Može li zapisnik sa obdukcije Zorana đinđića da otkrije sa koje visine i – odakle je zapravo ubijen predsednik Vlade Srbije
Iako vreme od ubistva tadašnjeg premijera Srbije dr Zorana đinđića munjevito prolazi (ubijen je 12. marta 2003. na ulaznim vratima Vlade Srbije), sve je više, čini se, novih detalja, ali i kontroverzi oko ubistva?
Istina, bar prema poslednjim najavama vlasti, i medija bliskih Ministarstvu pravde i službama, polako se steže krug oko naručilaca ovog zlodela, dakle i prave pozadine ubistva koje je, tada, 12. marta pre osam godina šokiralo i domaću i svetsku javnost, ali i preokrenulo dalji put naše zemlje!
Istina, iako su poverljivi mediji prepuni, tvrdimo, lažne ekskluzive, nejasno je koji su to naši izvori bliski istrazi koji doturaju snajperskim medijima, ili im šapnu na uvo, važne detalje iz istrage?
Jer, očito je, bar prema poverljivim podacima koji cure iz istrage, da neko od najviših državnih funkcionera honorarno radi ili tezgari za određene novine?!
Ili su to, ipak, same teledirigovane informacije koje imaju domaći zadatak da i dalje unose zabunu i haos u ionako nerazjašnjenu pozadinu ubistva dr Zorana đinđića.
Takođe je nejasno, ili je bar autoru ovih redova neobjašnjivo – kako je moguće da se daje prostor ljudima, poput viđenijeg člana zemunskog klana Miloša Simovića (koji je više godina bio u bekstvu – dok u Hrvatskoj nije pukla tikva između njega i njegovog, takođe osuđenog u odsustvu, ortaka za ubistvo dr đinđića, Srećka Kalinića, pa su obojica uhićeni) koji u želji da se nekako dočepa uloge zaštićenog svedoka, ili da bar umanji kaznu koja ga tek očekuje, ili da umanji izrečenu kaznu svom rođenom bratu može, kao okrivljeni i u istrazi i na sudu i da laže i da maže.
U poplavi gluposti koje poverljivi mediji, pre svih Blic, objavljuju kao ekskluzivu, može se ubrojati i izjava Miloša Simovića, data pre godinu i kusur dana(?!) istražnim organima (ali je očito čuvana da bi se plasira i tempirala kad nekoim zafali, gde je, navodno, rekao da zna organizatora i naručioca ubistva dr Zorana đinđića!?!
Izvesnog ćoru iz najbližeg premijerovog okruženja, iz Vlade Srbije…
Da stvar bude još čudnija, da ne ostane samo na Milošu Simoviću, pobrinuo se i advokat Srđa Popović, koji mora da zna šta se može, a šta ne, zastupnik porodice đinđić (poznat i po tome što se svojevremeno zalagao za bombardovanje Srbije), koji je obznanio crnogorskim medijima da se iza tog nadimka ćora krije niko drugi, do jedan od glavnih junaka 5. oktobra, saborac Zorana đinđića u demokratskim promenama, tadašnji potpredsednik Vlade Nebojša čović.
Naravno, stvar bi bila stvarno dramatično-ekskluzivna da ima veze s mozgom, ali, na sreću – nema.
Jer sličnu priču je svojevremeno ispričao i danas zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi, pa je ispalo da je to čista laž. Jer, isti taj Bagzi (koji je navodno bio u Meljaku (u okruženju sa Dušanom Spasojevićem – Duđom i Lukovićem – Kumom, koji su tada, prema zvaničnoj policijsko-istražnoj verziji (u koju mnogi sumnjaju) ubijeni, ali je na volšeban način umakao poteri, i sa povređenim kolenima obreo se, preskočivši ogradu, čak u Solunu?!) na suđenju je pominjao čovića, ali je tada obelodanio i ime navodnog naručioca ubistva ubistva vođe zvezdarskog krimi klana Sredoja Šljukića!
