Petoro ljudi skočilo u smrt u roku od 30 sati

Beograd – uskrsno bdijenje i misa u crkvi Blažene Djevice Marije

Jadranka uzima glasove Tomi

Kandidatura Jadranke Šešelj za predsednika Srbije ispred SRS-a, ne
samo što je uvela pometnju među radikale u petak, piše Blic, već je i
zadala glavobolju bivšem partijskom saborcu Tomislavu Nikoliću kome je
Jadranka svakako jači rival nego najavljeni Aleksandar Martinović.
Jadranka je izjavila da je njoj SRS kuća, porodica, sve što je moj
suprug stvorio: Kandidujem se sa jedinom željom da je sačuvam od onih
koji su izdali Voju i stranku i koji bi tako isto izdali i Srbiju. List
navodi da među funkcionerima radikala ima i pet-šest onih koji su
nezadovoljni svojim položajem u stranci, pre svega tretmanom koji
diktira lider Vojislav Šešelj iz Haga, te da razmišljaju o prelasku u
Tomine naprednjake. Marko Blagojević iz Cesida kaže da SNS može da otima
birače radikalima jer je u pitanju slično glasačko telo: Kod SNS-a,
SRS-a, DSS-a i SPS-a postoji sistem spojenih sudova i dolazi do
prelivanja budući da su u pitanju birači sličnih opredeljenja.

I Zukorlić kandidat za predsednika

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić objavio je
juče da će se kandidovati za predsednika Srbije na predstojećim
izborima. Prema oceni sagovornika Presa, Zukorliću nije cilj da postane
predsednik i on jedino želi da uzme novac iz budžeta za kandidaturu a
procenjuje se da bi moglo da mu pripadne oko 10 miliona dinara. Zukorlić
želi da ojača svoj uticaj kod vernika, ne hajući što njegova
kandidatura može da izazove konflikte u Sandžaku. Osim toga, i ustavi
islamskih zajednica zabranjuju pravo bilo kom velikodostojniku, u Srbiji
i Evropi, da se dok je pod odorom pozicionira na političkoj funkciji.

Narodni poslanik i funkcioner SDPS-a Meho Omerović rekao je juče da
je najava muftije da će se kandidovati bruka i sramota za IZ i
vernike. Ostalo je još samo da se muftija kandiduje za predsednika
Generalne skupštine UN, naveo je on a prenosi Blic.

Moskva: revija kolekcije ruske dizajnerke Natalije Kolikhajeve na Volvo Fashion Week 

Smena generacije političkih lepotana

Nije baš svejedno da li vas nervira ružan ili lep, pametan ili glup,
uspešan ili promašen – političar. Izborna godina donela je talas svežih
muških ’prilika’ na našoj političkoj sceni, koji možda naslućuju
uspešnu smenu aktuelne generacije političkih lepotana, piše Alo. List
navodi da partije zasad stidljivo pokazuju svoje mačo adute, ali da je
došao do top 10 frajera srpske političke scene. Da nije sve u lepoti,
govore njihovi uspesi u obrazovanju, sportu, nauci, objavljuje Alo i
navodi imena Aleksandra Šapića, Balše Božovića, Miloša Jovanovića, Vlade
Mandića, Ljubomira Jovanovića i drugih.

Mlade ne zanimaju izbori

Mladi uglavnom nisu zainteresovani za izbore i kako kažu stručnjaci,
njihovi glasovi neće imati ključni uticaj na rezultat glasanja. Njihova
pasivnost i otpor prema politici nisu od juče, pa stranke na kratak rok
tu ne mogu ništa da promene, navodi list. Stručnjaci nalaze razloge za
ovakvo stanje u lošoj ekonomskoj situaciji. Mladi imaju četiri osnovna
cilja: da po završteku škole, nađu posao, da dobiju pristojnu platu, da
reše stambeno pitanje kako bi zasnovali porodicu i da ostvare karijeru.
od svega ovog ne mogu ništa da dobiju a za to krive i stranke vlasti i
opoziciju, kaže sociolog Milan Nikolić.

