Tadić neće sa SNS, SRS i DSS
Na Glavnom odboru DS-a predsednik Boris Tadić rekao je juče da će
sledeći premijer biti iz ove partije, kao i da buduću vladu demokrate
neće praviti sa naprednjacima, radikalima i Vojislavom Koštunicom. Toma
reče da su okolnosti drugačije i da će se kandidovati za predsednika
države a ne vlade. Štampa je izračunala da bi vlast mogla da uštedi 40
milijardi dinara godišnje, dok Labus tvrdi da je jedini spas za srpsku
privredu i ekonomiju da se zvanično uvede evro. Djuran Djuran dolazi
na Egzit. Partizan je protiv Slobode igrao sa 0:0, i to u Humskoj.
Salon vina, rakije i čokolade u Nišu
Budući premijer iz redova DS-a
Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić rekao je juče na
sednici Glavnog odbora DS-a u Centru Sava da će i sledeći premijer,
posle izbora, biti iz ove partije. DS na birališta izlazi sa SDPS-om
Rasima Ljajića, LSV-om Nenada čanka, DHSS-om, Strankom zelenih i
partijama nacionalnih manjina. Buduću vladu nećemo praviti sa SNS-om,
DSS-om i SRS-om. Ovi izbori su presudni, mi moramo da pobedimo, i to je
moj nalog vama, rekao je Tadić a prenose Novosti. Lider DS-a je dodao
da se vlada neće praviti ni sa onima koji neosnovano kritikuju DS kako
bi osvojili neki poen više, kao ni sa onima koji predstavljaju opasnost
po budućnost države. Raspisivanje predsedničkih izbora nije bilo tema
na GO, ni na sednici Predsedništva pre toga, navodi list a odluka će
biti doneta za koji dan.
Tadić je definisao i najurgentnije ciljeve buduće vlade, piše
Politika, a to su nastavak privlačenja investicija, jačanje
poljoprivrede i podsticanje malih, srednjih i porodičnih preduzeća. Na
sednici GO saopšteno je i da su izabrani novi članovi Predsedništva
DS-a: Božidar đelić i Ivan Vujačić.
Rawanak – najmanje 50 osoba poginulo je u seriji snežnih lavina na severozapadu Avganistana
Toma bi da bude predsednik, ne premijer
Tomislav Nikolić, predsednik SNS-a, kaže za Blic da će, ako izbori
budu objedinjeni, on biti kandidat za šefa države a ne premijera, kako
je prvobitno saopšteno. Sada su okolnosti drugačije, pa će
Predsedništvo SNS-a sigurno promeniti odluku i odrediti drugog kandidata
za šefa vlade. Još ne znamo ko će to biti i o tome će doneti odluku
organi stranke. Kao građanin države u kojoj su svi siromašni podržavam
odluku o istovremenom raspisivanju svih izbora a to mi odgovara i kao
predsedniku SNS-a, objašnjava on.
Nedelja mode južnoafričkih dizajnera u Johanesburgu (Joburg Fashion Week, in Johannesburg): kolekcija – Loincloth, Ashes/Avant
Predizborna brzopotezna štednja..
Novosti pišu da Vlada sprema brzopotezne mere koje će doprineti da se
bar delimično smanje troškovi države i donekle popravi manjak u
budžetskoj kesi. One će biti donete kroz uredbe. Jer, postojeći rashodi
iz državne kase ’pokriveni’ su u više od 90 slučajeva zakonima a njih
je trenutno nemoguće izmeniti – predizborni sat uveliko već otkucava,
navodi list. Ozbiljnja štednja sačekaće novu vladu a zasad isplate idu
prema utvrđenom planu, čak će u aprilu za četiri odsto biti povećane i
plate zaposlenima u javnim preduzećima i javnom sektoru, kao i penzije
na osnovu usklađivanja. Ekonomisti, s druge strane, sve češće pominju
povećanje poreza na dodatu vrednost.
