U Hobartu su se naši ljudi oprostili od Nedeljka Prodanovića, jednog od osnivača Srpske zajednice Nikola Tesla i starine od 95 godina
– čika Nedeljko je bio naš ponos, Srbin bez ostatka, ljudina koja se nije stidela da pusti suzu za svoj napaćeni narod. Borio se sa nama zajedno do poslednjeg dana života da očuvamo i razvijemo Srpsku zajednicu. Slava mu!
Ovim rečima je Milutin Ivković, predsednik Tasmanijske srpske zajednice Nikola Tesla u Hobartu reagova na vest da je u Tasmaniji preminuo njen najstariji Srbin čika Nedeljko Prodanović. Imao je 95 godina i poslednje godine provodio je u porodici svog sina Milana Prodanovića.
– Svi su znali i poštovali čika Nedeljka, jer je za svakog imao toplu reč i apel da budemo složni i jaki, da Australija uvek čuje za Srbe i da se time ponosimo – priča Milutin Ivković, sa kojim je sredinom devedesetih Prodanović radio na osnivanju nove srpske kolonije i Srpskog radio programa Hobart.
U glavnom gradu države i ostrva Tasmanija, na jugu Petog kontinenta i na putu prema južnom polu Antartiku, živi 580 Srba, a u okolnim gradovima još stotinak. Prvi Srbin se ovde u zamlji tasmanijskog đavola ili na Ostrvo jabuka, kako ga zovu zbog velikih planataža ovog voća, doselio davne 1901. godine. Bio je to Drago Borojević, poreklom iz Krajine.
PORODICA
Iako je živeo u dalekoj Tasmaniji čika Nedeljko je sa rodbinom u Srbiji održavao vezu koliko su to uslovi dozvoljavali. Nedeljko Prodanović je bio oženjen Lujzom sa kojom ima sinove Milana i Aleksandra i kćerku Angelinu. Supruga Lujza je umrla je pre 4 godine. Kada je čika Nedeljko nedavno oboleo preselio se u dom za stare „Sveta Ana“ naOld Biču, nedaleko od Hobarta, gde je umro 25. septembra 2011.
– Nedeljko Prodanović pripada drugom talasu doseljenika na Tasmaniji, koji su stigli iza Drugog svetskog rata kao politički emigranti – priča Marija Maca Krunić, zastupnik Srpske zajednice u tasmanijskoj vlasti – Mobilisan je 6. aprila 1941. i preko Osijeka stigao u Derventu. Odatle je putovao sa kolima jednog visokog oficira za koga on pretpostavlja da je bio Draža Mihailović. Zarobljen i rat je proveo u zarobljenistvu odakle je došao na Tasmaniju.
Zarobljeni kraljevi oficiri i četnici su preko izbegličkih logora u Italiji brodovima dolazili od 1948. godine do 1952. u Australiju kao jeftina radna snaga. Smeštani su u desetak kampova, a najpoznatiji je bio Bonegila, u kome se bile dve srpske nacionalne divizije.
– Priča o životu najstarijeg Srbina na Tasmaniji, je zapravo, deo istorije o doseljavanju našeg naroda na Peti kontinent – kaže Milutin Ivković. – Tokom Drugog svetskog rata čika Nedeljko je saznao da je njegov brat po majci Nikola Kalabić postao bliski saradnik Draže Mihailovića i borac za nacionalnu stvar, kako to kažu istoričari. Bio je veoma ponosan na Nikolu, bez obzira, šta se potom pisalo o njemu i đeneralu Draži.
