Zvaničnici
Svetske banke rekli su našim privrednicima kako srpska ekonomija
izgleda iz njihove vizure, i da to nije nimalo lep prizor. Ukratko,
njihova studija je pokazala da je u Srbiji malo toga zdravog, što u
teškim vremenima koja su nas zadesila može da povuče napred. Štaviše,
izgleda da je u korenu sistema dosta truleži
Direktorka Svetske banke za Evropu i
Centralnu Aziju Džejn Armetidž, koja je prošle nedelje bila u Srbiji,
zabrinuta je za stanje srpske privrede. Studija, koju je za potrebe te
banke napravio Univerzitet Harvard, pokazuje sve same negativne trendove
i višedecenijske probleme koje nema ko da reši, a direktno ili
indirektno se tiču rasipništva na svim nivoima. Kada se sabere koliko
novca, energije i vremena decenijama bacamo u vodu, nameće se pitanje
koje i dalje muči čelnike Svetske banke – kako to da odavno nismo
propali kao država?
Ne očekujem
ništa dobro ove godine. Predviđamo nastavak opadanja svetske ekonomije,
povećanje nezaposlenosti, a to sve preti i Srbiji. Taman kad je evrozona
počela da se oporavlja usledio je drugi talas krize. Evropa je ušla u
recesiju, i to predstavlja vrlo loše okruženje za srpsku privredu.
Normalan život više nije moguć sa rastom od 3,5 odsto, a Srbija ne može
ove godine da očekuje rast veći od 1,5 odsto
Džejn Armetidž, Svetska banka
PROMENE IZ KORENA
Zvaničnici
Svetske banke koji su posetili Privrednu komoru i sastali se sa
državnim vrhom, rekli su našim privrednicima i javnosti kako srpska
ekonomija izgleda iz njihove vizure, i da to nije nimalo lep prizor.
Ukratko, njihova studija je pokazala da je u Srbiji malo toga zdravog,
što u teškim vremenima koja su nas zadesila može da povuče napred.
Štaviše, izgleda da je u korenu sistema dosta truleži. Preporuke
globalnih bankara jednostavno rečeno tiču se svega. Ono što domaća
stručna javnost i privreda godinama potenciraju i navode kao probleme,
sada su izrekli i ljudi u Svetskoj banci. Mali izvoz, loša poslovna
klima, birokratija, velika javna potrošnja, skupe procedure,
nepostojanje ikakvog plana… Sve to, prema rečima Armetidžove, vuče
Srbiju u još dublju krizu od sadašnje.
Ne očekujem ništa dobro ove godine.
Predviđamo nastavak opadanja svetske ekonomije, povećanje
nezaposlenosti, a to sve preti i Srbiji. Taman kad je evrozona počela da
se oporavlja, usledio je drugi talas krize. Evropa je ušla u recesiju, i
to predstavlja vrlo loše okruženje za srpsku privredu. Normalan život
više nije moguć sa rastom od 3,5 odsto, a Srbija ne može ove godine da
očekuje rast veći od 1,5 odsto.
Preporuke Svetske banke u ovom trenutku
odnose se na poboljšanje fiskalnog menadžmenta, prvenstveno na smanjenje
deficita budžeta, i na efikasniju javnu potrošnju. Takođe treba
poboljšati zaštitu najsiromašnijih i najranjivijih grupa u društvu,
rekla je Armetidž gostujući u Privrednoj komori Srbije.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor govorio je o konkretnijim problemima i receptima za njihovo rešavanje.
U ne tako dalekoj prošlosti Srbija je
bila veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda. U proteklih nekoliko
godina postala je ponovo izvoznik hrane, ali taj izvoz bi mogao biti
mnogo veći. Poljoprivreda je jedna od grana u kojoj Srbija ima najviše
potencijala za izvoz, posebno u domenu proizvodnje organske hrane i
plasiranju proizvoda sa višim stepenom obrade. Na taj način veoma brzo
može da se poveća BDP, kaže Brefor.
Brefor kaže da savetodavne službe mogu
da budu efikasnije u pronalaženju načina da se pomogne stotinama hiljada
seljaka kako bi se povećali njihovi potencijali. Prema mišljenju SB
država treba da se uključi i u ukrupnjavanje poseda, jer sadašnja
usitnjenost onemogućava ozbiljniju proizvodnju.
Snabdevanje
trgovinskih lanaca, kaže Brefor, moglo bi biti poboljšano kroz Vladinu
pomoć u uspostavljanju velikog tržišta, u pokretanju pogona za
pakovanje, otvaranju laboratorija i slično. Takođe ima prostora i da
trgovine znatno smanje troškove trgovine (carine, logistika i
transport).