Alo navodi primer Nišlijke Sanje Arsić (26) kao tipičnog predstavnika
armije nezaposlenih u zemlji. Ima sina od pet godina, sa suprugom živi
pod kirijom u Beogradu, pre šest meseci je ostala bez posla i obišla je
mnoge šaltere za zapošljavanje. Kako kaže, potpuno je izgubila nadu u
pomoć države: Svesna sam da sve moram sama da uradim, da se sama
snađem. Odem, pitam, i to mi nije teško. Ne očekujem ništa od ove
propale države. Žalostan je taj sistem koj ne može makar nama mladima
malo da pomogne… Sve su to prazna obećanja na koja normalan čovek ne
sme da se osloni.

Svaki ministar svoju politiku..

Stručnjak svetske banke za poljoprivredu i ruralni razvoj Holger Krej
nedavno je istakao da je Srbija za deset godina imala pet ministara
poljoprivrede i da je svaki vodio drugačiju agrarnu politiku, podseća
Politika. Savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan
Prostran kaže da je za postizanje rezultata važno znati koji se cilj
želi postići: Nije bez značaja to što je u Zakonu o poljoprivredi i
ruralnom razvoju, koji je donet u junu 2009, izričito navedeno da
Strategija razvoja ne može da bude kraća od 10 godina. Lično sam
zagovornik da i sistem subvencija mora biti određen zakonom. Jer, zakon
je ipak teže usvojiti. U suprotnom, agrarna politika će biti podložna
svakojakim uticajima.

..Pa tako i aktuelni

Ministar poljoprivrede Dušan Petrović kaže da niko nema razloga da se
buni zbog novih mera agrarne politike, jer ničiji legitimni interesi
nisu ugroženi. Kako je naglasio, nove mere i subvencije po prinosu a ne
po hektaru, pravednije su, racionalnije i obuhvatiće više
poljoprivrednih gazdinstava, prenosi Politika. Novim merama biće
obuhvaćeno za trećinu više obradivih površina nego lane, odnosno 1,5
miliona hektara, kao i broj gazdinstava. U Srbiji se 800.000 porodica
bavi agrarom a ministar kaže da je za polovinu njih poljoprivredna
proizvodnja primarna delatnost.

Tiha agrarna revolucija

Poslednjih godina u Srbiji se dešava tiha agrarna revolucija koja
je učinila da za samo nešto više od dvadesetak godina od ukidanja
zemljišnog maksimuma od 10 hektara, nema maltene nijednog sela u
Vojvodini koje nema nekoliko paora koji obrađuju preko 200 hektara a
nekoliko desetina njih 50-100 hektara, piše Goran Živkov za Politiku. Na
ovu revoluciju uticale su tri bitne stvari, navodi on: otvaranje
granica i omogućavanje pristupa stranim tehnologijama, zatim loše
obrađeno zemljište iz devedesetih izgleda drugačije zbog privatizacije
kombinata i puštanja na tržište državnog zemljišta, kao i razvoj tržišta
kredita.

Veća pomoć proizvođačima u EU

Dr Svetomir Stamenković, profesor univerziteta i voćar iz čačka, za
Politiku kaže da bi pristupanje Srbije EU označilo uvođenje reda u
proizvodnju hrane. Stamenković je jedan od vodećih stručnjaka u oblasti
zaštite bilja i tvrdi da Srbi nisu prvaci Evrope po broju prskanja
svojih plantaža: Voćari u Italiji prskaju 18 ili čak 22 puta, Holanđani
25 puta u sezoni. Ali, ti brojevi nisu presudni, već je najvažnije da
se uvažavaju rokovi poslednje primene preparata pred berbu. On navodi i
da države EU neuporedivo više pomažu proizvođačima nego naša, dajući
primer Francuske koja vlasnicima vinograda daje 870 evra po hektaru.

