Sticanje statusa kandidata je neophodan, ali ne i dovoljan uslov da nam postanu dostupna još tri pretpristupna IPA fonda (Srbija danas koristi dva fonda i godišnje dobija oko 200 miliona evra)
Šta bi Srbija izgubila ukoliko 9. decembra ne bi dostigla ovaj svoj cilj i dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji? Odgovori analitičara su s tim u vezi donekle podeljeni, ali se svi, uglavnom, slažu u tome da bi gubitak na političkom tasu bio veći od gubitka na ekonomskom.
Doduše, Maja Bobić, sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, naglašava da sve ovo što je političko ima i praktične implikacije. Status kandidata je nužan korak u procesu pristupanja EU i, stoga, jako je važno da ga što pre dobijemo, jer nakon toga tek idu ostale faze, koje su mnogo konkretnije. Vrlo je važno da Srbija uhvati korak i sa ostalim zemljama u regionu. Uprkos tome što je Evropa u svojevrsnoj krizi, nikakvo gubljenje vremena i preskakanje bilo kakvih prilika ne ide nam u korist, misli ona.
Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, ističe da je najvažnije to što kandidatura na neki način zakuca stvar, pa ukoliko bi se, recimo, promenila neka politika u Srbiji, to proces približavanja Srbije EU ne bi, kako kaže, vraćalo unazad.
S druge strane, Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, ističe da će status kandidata približiti Srbiju i evropskim fondovima, naglašavajući da je u budžetu EU za period od 2014. do 2020. godine predviđeno 12,5 milijardi evra za zemlje zapadnog Balkana.
U tom okviru nalaze se i sredstva koja će biti opredeljena za Srbiju, u zavisnosti od napretka na putu evropskih integracija i uspešnosti u pogledu razvoja sistema upravljanja sredstvima, izjavila je Delevićeva, a preneo Fonet.
Ona je podsetila i na to da je od 2000. godine Srbija, kroz različite programe, dobila više od dve milijarde evra iz EU. Ako se uračunaju sredstva i iz pojedinačnih evropskih zemalja, pre svega Nemačke, ova cifra premašuje tri milijarde evra, napomenula je Delevićeva.
Trenutno se, podsetimo, u EU koristi novac iz Okvirnog budžeta koji se planira na sedam godina, a tekući okvir važi do 2013. godine.
Ognjen Mirić, zamenik direktora pomenute kancelarije i koordinator za fondove EU, kaže za naš list: Sa i bez statusa kandidata iznos sredstava za Srbiju u svakom slučaju ostaće na istom nivou. Ako ne bismo dobili status kandidata u decembru, bili bismo uskraćeni jedino za dve vrste projekata koje sada nemamo. Reč je o sprovođenju aktivnih mera za zapošljavanje i direktnoj podršci poljoprivrednim proizvođačima.
Sticanje statusa kandidata je neophodan, ali ne i dovoljan uslov da nam postanu dostupna još tri pretpristupna IPA fonda (zemlja danas koristi dva fonda i godišnje dobija oko 200 miliona evra). Prvo moramo da se kvalifikujemo da sami upravljamo fondovima i dobijemo tzv. DIS standarde. Sa idejom da ćemo dobiti status kandidata do kraja ove godine, Vlada Srbije je napravila plan da postigne taj sistem decentralizovanog upravljanja fondovima do 2012. godine. Nažalost, mi u tome kasnimo. Postoji stručna, ali i ocena ljudi koji su na tome angažovani, da nećemo stići da to uradimo do tada, navodi Bobićeva i dodaje da bi, s druge strane, dodela statusa kandidata bila politički podsticaj vladi da ubrza i reforme u uspostavljanju DIS-a i da se uradi ono što još nije urađeno.
A koliko je tačno mišljenje nekih političara da bi status kandidata bio mamac za nove investitore u Srbiji? Dopuštajući mogućnost da bi to možda bilo tako, Nikolić podseća na to da je Italija iz koje su došle najveće investicije u Srbiju sada u krizi, a iz onih zemalja u kojima je najbolje, poput, Kine, stižu male investicije.
On ukazuje i na jednu sasvim praktičnu stvar koju bi lično izgubio, ako Srbija uskoro ne bi postala kandidat za EU. Kada zemlja postane kandidat, onda Evrostat počinje da je redovno prati kroz statističke izveštaje, što analitičarima, poput Nikolića, omogućava lakše komparativne analize.
I da se dogodi da Evropski savet sada ne razmatra status kandidata, ta tema bi, kako je ranije procurelo u javnost iz Brisela, mogla da bude na dnevnom redu lidera EU sredinom sledeće godine. Maja Bobić kaže da je nama značajan svaki dan, jer je u poslednje vreme uočljiv rast evroskepticizma. Da bismo uhvatili razvojni priključak za ono što nam je potrebno, bez obzira na proces evropskih integracija, jako je važno i da brzo napredujemo u proceduralnom smislu. A to je opet preduslov i za suštinski deo reformi, zaključuje ona uverena da bi manje loše bilo kada bi savet početkom decembra odložio pitanje Srbije nego da kaže ne i da tu stavi tačku.
