Iako je maksimum do kog država može da se
zadužuje 45 odsto, posle samo godinu dana od usvajanja tog fiskalnog
pravila javni dug dostigao 44,4 odsto
Samo godinu dana pošto je država Srbija dala časnu reč da se neće
zaduživati preko mere, javni dug gotovo da je dostigao zakonom
dozvoljenu granicu. Ministarstvo finansija juče je saopštilo da su na
kraju septembra državna dugovanja iznosila 14,47 milijardi evra, što je
44,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što privreda
stvori za godinu dana. Prema Zakonu o budžetskom sistemu javni dug ne
može da bude veći od 45 odsto BDP-a. Inače, fiskalna pravila kojima se
ograničava nivo državne potrošnje i dugovanja vrlo često su od nadležnih
isticana kao jedan od najvećih uspeha prethodnog aranžmana sa
Međunarodnim monetarnim fondom.
Pre samo mesec dana, prema podacima Ministarstva finansija, ukupni
državni zajam bio je na nivou od 41,7 odsto, odnosno 13,79 milijardi
evra. Ovom povećanju kumovalo je najnovije zaduživanje države
emitovanjem obveznica na međunarodnom tržištu od milijardu dolara.
Dodatno, tokom poslednjih pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom
u vezi sa aranžmanom iz predostrožnosti smanjena je i procena
ekonomskog rasta sa tri na dva odsto za ovu godinu. Samim tim što je
procenjena vrednost BDP-a manja od planirane i udeo državnog duga je
povećan.
čini se da se oko nivoa državnog duga preračunao i Fiskalni savet,
jer prema njihovoj oceni, javni dug bi na kraju godine iznosio oko 14,3
milijardi evra, odnosno oko 43,5 odsto BDP-a. Istini za volju, oko
njihove računice ne treba terati mak na konac, jer nivo duga u
procentima zavisi i od toga koliki će kurs dinara biti do kraja godine,
što malo ko može da predvidi. Tako računica pokazuje da je, recimo,
minulog meseca kurs bio 102 dinara za evro, da bi nivo javnog duga
prešao zakonom dozvoljenu granicu.
Od pomenute računice mnogo je ozbiljniji problem to što je državni
dug sada u mrtvoj trci sa zakonom, pa prema oceni mnogih ekonomista
postoji rizik da se relativno brzo pređe dozvoljeni prag zaduživanja.
Sve to, prema oceni Nikole Fabrisa, profesora na Ekonomskom
fakultetu, pokazuje da će onaj ko posle izbora bude ministar finansija
sesti u veoma vruću stolicu. S jedne strane, imaće minus u kasi od 3,9
odsto, koji, ukoliko ekonomski rast bude mali, neće moći da pokriva po
dosadašnjem receptu – odnosno dodatnim zaduživanjem.
– To znači da će budući ministar finansija biti prinuđen da sprovede
ozbiljnu fiskalnu konsolidaciju. Ili će morati nešto da se promeni u
strukturi rashoda, ili prihoda. Sa rashodne strane, to može da znači
smanjenje troškova za zarade, ili preko smanjenja broja zaposlenih u
državnoj administraciji, ili preko promene formule za povećanje plata i
penzija. Sa prihodne strane, taj jaz može da se nadomesti i povećanjem
poreza, pre svega mislim na povećanje PDV-a – objašnjavao je Fabris u
kakvoj će se poziciji naći budući ministar finansija.
Ruke kreatora fiskalne politike dodatno će biti vezane činjenicom da
će posle usvajanja zakona o finansiranju lokalnih samouprava jaz između
prihoda i rashoda dogodine biti povećan za 40 milijardi dinara, na šta
su upozoravali i Fiskalni savet i MMF.
Prema oceni Gorana Nikolića, saradnika Centra za novu politiku,
postoji nekoliko rizika koji mogu da utiču na probijanje zakonom
dozvoljenog limita za zaduživanje. Prvi se odnosi na strah da ekonomski
rast ove godine zbog prelivanja drugog talasa krize može da bude i manji
od dva odsto, a drugi je vezan za kurs dinara. Olakšavajuća okolnost
kreatorima ekonomske politike jeste to što će inflacija ove godine biti
veća od projektovane pa će to i pogurati rast BDP-a.
– U januaru sledeće godine učešće javnog duga u BDP-u biće smanjeno,
jer se očekuje ekonomski rast od tri odsto – kaže Nikolić i dodaje da će
svakako prostor za dodatna zaduživanja biti tesan.
