PROGNOZE
Neke prognoze govore da će Grčka bankrotirati ako se predviđena suma ne obezbedi u narednih mesec dana. Ukoliko se to dogodi u ponor bi otišle i banke koje su davale kredite, a dalje i finansijski sistemi zemalja u kojima su sedišta tih banaka, a među njima je i Nemačka. To bi značilo propast evrozone, što dovodi u pitanje i opstanak same Evropske unije. Na neki način bila bi to perverzna osveta Grčke evropskim kolonizatorima i to istim onim oružjem kojim je kolonizovana – davanjem kredita i finansijskim ropstvom. Cena te osvete bila bi najskuplja za samu Grčku, ali osveta i ne služi tome da se dobije neka korist, već bar mali deo pravde.
