Iz velikog istraživanja Građanskih inicijativa se vidi da je većina NVO u prošloj godini imala budžet od 20.000 evra, dok je svakoj desetoj budžet iznosio više od 100.000 evra
U Srbiji ima oko 15.700 udruženja, najviše ih je registrovano u Vojvodini, više od polovine ih je osnovano posle 2000. godine, a socijalne usluge, kultura, mediji, rekreacija i životna sredina su teme kojima se nevladin sektor u Srbiji najčešće bavi.
Ovo su pokazali rezultati velikog istraživanja Građanskih inicijativa Stanje u sektoru organizacija civilnog društva koje je sprovedeno u saradnji s Kancelarijom Vlade za saradnju s civilnim društvom, uz finansijsku pomoć USAID-a i Instituta za održive zajednice.
Istraživanje je radio Ipsos Strateški marketing, od jula do septembra ove godine, a obuhvatilo je 67 opština i 13.375 udruženja, koliko ih je bilo na početku istraživanja.
Posle 2000. godine osnovano je 52 odsto udruženja, pre 1990. godine 30 odsto, a 18 odsto između 1990. i 2000. godine. Vojvodina prednjači po broju registrovanih udruženja sa 37 odsto, Beograd ih ima 30 odsto, a ostala su skoro ravnomerno raspoređena po Republici.
Istraživanje pokazuje prve rezultate o organizacijama civilnog sektora od početka primene novog Zakona o udruženjima, donetog 2009. godine. Iz njega se vidi da se ostvarivanjem ciljeva u oblasti socijalnih usluga, kulturom, medijima, rekreacijom i životnom sredinom bavi više od 60 odsto udruženja. Obrazovanjem i istraživanjem bavi se 10 odsto, a samo 0,2 se bavi filantropskim posredovanjem i promocijom volonterstva.
Više od sto članova ima 27,5 odsto udruženja, a 11 odsto broji više od 20 aktivnih ljudi. Broj se uglavnom kreće oko šestoro angažovanih koji u većini slučajeva dele manji broj kompjutera ili laptopova, a čak 30 odsto nevladinih organizacija nema ni kompjuter ni laptop.
Većina nevladinih organizacija je u 2010. godini imala budžet ispod 20.000 evra, a svakoj desetoj budžet je iznosio više od 100.000 evra. Najviše organizacija, čak 41 odsto, samu sebe finansira dok lokalna samouprava pomaže 20 odsto, a 12 odsto udruženja sredstva obezbeđuje od stranih donatora. Od toga 31 odsto dobija sredstva na osnovu projekata, a 13 odsto dobija institucionalnu podršku. Saradnju s poslovnim sektorom imalo je 63 odsto udruženja, od čega je u 80 odsto slučajeva poslovni sektor u ulozi privremenog donatora.
Broj odobrenih projekata se u odnosu na broj podnetih smanjio u 2011. godini, a svaka peta organizacija nije obezbedila sredstva za rad do kraja ove godine.
Odnos države prema civilnom društvu najčešće se ocenjuje kao nezainteresovanost (40 odsto), ali isto toliko njih smatra da država ima pozitivan stav. Većina organizacija civilnog društva saradnju s državom ocenjuje srednjom ocenom, dok je saradnja s lokalnom samoupravom ocenjena veoma visoko.
Saradnju s medijima je 40 odsto organizacija ocenilo visokim ocenama, a 13 odsto lošim. čak 64 odsto organizacija je lakše sarađivala s lokalnim medijima, a svaka četvrta s nacionalnim.
Nedostatak podrške od strane države najčešće je naveden kao glavni problem. Manje problema ima s lokalnim vlastima i donatorima a saradnja s medijima i stavovima okoline su još manji problemi.