Optuživši drugog političara, danas lidera jedne parlamentarne stranke, pa ni to sud nije uvažio, jer je, valjda, utvrdio da ne govori – istinu!?
I tu, ima nečeg takođe čudnog: sud čas veruje, čas ne veruje zaštićenom svedoku, a svedok na sudu, za razliku od okrivljenog mora uvek da govori istinu! Ili, nekome je odgovaralo da istina svedoka-saradnika bude – kako kad?
Ali šteta koja se nanosi ljudima, koje ti tzv. zaštićeni svedoci prozivaju bez ikakvih dokaza je nenadoknadiva, a još strašnije od tog medijskog linča, to je u ovim zlim vremenima – takve izjave, ali i takva neproverena pisanija – stavljaju te pomenute ljude, ni krive ni dužne, na svojevrsnu poternicu tako da postaju i mete za odstrel.
Blic se, istina, narednih dana vadio kako zna i ume, ali štetu koju je naneo Nebojši čoviću i stres njemu i njegovoj porodici, novinski tekstovi više ne mogu da isprave.
O Slučaju ćora bavimo se na drugom mestu u listu, a u ovom tekstu pokušaćemo da ukažemo na neke, verujemo, nelogičćnosti čitave priče o ubistvu dr Zorana đinđića…
Ako je verovati obudkcionom zapisniku koji su posle ubistva predsednika Vlade Srbije dr đinđića uradili vrhunski stručnjaci: dr Dunjić, dr Savić i dr Aleksandrić, a nema nikakvih zdravorazumskih razloga da se u to sumnja, onda, sudeći po ulaznoj i izlaznoj putanji metka, premijer nije ubijen sa visine od 10-12 metara (visina na kojoj se nalaze prozori u Gepratovoj), već sa neke pozicije na visini od 26,6 metara!!
Ako je to tačno, mada je drugačije presuđeno u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, onda je sumnjivo da je hitac ispaljen iz Ulice admirala Geprata, jer se prozor sa kojeg je, prema optužnici, pucao Zvezdan Jovanović, nalazi na visini od oko 10-12 metara u odnosu na mesto gde je dr đinđić ustreljen?!
– Obdukcioni nalaz je urađen vrlo precizno, stručno i pedantno, i tu nikakvih nejasnoća nema – kaže za Svedok dugogodišnji lekar specijalista sa VMA, koji nas je, zbog specifičnosti slučaja, ali i mogućih implikacija, zamolio da mu ne pominjemo ime.
– Urađen je vrlo profesionalno, nikakvih zamerki nemam, ali sad, pogotovo mnogo godina posle, nije na nama, lekarima, da se bavimo balistikom. To je posao za druge… Analizom podataka iz obdukcionog zapisnika lako je mogao da se ustanovi ugao putanje metka, izračunaju katete i hipotenuze, dakle, i moguća visina odakle se pucalo. Ali, kažem, to je pitanje za stručnije ljude za tu oblast od nas lekara. Uvidom u obdukcioni zapisnik uverio sam se da je sve urađeno, što se obdukcije tiče, po propisu, i to je sve što bih želeo, a mogu i smem da kažem.
Dakle, obdukcioni zapisnik posle ubistva predsednika Vlade Srbije, dr Zorana đinđića, koji su 12. marta 2003. u 19 sati sačinili dr Dunjić, dr Savić i dr Aleksandrić, čije delove Svedok obelodanjuje, možda neće mnogo pomoći da se utvrdi – ko je i zašto ubio srpskog premijera, koja je politička pozadina, ko organizator, a ko naručilac, ali možda može da doprinese da se sazna prava lokacija odakle je dr đinđić ustreljen!
U poplavi raznih informacija, dezinformacija i sukobljenih mišljenja i istina – odakle je dr đinđić snajperom ustreljen, po sudu iz Gepratove, po mišljenju mnogih iz Birčaninove ili, što se takođe pominje, Nemanjina 9, pokušali smo, konsultujući lekare i matematičare, da dešifrujemo obdukcioni nalaz, i posle više provera došlo se do podatka da je smrtonosni hitac ispaljen sa visine od 26,6 metara.