Beograd – Davor Štefanek (Srbija) osvojio
je bronzanu medalju u kategoriji do 60 kilograma u grčko-rimskom stilu,
pobedom u meču protiv Maksima Kaharskog iz Belorusije na Evropskom
prvenstvu u rvanju
..I rasipanje državnih para
Štednja u državi često se pomene tek da bi bila spomenuta, piše Pres,
navodeći primer Javnog preduzeća Putevi Srbije, koje je samo dan
posle poruke premijera javnom sektoru da uvede oštre mere, za
osmomartovske poklone izdvojilo 3,5 miliona dinara. Takođe, nije tajna
da se novac nekontrolisano odliva na preglomaznu i skupu diplomatiju,
ogromne privilegije poslanika i odbornika, velike gubitaše među državnim
preduzećima, stoji u tekstu. Ekonomista Miodrag Zdravković kaže da bi
država samo ove godine mogla da uštedi gotovo 40 milijardi dinara a ova
suma bi se skupila ako bi se plate smanjile za samo tri odsto – čime bi
se uštedelo 10 milijardi, još 10 bi došlo iz zadržavanja potrošnje na
prošlogodišnjem nivou, 10 bi moglo da se uštedi na strani prihoda i za
isto toliko bi se mogli smanjiti rashodi.
Nedelja mode u Melburnu (The L’Oreal Melbourne Fashion week): kolekcija – Bianca Spender
Uvođenje evra kao spas
Miroljub Labus, profesor Pravnog fakulteta i bivši vicepremijer, u
intervjuu za Pres kaže da jedino što može da spase srpsku privredu i
ekonomiju, jeste uvođenje evra kao zvanične valute. Mnogi mu, dodaje,
zameraju zbog ovog stava i tvrde da je to neizvodljivo zbog pravila EU.
No, Labus tvrdi da je izvodljivo. Znam da Evropska komisija, odnosno
Evropska banka, ne bi bila srećna kada bismo mi uveli evro, ali ne bi
mogli ništa da preduzmu da to spreče. To je u međuvremenu i pokazala
praksa nekih malih zemalja u Evropi koje su uvele evro pre nego što su
postale deo evrozone… Na drugoj strani imamo velike transakcione
troškove zamene dinara za evro i evra za dinare i veliku neizvesnost. da
bismo našu trgovinu podstakli, moramo te rizike da otklonimo a troškove
da smanjimo. Jednostrano uvođenje evra to može da reši, navodi Labus.
Gde su danas đinđićevi saradnici
Uoči devetogodišnjice smrti premijera Zorana đinđića, Alo piše o tome
gde su danas članovi njegove vlade. Osim nekolicine njihkoji su se
vratili primarnim profesijama, većina je državne funkcije zamenila
unosnim biznisima. Sudeći po današnjim imovinskim kartama onih koji su
rušili Miloševića, borba za demokratiju im se debelo isplatila, pa su,
bili na funkciji ili ne, svi do poslednjeg našli uhlebljenje o kakvom
prosečan građanin ove zemlje može samo da sanja, navodi list.
Naruto Strait – vrtložni talasi između japanskih ostrva predstavljaju atraktivnu turističku destinaciju
LDP-ova Šetnja za Zorana
Oko 20.000 građana učestvovalo je juče u memorijalnoj Šetnji za
Zorana, koju je u znak sećanja na 12. mart 2003. kada je premijer
ubijen, organizovao LDP. Šetnja je počela iz Simine ulice u Beogradu,
odakle su se učesnici uputili ka Vladi i u dvorište gde je Zoran đinđić
ubijen, položili cveće, prenosi Alo. Na kraju je kolona otišla na Novo
groblje gde su upaljene sveće. Prošle su godine, ali to vreme nije
umanjilo značaj ideja koje je promovisao Zoran đinđić. Ova šetnja je
izraz poštovanja prema Zoranu, ali i spremnost da se uradi posao za koji
je on dao svoj život. Zoranove ubice su u zatvoru, ali to nije
razvedrilo nebo nad Srbijom, rekao je čedomir Jovanović, lider LDP-a.