Srpska prehrambena industrija je
nerazvijena i nekonkurentna. To ozbiljno narušava njenu sposobnost da
izvozi u EU. Ima veoma veliki broj primarnih proizvođača i nerazvijen
prehrambeni sektor koji još nije u stanju da prodre u evropske
supermarkete. Ako želi da poveća vrednost svoje hrane i poveća izvoz,
potrebni su bolje organizovani marketing i ulaganja u skladištenje i
preradu hrane, ističe Brefor.
S tim u vezi, dodaje Brefor, Srbija mora
da bude spremna da ispuni nova očekivanja u smislu bezbednosti hrane,
kvaliteta i porekla. Evropski potrošači su sve više zabrinuti za
bezbednost hrane, ekološki su svesni i orijentisani ka domaćim
proizvodima. Prema njegovim rečima, privatni sektor je ključ oporavka i
napretka naše privrede. I to u svim segmentima, od poljoprivrede do
industrije, energetike i ostalih grana.
VEZATI SE ZA VELIKE
Dve najvažnije investicije u Srbiji su prema mišljenju Svetske banke
Ju es stil i Fijat. Postojanje tih velikih sistema srpska privreda
treba da iskoristi kako bi se uposlilo što više domaćih preduzeća, koja
bi preko te dve firme mogla da izvoze. Kada bi se kojim čudom ostvario
najlepši scenario, a to je da rast izvoza bude 16 odsto godišnje, kažu u
SB, u Srbiji bi se svake godine otvaralo na stotine hiljada novih
radnih mesta.
RADIMO MALO, TROŠIMO MNOGO, NE PLAćAMO DUGO
Kada
je reč o radnoj snazi, prema rečima Brefora, zaista imamo veliki
problem. Naime, skoro polovina radno sposobnih nije na tržištu rada niti
je zaposlena, i izuzetno je veliki broj onih koji rade posao za koji se
nisu školovali. Zabrinjavajući su i rezultati jednog od istraživanja
Svetske banke koji pokazuju da su domaći radnici najneproduktivniji.
Izostalo je objašnjenje da li je to zbog nerada radnika, ili zbog
nesposobnosti poslodavaca da ih uposle. Brefor kaže da podaci
Univerziteta Harvard dokazuju da su srpske kompanije manje produktivne i
da su njihovi troškovi rada veći od onih u regionu.
Radnici u Srbiji proizvode manje od
polovine onoga što proizvedu radnici u Slovačkoj, i nešto više od
polovine proizvodnje radnika u češkoj i Mađarskoj, kaže Brefor.
Posebno problematična oblast koja
otežava oporavak ekonomije je mukotrpan proces dobijanja građevinskih
dozvola. Po tom kriterijumu Srbija je među 10 zemalja na dnu svetske
lestvice. Veliki problem je i na stotine hiljada nelegalnih objekata.
Logistika, infrastruktura, i manjak veština takođe pogoršavaju
investicionu klimu.
Srpska
prehrambena industrija je nerazvijena i nekonkurentna. To ozbiljno
narušava njenu sposobnost da izvozi u EU. Ima veoma veliki broj
primarnih proizvođača i nerazvijen prehrambeni sektor koji još nije u
stanju da prodre u evropske supermarkete. Ako želi da poveća vrednost
svoje hrane i poveća izvoz, potrebni su bolje organizovani marketing i
ulaganja u skladištenje i preradu hrane
Lu Brefor, Svetska banka
Najveća kritika odnosi se na to kako
Srbija neracionalno troši energiju, prvenstveno struju. U poređenju sa
SAD-om, Rusijom, Poljskom i zemljama okruženja, Srbija daleko više
energije troši po jedinici gotovog proizvoda. To je, prema rečima
Brefora, možda najveće ograničenje za oporavak privrede i rast izvoza. S
druge strane, negativni su efekti politike koja direktno i indirektno
promoviše potrošnju energije kroz subvencionisane cene i toleriše
neplaćanje računa.
Srbija se suočava sa energetskom
krizom. Postojeći kapaciteti već nisu dovoljni za zadovoljenje potreba, a
projekcije potrošnje i novih kapaciteta pokazuju da se taj jaz povećava
posle 2015. godine. To znači da će posle tog roka Srbija postati veliki
potrošač energije koju će morati da uvozi, procenjuje Brefor, dodajući
da je preporuka SB da se podignu cene struje, smanje gubici, i da se
poveća disciplina plaćanja.