Ulazna rana je bila na 132 cm od ravni desne pete. Izlazna na 126 cm od ravni leve pete, dakle pod uglom 11,15 stepeni, a pošto su balističari utvrdili da je metak ispaljen sa daljine od 136 metara, koristeći matematičke formule došli smo do katete visine od 26,6 metara.
Da li je to visina prozora u Gepratovoj sa kojeg se prema optužnici pucalo, nismo proveravali, mada se tvrdi da je na oko 12 metara.
Do slične analize, drugim metodama, došao je svojevremeno, i to je obelodanio u dnevnim novinama i Slobodan Pajić, tada šef Detektivske informativne zaštitne agencije (DIZA), koji je tvrdio da je đinđić usmrćen hicima sa neke lokacije visoke između 26 i 29 metara, precizirajući lokaciju Birčaninova 6, mada je proveravao i Birčaninovu 8.
Uz to, Pajić je objašnjavao da je prema optužnici Zvezdan Jovanović, drugoooptuženi za atentat na srpskog premijera, pucao sa drugog sprata u ulici Admirala Geprata, ali i da je utvrdio da se taj prozor nalazi na visini od 10-12 metara i da bi, da se odatle pucalo, ugao putanje metka bio mnogo drugačiji!?
Ne upuštajući se preterano u posao balističara i suda, iz zapisnika je uočljivo da je dr đinđić ustreljen jednim metkom, ali sumnju izaziva veličina ulazne i izlazne rane, što po nekima znači da je metak mnogo većeg kalibra nego što se i dalje tvrdi; da u svakom slučaju nije 7,62 već mnogo veći, ali sud je već pravosnažno rekao svoje, a odbrana osuđenih je iskoristila sve pravne lekove…
Iz obdukcionog zapisnika, urađenog na šest strana, prenosimo najinteresantnije detalje koji, uvereni smo, mogu da pomognu na suđenju…
ZAKLJUčAK
I) Na osnovu obdukcionog nalaza i podataka iz medicinske dokumentacije, smrt je nasilna i nastupila je usled razorenja srca, pluća, jetre, želuca i slezine, dejstvom projektila ispaljenog iz ručnog vatrenog oružja, i sledstvenog krvarenja.
II) Rana u desnom nizdojkinom predelu, opisana pod tačkom 3 obdukcionog nalaza, ulazni je otvor grudnog koša i trbuha, koja se kanalom nastavlja kroz prednji zid grudnog koša u grudnu duplju, prolazi kroz srce, levo plućno krilo, levu kupolu prečage, jetru, želudac i slezinu, završavajući se izlaznom ranom na levoj bočnoj strani grudnog koša, opisanom pod tačkom 4 obdukcionog nalaza. Pravac kanala prostreline je napred unazad, zdesna ulevo i odozgo lako naniže.
III) Rana na levoj podlaktici, opisana pod tačkom 5 obdukcionog nalaza, nanesena je površnim dejstvom projektila ispaljenog iz ručnog vatrenog oružja, između ostalog, piše u zapisniku sa obdukcije ubijenog dr Zorana đinđića, premijera Srbije, 12. marta, ispred ulaznih vrata Vlade Srbije, koji su radili obducenti dr Dunjić, dr Savić i dr Aleksandrić. Zapisnik je urađen 12. marta u 19 sati na zahtev istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Aleksandra čolića.
IZVEŠTAJ
3) U desnom nizdojkinom predelu nalazi se uzdužno postavljena nepravilno elipsasta rana, promera 33 x 22 milimetara, neravnih i krvlju podlivenih ivica i strana, koja se kanalom nastavlja u grudnu duplju. Rastojanje od sredine ove rane do ravni desne pete iznosi 132 cm, a od grudnjačine linije udesno na 6 cm. Koža udesno od rane, u pojasu širokom 6 cm, iznad rane do 1 cm, ispod rane do 3 cm i ulevo od rane do 5 cm, krvlju podlivena, bledomodroljubičaste boje.
