Obudsman: Preovlađuje korpucija i nestručnost
Zaštitnik građana Saša Janković predao je 15. marta
Narodnoj skupštini Republike Srbije redovan godišnji izveštaj Zaštitnika
građana za 2011. godinu
U
izveštaju je ocenjeno da su nekim oblastima ostvareni pozitivni pomaci u
ostvarivanju ljudskih prava, kao što su smanjena institucionalna i
građanska tolerancija na nasilje, unapređena regionalna saradnja,
konačno stvaranje normativnih uslova za restituciju, veća vidljivost i
formalne garancije učešća žena u javnom životu, početak uvažavanja prava
na ravnopravnost i prava na privatnost.
Međutim,
ti pomaci nisu ni izdaleka dovoljni da bi prevladali nezadovoljstvo
građana zbog korupcije, partijašenja, neodgovornosti, neorganizacije,
nezainteresovanosti i nestručnosti javnih službenika prema građanima.
Rast pritužbi
Zaštitniku
građana obratilo se prošle godine 12130 građana, 40 odsto više nego
prethodne godine. Mnogo brži porast broja obraćanja od porasta broja
okončanih postupaka potvrđuje da je kapacitet Ombudsmana u sadašnjim
uslovima dostigao maksimum. Zbog toga je potrebno da Narodna skupština
omogući povećanje kapaciteta za rad Zaštitnika građana.
Značajan
rast broja obraćanja rezultat je značajno povećane dostupnosti. U
bibliotekama širom Srbije, uz pomoć Kraljevine Norveške, otvorene su
elektronske kancelarije. Građani Bačke Palanke, Šida, Užica, Kruševca,
Novog Pazara, Prijepolja, Svilajnca, Bora, Dimitrovgrada i Leskovca
mogu da, uz pomoć bibliotekara, audio-video vezom razgovaraju sa
saradnicima Zaštitnika građana. Otvorene su, uz pomoć UN-a, kancelarije
Zaštitnika građana u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Pravo na rad
U
okviru resora rada, najbrojnije su pritužbe građana u vezi sa
nemogućnošću ostvarivanja prava na rad, izbegavanjem poslodavaca da
prijave radnike na obavezno socijalno osiguranje (rad na crno),
neisplaćivanjem zarada i sl. Preovlađujući stav građana je da se u
Srbiji posao dobija zahvaljujući partijskoj pripadnosti, rodbinskoj ili
nekoj drugoj vezi. Veći broj pritužbi odnosi se i na postupanje
inspekcije rada, najčešće zbog nedovoljnog angažovanja ili
nepreduzimanja odgovarajućih mera.
Birokratija
Iako
je Srbija donela niz pravnih akata za zaštitu ljudskih prava, oni su
uglavnom ostali mrtvo slovo jer postoji visokih nesklad između
normativnih standarda i prakse. Na osnovu brojnih pritužbi je zaključeno
da se organi vlasti nedovoljno rukovode principima dobre uprave.
Najčešći propusti organa vlasti su: neažurno postupanje po zakonski
zasnovanim zahtevima građana, neizvršavanje i pasivan odnos prema
pravosnažnim odlukama nadležnih organa kojima se štiti interes građana,
nesvrsishodne administrativne procedure koje građanima bespotrebno
otežavaju ostvarivanje prava, selektivnost organa uprave i različito
postupanje prema građanima, na štetu prava na ravnopravnost.
Ono
što ohrabruje je da raste građanska svest, sve je više informisanih
građana koji zahtevaju ostvarenje svojih prava i sve češće se javljaju
nezavisnim kontrolnim organima.
Šetanje građana po službama
Kao
primer nesvrsishodne administrativne procedure može poslužiti zakonsko
pravilo da recept može prepisati samo izabrani lekar opšte prakse, a ne
lekar specijalista. To znači da bolesnik prvo mora ići kod svog lekara,
koji će ga uputiti kod specijaliste, gde mora iznova da zakaže i sačeka
pregled. Nakon toga, pacijent mora zakazati novi termin kod svog lekara
(često u drugom delu grada, nekada i države), da bi mu prepisao recept
po nalogu kolege specijaliste. Neretko se desi da lek koji je naveo
specijalista nije na listi zdravstvenog osiguranja, pa pacijent mora
ponoviti ceo krug.
