U Cikagu su predstavljene tri knjige Dimitrija M. Kneževa – „Beograd naše mladosti“, „Novosadski dani“ i „Zapisi iz Mathauzena“.
Knjige je za štampu priredio i objavio sin autora, Zoran Knežev, a sav prihod namenjen je u humanitarne svrhe.
Dimitrije Knežev je roden u Banatu 1909. godine, bio je diplomirani pravnik, nacelnik Novosadskog sreza do pocetka rata, ratne godine proveo u logoru smrti, Mathauzenu, a penziju docekao u Beogradu. Umro je 1998. Kroz sve te godine beležio je svoju licnu i porodicnu istoriju, ali i istoriju gradova koje je voleo, svojih uspomena o njima, smeštajuci ih u svojevrstan almanah.
Knjiga „Beograd naše mladosti“ (Zapisi o Beogradu 1918-1941. godina) prvi put je objavljena 1987. u Cikagu, a prošle godine doživela je drugo izdanje u Beogradu. Tada je objavljena i knjiga uspomena „Novosadski dani“ (Radosti i tuge porodice Knežev).
Autor je znao da nije nimalo jednostavno o Beogradu pisati i pricati, jer se on uvek nekako migoljio, izmicao zapisima, rastuci i prerastajuci stranice bilo koje knjige. Zato je najveca prednost to što njegovo pisanje deluje kao usmeno kazivanje, koje verno oslikava zvanicni i onaj drugi Beograd, njegove ljude, ulice, afere, njegove neimare, svirace i barove, njegovu dušu iz tog zanimljivog istorijskog perioda.
Knjigu svojih teških logoraških uspomena, „Zapisi iz Mathauzena“, Knežev je prvi put objavio 1987. godine, sa originalnim pricama i fotografijama, uz korišcenje istorijske grade.
Knjiga „Novosadski dani“ objavljena je prošle godine i sacinjena je od fragmenata o Novom Sadu iz pera coveka koji je nakratko bio Novosadanin.
Pripremajuci knjige za štampu, Zoran Knežev ih je oslobodio nekih nepotrebnih detalja, cuvajuci suštinu price i umetnickog izraza.
– Bilo je teško raditi na rukopisima. Trebalo je da se puno toga procisti i preradi, posebno je “ Beograd“ bio težak i veliki posao. I u ostalim knjigama sam eliminisao neke nebitne stvari, ali, sve u svemu, bilo je veliko zadovoljstvo, jer to su knjige mog oca. I kriticari su dali pozitivne ocene. Knjige su kvalitetno štampane i dobro opremljene. Odlucio sam da polovinu prihoda od prodaje knjiga uputim Udruženju paraplegicara Beograda, a polovinu Domu za nezbrinutu decu u Tiršovoj ulici. Vec ove nedelje cemo poslati novac. Svaka knjiga je štampana u 1.000 primeraka, tako da ocekujem da ce sredstva od prodaje biti znacajna. Posebno se radujem promociji knjige o Novom Sadu, u Matici srpskoj. Verujem da ce ona doživeti nekoliko izdanja.
Zoran Knežev je u Americi od 1955. godine. Tu je završio fakultet i magistrirao, vec godinama je šef carine na cikaškom ćrodromu „O’ Hare“. Proglašen je za najboljeg šefa carina u celoj Americi i u Vašingtonu dobio znacajna priznanja. Cesto je u kontaktu sa našim ljudima, za koje kaže da su sposobni, pametni, mudri, bez obzira na obrazovanje.
Novi projekat
Iako u drugoj profesiji, Zoran Knežev je vrlo zainteresovan za izdavaštvo, i to ne samo zbog ocevih knjiga.
– Pripremam projekat za koji postoji veliko interesovanje. To je moj magistarski rad „Zapadne sile u II svetskom ratu“. Imao sam priliku da dodem do vrlo važnih materijala i podataka, koristio sam najbolje izvore podataka. Tekst je sada u prevodu na srpski jezik u Beogradu, a uskoro cemo pronaci izdavaca za taj ozbiljan i obiman projekat.