Put od Ljiga do Preljine za tri godine

Izgradnja još jedne deonice autoputa Beograd – južni Jadran, od Ljiga
do Preljine, u dužini od 40 kilometara, počinje sledeće nedelje,
najavljeno je juče prilikom potpisivanja izvođačkog ugovora između
Koridora Srbije i azerbejdžanske firme Azvirt LLC. Novosti prenose
da će posao biti završen u roku od tri godine, kao i da je vrednost
projekta 308 miliona evra, od kojih je 300 miliona kredit Azerbejdžana.
Reč je o povoljnom zajmu po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto, sa
grejs periodom od tri godine i otplatom na 12 goidna. Ugovor predviđa da
na realizaciji projekta sa 51 odsto učestvuje firma Azvirt, dok će
radove na preostalih 49 odsto izvoditi srpska preduzeća.

Plata traje pet dana

Većini građana plata traje između pet i 10 dana, dok samo 13 odsto
njih može da preživi ceo mesec sa svojom zaradom, piše Pres. čak 65
odsto anketiranih reklo je da im plata potraje najviše desetak dana, od
čega polovina priznaje da sve potroše za samo pet dana. Kratak rok
trajanja zarade jednim delom se objašnjava niskim standardom, najnižim
platama u regionu, sve češćim poskupljenjima, ali i neredovnošću i
kašnjenjima ličnih dohodaka, zbog čega mnogi preživljavaju na crtu.

Pola Srbije na državnoj kasi

Novosti pišu da više od polovine žitelja Srbije živi na račun državne
kase, jer su zaposleni u državnoj upravi, vojsci, policiji, zdravstvu i
slično, rade u javnim preduzećima, ili pak dobijaju neku vrstu
socijalnih davanja i penziju. Država najdirektnije hrani oko 3,7
miliona ljudi, što je nešto više od polovine ne samo od punoletnog, već i
ukupnog stanovništva, navodi list. Prema podacima Republičkog zavoda
za statistiku, samo u obrazovanju je zaposleno oko 120.000 ljudi a u
zdravstvu oko 140.000.

Bošnjaci prete Kusturici

Obeležavanje 20 godina od početka rata u Sarajevu izazvalo je
prekjuče pravi internet rat na Fejsbuk stranici Official Emir
Kusturica, koji je nastavljen i juče, piše Pres. Tvorac stranice se
lažno predstavio kao proslavljeni režiser i izazvao salvu mahom
uvredljivih komentara kada je povodom manifestacije u petak napisao: U
Sarajevu se obeležava dan crvenih stolica, ja bih ovo prokomentarisao
kao – kupujmo domaće. Bošnjaci sada prete smrću Kusturici preko Fejsbuk
stranice, dok on kaže da nema pojma o čemu je reč i ističe da nikad
ništa nije napisao na Fejsbuku.

Bregović ilegalno gradio četiri kuće

Muzičar Goran Bregović u Beogradu je nelegalno gradio četiri kuće,
piše Blic. Dva objekta su građena na Voždovcu a dva na Senjaku. Upravni
sud odbio je prekjuče kao neosnovane tužbe Bregovića na rešenje gradskog
Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku
inspekciju. Sekretarijat je, naime, ukinuo rešenje opštine Voždovac
kojim je Bregoviću bila odobrena upotreba dva stambena objekta a koja
nisu završena i koja nisu ispunjavala uslove za dobijanje upotrebne
dozvole u postupku legalizacije. Inače, Prvo osnovno tužilaštvo je
podiglo krivičnu prijavu protiv Bregovića ali je odustalo od gonjenja
jer su se nagodili sa poznatim muzičarem. Bregović se obavezao da će
platiti kaznu od dva i po miliona dinara. Do sada je, navodi list,
uplatio jednu ratu.

