U crkvi Svetog Save na Riveru u Torontu obeležena je proteklog vikenda 110. godišnjica Srpske književne zadruge (SKZ). Promovisana su ovogodišnja izdanja kuce, a urednik SKZ Dragan Lakicevic, koji je govorio o „Svetom Savi u pricama i legendama“, predstavljen je kao pesnik i prozni pisac.
SKZ je osnovan 29. aprila 1892. godine i spada u red najstarijih i najznacajnijih institucija kulture u Srbiji. Još tada su odredena pravila i ciljevi kojih se ova kuca i danas, u drugom veku svoga postojanja, pridržava. Poslenici i clanstvo zadruge sabiraju duhovna dela srpskog naroda, šire odabrana dela lepe književnosti i pomažu širenju narodne književnosti.
Dragana Lakicevica, koji ce SKZ i svoje delo predstaviti i u manastiru u Miltonu, zatim u Hamiltonu, Kiceneru-Vaterlou, Montrealu, Londonu, Otavi i Nijagari, pitamo otkud ideja da se ovaj znacajni jubilej obeleži i ovde, u Kanadi?
– Kada je pre 110 godina osnovan SKZ, onda je Srbija bila mala, isto kao i sada, i manja nego sada. Tada Novi Sad i Pancevo nisu bili u Srbiji. Više clanova SKZ bilo je izvan Srbije nego u njoj. Tako je i sada. Nama je stalo da svi Srbi koji cene srpsku knjigu, i pravu knjigu, saznaju za taj veliki jubilej SKZ.
Život sa knjigom
Kako vi vidite sebe kao pisca i pesnika?
– To je teško pitanje. Možda cu kako prolaze godine sve manje znati na to da odgovorim. Pre trideset godina bi mi taj odgovor možda bio jasniji. To je naprosto jedna vrsta života. On nije samo pesnicki. To je život od knjige, sa knjigom. Ja sam završio studije književnosti, objavio sam oko trideset knjiga u oko 50 izdanja. Urednik sam u izdavackim kucama vec više od 20 godina.
Tako da je to, u stvari, sve jedno. Moj licni književni rad, i pesnicki i prozni, negde se produžuje iz ovog drugog spisateljskog i književnog i urednickog rada. Šta ce od toga svega da ostane, to nije moje da slutim i da predvidam – kaže Lakicevic.
I ovamo van otadžbine vidim da postoji živo secanje i osecanje srpske knjige i kulture. Drago mi je što smo medu Srbima u Kanadi mogli da kažemo koju rec o Zadruginoj tradiciji, koja je bogata i znacajna.
• Kako vidite SKZ u ovim vremenima?
– On je sada u okolnostima u kojima se nalazi i otadžbina Srbija. To nisu svetle okolnosti ni u politickom, ni u ekonomskom, ni u kulturnom smislu, ali je u slicnim okolnostima, u vremenima ratova i iskušenja zadruga proživela ceo 20. vek. Kao i Srbija, iz tih pet ratova u 20. veku, Zadruga je izašla sa teškim gubicima. Nekada je u 15 edicija izlazilo po 120 knjiga godišnje. Danas se izdaje mnogo manje, ali smatram da ce njene vrednosti i ovu krizu pretrajati. Naš je zadatak, kao clanova i zaposlenih ljudi u Zadruzi, da je izbavimo na najbolji moguci i najkulturniji nacin, obeležavanjem njene znacajne tradicije, secanjem na imena koja su povezana s njom živela i radila, na izdanja koja su postojala.
Zastupljeni i pisci iz Kanade
Srpska pravoslavna eparhija kanadska pomogla je u organizovanju promovisanja Srpske književne zadruge i njene delatnosti u Kanadi. LJubitelji pisane reci imali su priliku da kupe pojedina izdanja. O pesnickom delu Dragana Lakicevica govorio je Radovan Gajic Gaja, pesnik iz Toronta. Lakiceviceve stihove su govorili pesnik Ranko Radovic iz Toronta, cija je zbirka poezije takode izašla u izdanju SKZ, i Dimitrije Porobic.
U pripremi je i zbirka pesama Milana M. Petrovica, tako da se i emigrantskoj poeziji u ovoj izdavackoj kuci poklanja sve veca pažnja.
Želja nam je da nešto od takve tradicije u granicama svojih mogucnosti zadržimo, da neke knjige objavimo, da o tome obavestimo naše ljude po svetu, po mogucnosti im knjige doturimo. Ima tu vrednih dela koje smo izdali, recimo u 25 knjiga „Staru srpsku književnost“, zatim „Istoriju srpskog naroda“ prošle godine, na cijem je stvaranju radilo 45 naucnika. Inace, taj projekat finansirao je Živko Topalovic, emigrant iz Švedske, koji je celokupnu imovinu zaveštao Srpskoj književnoj zadruzi.
• Šta je objavljeno u ovoj godini?
– Ove godine je vec objavljeno desetak novih knjiga. Do Sajma knjiga u Beogradu izaci ce ih još dvadesetak. Izaci ce i ovogodišnje, jubilarno kolo plavih knjiga SKZ. Medu njima ce biti i besede i poezija Jovana Damaskina, zatim „Izabrane pesme“ Slobodana Rakitica, nova knjiga Rajka Petrova Noga, prevodi pesmama ser DŽona Persa. Ove godine objavljeni su i ogledi profesora i akademika Dragoslava Srejovica „Iliri i Tracani“, zatim „Molitve svetom Savi i Molitve svetog Save“, ceo jedan niz dobrih knjiga. Ne znaci to da je taj broj dovoljan. Zadruga bi trebalo da objavi 100 knjiga, a ne tridesetak, koliko ce ove godine objaviti. Medutim i trideset naslova za opstanak neke vere i kulture je nešto znacajno.
