Da li će ta ideja zaživeti najviše zavisi od Nemačke, koja jedina ima realnu moć da pokrene tako veliku transformaciju
Ekonomska kriza u EU, drama oko evra, problemi koje imaju Grčka, Španija, Portugalija i Irska, a sve više i Italija, traže brza i radikalna rešenja. Evropska unija do sada je samo preraspoređivala velike količine novca od onih koji imaju onima koji nemaju. često su se mogle čuti i ideje o raspadu EU, odnosno o izlasku Nemačke iz zajednice jer upravo ta zemlja daje najviše para za finansijski ugrožene države. Umesto da politička elita Nemačke ide ka povlačenje u sebe, mnoge je iznenadio suprotan predlog – još veća integracija EU i njeno transformisanje u Sjedinjene Evropske Države. Da li će ta ideja i zaživeti najviše zavisi od Nemačke, koja jedina ima realnu moć da pokrene tako veliku transformaciju.
ŠREDEROVA VIZIJA
Prva je tu ideju javno izrekla nemačka ministarka za rad Ursula fon der Lajen: Zamišljam Evropu kao snažno integrisanu, sa Turskom kao članicom i sa specijalnim odnosima sa Rusijom. Nemačka politika trebalo bi da teži uspostavljanju Sjedinjenih Evropskih Država.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi su prilikom nedavnog susreta pokrenuli inicijativu za uspostavljanje jedinstvene evropske privredne vlade. Ideju je odmah podržao nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder rekavši da je pouka evrokrize jasna – Evropi je potreban znatno viši stepen integracije, uključujući uvođenje funkcije zajedničkog evropskog ministra finansija.
Šreder je tako ponovo aktivirao ideju koja je prvi put bila u opticaju još dok je on bio kancelar: ekonomske i političke integracije dela EU koji je na to spreman. U prvom redu to se odnosi na Nemačku i Francusku. Tako s jedne strane ponavlja politički zahtev svoje Socijaldemokratske stranke, ali istovremeno daje podršku i jednom delu Demohrišćanske unije koji je za dalji proces političke integracije. Šreder podržava Lajenovu da se zajedničkoj Evropi kao članica priključi Turska i da Rusija bude pridruženi član. On navodi da je jedino tako moguće obezbediti političku stabilnost i ekonomski napredak, a da bi se do toga došlo potrebno je ubrzati tempo i što pre EU pretvoriti u Sjedinjene Evropske Države. Naravno, taj proces zahteva velike reforme i jasnu političku volju svih članica. Međutim, ostale zemlje su oprezne i još uvek se nisu izjasnile, jer najverovatnije čekaju zvaničan predlog.
Zamišljam Evropu kao snažno integrisanu, sa Turskom kao članicom i sa specijalnim odnosima sa Rusijom. Nemačka politika trebalo bi da teži uspostavljanju Sjedinjenih Evropskih Država
Ursula fon der Lajen
PROBLEM S LISABONSKIM SPORAZUMOM
Mnogi analitičari već dugo govore o tome da je projekat zajedničke valute evra bez jedinstvene finansijske, pre svega fiskalne politike, samo polovičan i da na duge staze ne može funkcionisati. Zbog toga podržavaju inicijativu za stvaranje Sjedinjenih Evropskih Država. Ideja da se ide u dalje evropske integracije ima veliku podršku i u Francuskoj. Međutim, ideja nije tako dobro prihvaćena u Nemačkoj, iako ju je politička elita podržala. U nedostatku drugog rešenja i zbog dužničke krize, kojoj se još uvek ne nazire kraj, nemački političari i javnost nevoljno prihvataju svaku novu zamisao, pa i tu da su potrebne suštinske promene evropske politike i velike ekonomske transformacije.
Da se ozbiljno razmišlja o daljim integracijama u okviru EU potvrđuje i šef Nemačkog udruženja sindikata (DGB) Mihael Zomer, koji upozorava na važan problem, koji može da izgleda kao proceduralno pitanje, a to je stvaranje zajedničke evropske vlade nije predviđeno dosadašnjim ugovorima EU, pre svega Lisabonskim sporazumom. To znači da je bilo kakav konkretan potez uslovljen suštinskim promenama tog sporazuma do koga se došlo teškom mukom. Zomer navodi da promena u sporazumu nije samo formalne prirode, jer buduća evropska ekonomska vlada mora da ima jasnu demokratsku legitimaciju i kontrolu. I on je uveren da ćemo jednog dana imati Sjedinjene Evropske Države, ali tek u nekoj neodređenoj budućnosti.
I šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije Horst Zehofer upozorava da je za put evropske integracije od ključnog značaja da u projektu učestvuju sve članice EU, a ne samo neke izabrane koje sebe nazivaju evropskim jezgrom. Zehofer je kategoričan da se Evropa ne sme razbijati.