Srbija nije multikulturalna
Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da više od dve trećine građana
Srbije veruje da bi im život bio bolji da je opstala bivša Jugoslavija
sa tadašnjim uređenjem. Vremena su se, međutim, promenila i nastupili su
međusobno nerazumevanje, sukobi i razmirice, kojih ima i u unutrašnjim
pitanjima nacionalnih manjina. Izvesna zatvorenost društva, upozoravaju
sagovornici Politike, i sve češće pojave netolerancije i ksenofobije,
mogu biti indikatori kudikamo opasnijih procesa. Sociolog Dušan Janjić
kaže da višenacionalnost nije isto što i multikulturalnost i da
poređenje sa prethodnim vremenima nije do kraja korektno.
Multikulturalnost nije politički koncept, dodaje on.
U odvojenom tekstu Politika navodi da mladi iz pretežno mađarskih
sredina teško uče i komuniciraju na srpskom, jer za tim nemaju potrebe.
Tako jedna majka iz Subotice kaže da je otišla po sina u školu, kada su
povezli i njegovog druga. U jednom trenutku sam shvatila da dečaci na
zadnjem sedištu razgovaraju na engleskom. Moj sin ide u mađarski razred,
nesiguran je u srpskom jeziku a njegov drug je iz srpskog odeljenja,
priča Dora B.
Beograd – utakmica 17. kola Jelen Superlige Rad – Novi Pazar
Urušavanje sistema zbog velikih firmi
Ministar zdravlja Zoran Stanković u intervjuu za Politiku kaže da
postoji dug od 840 miliona evra zbog neplaćanja zdravstvenog osiguranja.
Ako to ne plate građani preko zdravstvenog osiguranja ili država iz
nekih svojih izvora, višegodišnje neodgovorno ponašanje velikih firmi i
njihovo nepoštovanje zakona doveli bi do urušavanja zdravstvenog
sistema. Tada bi građanima bio uskraćen paket besplatnih zdravstvenih
usluga i oni bi sami morali da plate, objašnjava Stanković. Ministar
dodaje i da je nadležnim organima javljano gde god da su u zdravstvu
uočene nepravilnosti, čime se resor trudio da obuzda sistemsku korpuciju
i drži tendere pod kontrolom.
Škole bez seksualnog vaspitanja
Srbija je na neslavnom vrhu liste zemalja sa najvećim brojem
maloletničkih trudnoća. Gotovo dve trećine adolescenata seksualno je
aktivno a tek svaki treći koristi zaštitu. Svake godine, pišu Novosti,
oko 5.000 devojaka starosti između 15 i 19 godina zatrudni. Ipak, u
Ministarstvu prosvete i nauke kažu da trenutno ne razmišljaju o tome da
se uvede predmet seksualnog vaspitanja u škole, jer bi to, između
ostalog, uvećalo nedeljni fond časova koji je zakonski regulisan. Na
Medicinskom fakultetu, međutim, kažu da bi ovaj predmet trebalo uvesti
od desete godine, kao i da bi bilo dobro da se ne zove tako, već recimo
zdravstveno vaspitanje. To bi se odrazilo na smanjenje maloletničkih
trudnoća, smatraju oni, broj abortusa i zaštitu reproduktivnog zdravlja.