Inače, državni zvaničnici su u poslednjem mesecu nekoliko puta
istakli kako je Robert Mandel, nobelovac i tvorac evra, pohvalio vladu
zbog toga što je zakonom ograničila dug na tako niskom nivou. Prećutali
su da kažu da je Mandel sugerisao i da treba da ostave rezervu od bar
pet odsto u slučaju nepredviđenih situacija, kao što su krize ili
elementarne nepogode, na primer.
A. Telesković
Srbija ulazi u crveno
Србија није у ЦРВЕНО већ је одавно у ЦРНО да црње не може бити.
Danas sam vozila auto u kom je “ bljestalo crveno“ a sve zb og
odlaganja odlaska po gorivo. Jedva sam stigla do benzijke pumpe, a gde
ce Srbija da “ napuni rezervoar“, kad bude “ bljestalo crveno u
budzetu“?!
А да ли се можда курс динара држи тако ниско баш зато да дуг не би прешао 45 процената?
Mene interesuje zasta su pozajmljene i potrosene 6 mild evra za ove
3 godine ? Ako nema revizorskog racuna onda cela vlada mora u aps
Bravo majstori znaci glasali smo za prave ljude na vlasti ,jadna
li je zemlja koja ima ovakve politicare ,vecina njih se dobro
obezbedila i za naredne generacije i to samo u jednom mandatu.
Treba kao u Kini resavati ovakve pljacke naroda
Pocelo je. Dolaze izbori, i moguci je gubitak vlasti ove elite. A
kada novi kadrovi dobiju uvid u knjige, pozdaviti ce ih istina koja se
do sada zataskavala uz partnere u kriminalu — MMF. Do sada sve je bio
„uredno“. MMF je tu za „stanby“ aranzman, sve klinicki ispravno. A
sada se sprema „novi“ IMF. Nakon izbora, doci ce sa nozevima da se
naredi novoj vladi da uvede rezim stednje i rezanja svega — od placa
do penzija, od obrazovanja do zdravstva. Doci ce vrijeme da se sve
PLATI, i naravno, narod ce biti toliko nezadovoljan da ce na brzinu
povratiti Dinkica i kompaniju — da donesu „dobra stara vremena“. Sto
se moze, glasanje je divan izum za one koji hoce ostati na vlasti za
uvijek. Raja uvijek reagira na predvidljivi nacin, i uvijek se moze
iskrojiti kombinatorka pozeljna na vlasti. Medutim, nista nije
dovijeka, a tako ni MMF. Evropa, US, Japan — imaju neodrzivu
ekonomiju. Njihova matematika izgleda da je pogresna. Tko ce onda da
se brine kako Srbija glasa?
Srbija živi od inflacije kao u Slobino vreme, inostrani krediti se
koriste samo za potrošnju, proizvodnja je uništena i svi uslovi su
stvoreni da ova vlast pored Kosova stavi i ostali deo srbije na doboš.
Toliko o dugovima, hajde sad malo o standardu i stanju u privredi od koje zavisi standard , hajde malo te tragikomedije.
Domaćinska vlast u zemlji Srbiji! Važno je da je meni lepo a posle mene potop!
Što bi rekli aforističari: „I u Srbiji će jednom da svane. Samo da taj jedan budem ja“.
Oval vlast je najgora vlast za Srbiju u istoriji. Ne racunamo vreme
provedeno pod Turcima. Mi smo im poverili da vode drzavu za dobro
Srbije, a oni su to shvatili kao da treba da vode Srbiju za svoje licno
dobro. Podelili su resurse ove zemlje po partijskoj pripadnosti i
isisavaju svaki cent do poslednje sekunde svoje vlasti.Da bi sebi
stavili u dzep 1000 Eura, oni zaduze Srbiju za milion.Da im sve uzmemo,
necemo povratiti ni 1% unistenog. Sad ce promeniti zakon i zaduzice nas
do 50%.Za tu pljacku ce imati vecinu u parlamentu.
…ММФ,Банке,Тајкуни су огроман профит изнели из Србије у последњих
три године скоро пола ДП Србије а са овом половином што је и остало
народу треба правично расподелити да животари..Кад вам неко узме пола
зараде још >in advance< клизимо дужничком ропству..