U
izveštaju, Zaštitnik je dao i predloge za poboljšanje položaja građana u
odnosu na organe vlasti. Između ostalog: uspostaviti u svim organima
vlasti besplatne i dostupne unutrašnje mehanizme razmatranja pritužbi
građana na njihov rad, izgraditi okvir za zaštitu zaposlenih u organima
vlasti koji ukažu na nepravilnosti i nezakonitosti na štetu građana i
javnog interesa, i još mnogo toga.
Višesatno čekanje u redovima ispred šaltera
Mnogi
građani su u pritužbama ukazivali da su satima čekali u redovima ispred
šaltera policijskih uprava MUP-a kako bi predali zahtev za registraciju
vozila, izdavanje lične karte ili pasoša, kao i da su zbog gužvi bili
primorani da ta dokumenta preuzmu tek nekoliko meseci kasnije.
Problemi sa policijom
Na
osnovu poseta policijskim stanicama u Srbiji Zaštitnik građana je
utvrdio bitne nedostatke smeštajnih kapaciteta za zadržavanje privedenih
osoba. Prostorije za policijsko zadržavanje u mnogim stanicama ne
postoje, a tamo gde postoje često ne ispunjavaju minimalne standarde, te
se smeštanje u njima može okarakterisati kao ponižavajuće postupanje, a
u pojedinim slučajevima i kao zlostavljanje. Nadležni policijski organi
ne spore utvrđene nedostatke, ali ukazuju da za stvaranje adekvatnih
smeštajnih uslova nisu obezbeđena potrebna materijalna sredstva.
Iako
nije uočio torturu kao sistemsko postupanje, Zaštitnik građana je
utvrdio pojedine slučajeve mučenja i ponižavajućeg postupanja, kao i
drugih oblika nezakonitog postupanja policijaca.
Nasilje nad decom
I
pored niza donetih propisa i strateških dokumenata, deca u Srbiji
izložena su visokom stepenu nasilja (fizičkom, psihološkom, socijalnom,
putem informaciono- komunikacionih tehnologija), u školi, na ulici, i u
porodici. Telesno kažnjavanje je u Srbiji još uvek dominantan način
disciplinovanja dece u porodici, a stepen nasilja u školama je
alarmantno visok.
Sporo pravosuđe
Jedan
od najčešće navođenih problema u pravosuđu je povreda prava na suđenje u
razumnom roku. Najčešći razlozi za nezadovoljstvo građana su česta
odlaganja ročišta, neopravdani izostanci sudija, neuredna dostava poziva
i akata, neažurna izrada odluka i neodlučivanje po pravnim sredstvima u
propisanim rokovima.
Rešenje statusa pravno nevidljivih
Usled
problema građana u romskim naseljima, Zaštitnik građana je inicirao
uspešne izmene Zakona o ličnoj karti i Zakona o prebivalištu i
boravištu, da bi uredio status pravno nevidljivih. Ovaj problem je
dugo kočio ostvarivanje osnovnih prava jer je prijava boravišta bila
uslov za dobijanje lične isprave, bez čega građani nisu mogli da se
zaposle niti ostvare neki vid socijalne pomoći.
Stihijsko raseljavanje romskih naselja
Preporukom
Zaštitnika povodom raseljavanja Roma nastanjenih u nelegalnom naselju u
Bloku 72 u Novom Beogradu, trebalo je da bude zaustavljena praksa
stihijskog načina raseljavanja romskih naselja. Grad Beograd je brzo
korigovao propuste, ali naredno raseljavanje, za koje je kao investitor
odgovorna Republika, počelo je istim problemima.
LGBT prava
Nakon
održavanja Parade ponosa 2010. godine, Srbija se u poštovanju prava
LGBT populacije vratila korak unazad, uskraćivanjem prava ovoj
populaciji na slobodu javnog okupljanja u 2011. godini. Postoji
nezanemarljiv broj udžbenika u kojima se iznose homofobični stavovi i
nije retkost da prosvetni radnici u komunikaciji sa učenicima i dalje
reprodukuju ovakve stavove.
S
druge strane, tokom 2011. godine izmenama Zakona o zdravstvenom
osiguranju uvedeno je pravo na operaciju promene pola o trošku
Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što je unapređenje prava
transrodnih osoba, zaključuje se u izveštaju.