4) U zadnjem delu leve bočne strane grudnog koša, u visini rebarnog luka, u zadnjoj pazušnoj liniji, nalazi se koso, put nadole i unazad, postavljena nepravilno ovalna rana, promera 37 x 25 mm, neravnih, krvlju podlivenih ivica i strana, koja komunicira sa grudnom i delom trbušnom dupljom. Rastojanje od sredine ove rane do ravni leve pete iznosi 126 cm, a od prednje srednje uzdužne linije trupa ulevo 29 cm.
Rastojanje između rane u desnom nizdoojkinom predelu, opisanom pod tačkom 3 spoljašnjeg nalaza, iznosi oko 31 cm, mereno povlačenjem sonde kroz obe rane.
5) Na dlanenoj i delom laktičnoj strani, na spoju srednje i gornje trećine, nalazi se vodoravno položena, olučasta rana, elipsastog oblika, promera 25 x 10 mm, čije dno čine površni mišići. U neposrednoj okolini ivica rane, ka bočnoj strani u pojasu širokom 9 mm, iznad rane do 2 mm, ispod rane do 5 mm, a ka laktičnoj strani u vidu levka koji je uz ranu širine 10 mm i postepeno se sužava, koža je lišena natkožice, ogolela kožica je suva, mrkocrvenkasta, nagnječena i krvlju podlivena, tamnocrvena.
Prethodno opisana rana na levoj podlaktici nalazi se na pravcu koji spaja dve rane na trupu, opisane pod tačkama 3 i 4 spoljanjeg nalaza, i to u položaju kada je ruka spuštena niz telo i lako put unazad odmaknuta od tela.
6) U levoj polovini čeonog predela, na oko 1 cm iznad spoljašnje trećine leve obrve, koža je poprečno, elipsasto, u promeru 14 x 5 mm, lišena natkožice, ogolela kožica suva, tamnocrvena.
U visini gornje ivice čašice levog kolena, u veličini zrna graška, i u visini donje ivice čašice levog kolena, poprečno u promeru 25 x 12, koža je lišena natkožice, ogolela kožica suva, tamnocrvena…
23. Pre pranja tela lepljivom folijom su uzeti otisci iz predela rana na trupu i levoj podlaktici. Probom koncentrovanom sumpornom kiselinom i difenilaminom na prisustvo nitrata, koji se nalaze u sastavu besagorelih barutnih čestica, sa materijalom uzetim iz okoline ovih rana dobijen je u svim slučajevima NEGATIVAN rezultat.
Pre pranja odeće, lepljivom folijom su uzeti otisci iz predela svih opisanih oštećenja. Probom koncentrovanom sumpornom kiselinom i difenilaminom na prisustvo nitrata, koji se nalaze u sastavu besagorelih barutnih čestica, sa materijalom uzetim iz okoline ovih oštećenja dobijen je u svim slučajevima NEGATIVAN rezultat.
Toksikološki nalaz br. 156/2003. glasi: u krvi i urinu nije nađen alkohol.
Hemijskotokislokološki nalaz br. S-210/2003. glasi: hemijskotoksikološkim ispitivanjem primljenog biološkog materijala dobijen je sledeći rezultat: 1. U primljenom biološkom materijalu NISU NAđENI isparivi, biljni kao ni organsko-sintetički otrovi.
xxx
Ovo su samo neki delovi obdukcionog nalaza: da li je on pomogao da se, bar što se tiče smrtonosnog hica, dođe do istine? Ali i tu je bilo osporavanja i svakojakih tvrdnji: od jednog do tri pucnja, pa je čak bila lansirana i priča o ledenom metku.
Ali, iako je suđenje završeno, sud i tužilaštvo, ali i odbrana tvrde da je istine na njihovoj strani.
A, istina, ma kakva bila, uvek je samo – jedna.
Ili bi tako trebalo da bude?