Србија улази у црвено–nevazna, bezazlena indikacija–Metod
(koncept) drugova proletera: Manifest KP/K Marks (1848-me).odeljak
II-Proleteri
i komunisti „..medjutim, za najnaprednije zemlje sledece mere mogu imati prilicno opstu primenu
…t-5 Centralziacija kredita u rukama drzave preko nacionalne banke s
drzavnim kapitalom i #iskljucivim# monopolom….t-2 jako progresivan
porez“ .Primena „Manifeta KP/KM“ a)Centralizacija
kredita i apsolutni monopol t-5-> Zakon o NBS (2003, cl 1,2,48) NBS
nece primati od drzavnih organa ili pojedinaca savete niti ce ih traziti
NBS moze da se zaduzi za sopstvene potrebe, za obaeze NBS garantuje R
Srbija b)..t-2 oporezivanje
To nije PDV ili kamata, nego je obezvredjivanjem novca. Iluzija „nema
inflacije“ a stvarno je u opticaju bezvredni papir sa kvazi-legalnim
pokricem. #Osnovno pitanje drugovima proleterima# (g Dinkic URS.co.rs)
Kako, u ime
„boga-Marksa“ mislite da gradite bilo sta stabilno osloncem na izvornu
komunisticku (anarhisticku) literaturu? Nemoguce. To znaci:: anarhija,
saniranje-diktaturom.
Okt 2011 a ne 1850-ta!? Ustav R Srbije, odeljak
„Zabrana ropstva..“ cl 26/4 „Prinudnim radom se ne smatra rad ili
sluzba lica na izdrzavanju kazne lisenja slobode, ako je njihov rad
zasnovan na principu dobrovoljnosti uz novcanu nadoknadu..“
Obezvredjivanjem novca, dobija se sisitem
„slobodnih robova“. A, kakva je situacija sa vrednsocu kapitala? Obezvredjuje se i to.
Monetarni sistem ide u kolaps.Tako je koncipiran.
Znaci da dug drzave Srbije iznosi 15 milijardi evra. Ako tu sumu
podelimo sa brojem gradjana (oko 7 miliona), ispada da je svaki Srbin
zaduzen sa 2100 evra. Novorodjene bebe ulaze u zivot sa dugom od 2100
evra. Nadajmo se da se ta suma nece povecavati
Види се податак да смо 2008год имали државни дуг 8,78 милијарде
евраа, данас имамо 14,75 милјарде евра. Баш ме интересује колики дуг
државе је износио петог октобра 2001год..И од тада до данас колко је
држвне имовине продато, колко је фирми приватизовано, са свим тим
подацима када се дода задужење држве добићемо релевантне податке колико
су нам Демократе алве. Дали би Демократе смели јавно да изнесу податке
колики је био државни дуг за врме владавине Председника Милошевића, а
тада смо били бобардовани и били у изолацији…
Ne da nije crveno, nego nam je crno pred očima.
Taman će se preći ta crta do izbora, pa onda nova vlast nek vadi kestenje iz vatre.
To „crveno“ su sami „strucnjaci“ odokativno odredili. Crven je
svaki dug, i 20% od BNP je mnogo novca. Dakle 2 milijarde godisnje smo
zajmili i jos 3-4 milijarde su nam slali rodjaci iz inostranstva i od
tog smo ziveli. Najgore je to sto niko nema ideju kako da se izadje iz
ovog trenda, tako da ce za koju godinu „crveno“ biti 100%. Nema veze,
pocecu da ucim ili prestajem da pusim od ponedljka.
Da,da časna reč od Države ,čuli smo šta to znači od njihovih
ministara recimo od Dinkića.čovek lepo rekao da je pogazio časnu reč i
slagao narod za 200 000 novih radnih mesta ali je to obrazložio da je to
učinio da bi narodu bilo bolje.Hvala mu.
neverovatno,
„У јануару следеће године учешће јавног дуга у БДП-у биће смањено, јер
се очекује економски раст од три одсто – каже Николић и додаје да ће
свакако простор за додатна задуживања бити тесан.“
neverovatno !!! pa covek se brine sto necemo imati prostora za
zaduzivanje a ne kako cemo dug da vratimo i da ulazemo ono sto mi
proizvedemo
Vidi se da se ni ne razmislja o vracanju duga vec samo o stvaranju prostora i uslova za ulazenje u nove dugove!
Ovi sto su na vlasti ce da se zaduze „do panja“ (45%), pa ce ovi
sto ce da dodju na vlast da budu u nebranom grodzdju – bice socijalnih
problema zbog restrikcuija, stednji,… Mene intersuje struktura duga :
od koga smo pozajmili ; koliku kamatu placamo, kolko smo dobili na ime
donacija ( pa uporediti sa kamatom koju cemo morati da isplatimo), gde
je otisao taj novac ( plus novac iz dijaspore) i ko je odgovoran. Kad to
neko bude uradio glasacu za njega. Naravno, u slucaju da postoji, da se
utvrdi odgovornost ukolko je bilo nelegalnih privaticazija, tendera,
neplacanja poreza, da se utvrdi poreklo imovine raznoraznih
tajkuna…………………. znam sve je to utopija zato i ne glasam.