Srpska nebeska tela
Da su Srbi narod nebeski odavno je opšteprihvaćeno na našim
prostorima. Ali, ono što je manje poznato jeste da smo uspešno
’naselili’ i Sunčev sistem u kojem se nalaze razni objekti koji nose
imena po našim zemljacima i geografskim toponimima vezanim za ove
prostore, piše Alo. List objavljuje listu srpskog dela svemira, to
jest nebeskih tela i mesta na planetama koja nose naša imena. Između
ostalih, pomenuti asteroidi 1517 Beograd, 1550 Tito, 1554 Yugoslavia,
1564 Srbija, 1605 Milanković, 1700 Zvezdara, 2244 Tesla, kao i da se na
nevidljivoj strani Meseca nalazi krater koji se zove Milutin Milanković,
jedan manji nosi ime Mihajla Pupina, zatim Ruđera Boškovića i Nikole
Tesle. Milanković je dobio i krater na Marsu.
Najmanje 12 Palestinaca poginulo je u izraelskim vazdušnim napadima na pojas Gaze
Eksplodirao džip u Nišu
Novosti pišu da je jedna osoba poginula, kao da ima i povređenih, u
pucnjavi u centru Niša. Nedaleko od diskoteke Studio, naime,
eksplodirao je džip porše kajen kosovskomitrovačkih registracija.
Niška policija je potvrdila da je došlo do pucnjave a istraga je u toku.
Priča o malom čoveku
Uliks Fehmiju igra jednu od glavnih uloga u filmu Miroslava Terzića
Ustanička ulica, čoveka koji je devedesetih godina pripadao paravojnoj
formaciji. Priča sa kojom ćemo se sudariti nije jednostavna – u prvom
sloju govori o pojedincu, o malom čoveku i sistemu, što je za mene uvek
uzbudljivo. Jer, veoma često, u svim događajima, ta individua nestaje,
prosto gubi svoje lice, svoju priču, svoj glas, svoj prostor, kaže on u
intervjuu za Novosti. Lik Sredoja je, dodaje, taj mali čovek, kome je
nesreća došla kad su počeli ratovi i koji gotovo nije imao izbora.
Djuran Djuran dolazi na Egzit
Grupa Djuran Djuran biće jedna od glavnih zvezda glavne bine
ovogodišnjeg Egzita, piše Blic. Dolazak slavnog benda bio je planiran za
ovo leto i za Srbiju, ali je po prvobitnim planovima koncert trebalo da
se održi u Beogradu a ne u Novom Sadu. Menadžer Music star produkcije
Raka Marić kaže da se pregovaralo da Djuran Djuran dođe u Beograd,
ali da je cena od 150.000 dolara, koliko su tražili menadžeri grupe,
bila previsoka. Tokom pregovora došlo se do informacije da bend
pregovara i sa Egzitom, tako da će nastupiti na Petrovaradinu.
Sjajni đoković i Mesi
Pres piše o dvojici sportista kojima se svet danas najviše divi i
koji iz nedelje u nedelju ruše rekorde, pomeraju granice i svako u
svojoj disciplini hrli ka titulama najboljeg svih vremena – naime, o
Novaku đokoviću i Lionelu Mesiju, koji su rođeni iste 1987. godine. List
nabraja uspehe dvojice sportista, navodeći i da je zanimljivo da
obojica imaju po jedan trofej koji bi biografiju onog drugog učinio
boljom. đoković je sa reprezentacijom osvojio Dejvis kup, ali mu recimo
nedostaje zlato sa Olimpijade. Mesi je u Pekingu okačio olimpijsko zlato
oko vrata, ali mu mnogi zameraju da nikada nije bio prvak sveta.
Partizan-Sloboda 0:0
Beograd – utakmica 17. kola Jelen Superlige Partizan – Sloboda Užice (0:0)
Fudbaleri Partizana su pred 21.453 navijača u Humskoj odigrali samo
0:0 protiv Slobode čije je potpuna posvećenost odbrani na kraju urodila
plodom, piše Blic. Užičani su tako omogućili da razlika između lidera i
drugoplasirane Crvene zvezde bude samo šest bodova. Crno-beli su imali
loptu u svom posedu čak 83 odsto vremena, od toga 11 u okvir gola
Užičana. Sloboda je imala po jedan šut u okvir a jedan van okvira gola
Partizana.