Pet samoubistva za 30 sati

Za nešto više od 30 sati, pišu Novosti, četvoro ljudi je odlučilo da
sebi oduzme život skokom sa višespratnice ili mosta. Samo jedan od njih
je preživeo i lekari se bore za njegov život. Serbiju suicida u Beogradu
otvorio je M. J. (62), koji se u noći između četvrtka i petka bacio u
Dunav s Pančevačkog mosta. Njegovo telo je sledećeg dana pronašla Rečna
policija. Nekoliko sati kasnije u centru Beograda sa trećeg sprata
hotela na Terazijama skočio je B. č. (47), koji je sada u Urgentnom
centru i u životnoj opasnosti. Iste večeri se sa terase na petom spratu
zgrade u Novom Beogradu bacio četrdesetčetvorodišnjak. Kobna noć bila je
i za E. M. (35) koji je skočio sa četrvrtog sprata u Mlatišuminoj
ulici.

Pres objavljuje da je sinoć došlo do još jednog samoubistva kada je
G. G. (54) skočio sa devetog sprata zgrade u Novom Beogradu. Nezvanično,
G. G. je oštrim predmetom napao majku i odmah potom skočio. Majka je
prevezena u KBC Zemun. Ovo je, navodi list, četvrto ovakvo samoubistvo
u Beogradu za nešto više od 24 sata.

Gras kao čuvar svetske politike

Ginter Gras je pesmom Šta mora biti rečeno, u kojoj optužuje Izrael
da bi mogao da satre ceo iranski narod i da time ugrožava već krhki
mir u svetu, samo obogatio svoju seriju kontroverznih nastupa, piše
Politika. Slavljen i osporavan, Gras za mnoge predstavlja jedinog
dobitnika Nobelove nagrade za literaturu koji se od svojevrsnog
nacionalnog oca-prosvetitelja transformisao u čuvara svetske politike.
S jedne strane, Gras je boem i umetnička duša a s druge kavgadžija koji
je u studentskim danima svoju sklonost fizičkom obračuvanju unovčavao
kao izbacivač iz noćnih klubova, navodi list i podseća da Nobelovac
nikad nije krio svoje socijaldemokratsko opredeljenje. Svoju kritiku je,
kako je objasnio, hteo da usmeri na Vladu Benjamina Natanjahua a ne na
ceo Izrael.

Nerešno s Poljacima u Alikanteu

Rukometna reprezentacija Srbije odigrala je u Alikanteu nerešeno
25:25 sa selekcijom Poljske u drugom kolu kvalifikacionog turnira za
Olimpijske igre u Londonu. Da bi Srbija obezbedila plasman na OI,
potrebno je da u trećem kolu Španija savlada Poljsku a da Srbija pobedi
Alžir sa bar dva gola razlike, piše Blic. Ukoliko Poljaci i Španci
remiziraju, Srbija neće ići u London.

Sramota za češku

Potpredsednik Teniskog saveza Srbije Goran đoković rekao je da je
sramota da veliku tenisku naciju kao što je češka, predstavlja neko kao
što je Radek Štepanek, koji je posle poraza pokazao srednji prst Janku
Tipsareviću a onda ga i opsovao. Tako nešto nikada nisam video u
životu, kada je reč o muškom tenisu. Možda u nekim mlađim kategorijama,
ali profesionalac ovako nešto sebi nikako ne bi smeo da dozvoli. Slike
govore više od 1.000 reči. Očekujem da se i TS češke oglasi po ovom
pitanju, napisao je đoković na Tviteru a prenosi Alo.

Sport ogledalo prilika i neprilika

Predsednik Sportskog saveza Srbije i vaterpolo kluba Partizan
Aleksandar Šoštar u intervjuu za Novosti kaže da je u njegovo vreme bilo
jasno određeno šta se ceni i ko se ceni. Danas, kada je sistem
vrednosti pomeren ka granici koja potire pošten i kvalitetan rad a u
prvi plan istura prosečne i oni ispod proseka, izazovi su druge prirode.
Pred izbore ta tema dobija dodatnu težinu, objavljuje list. Šoštar
navodi da je danas sport u Srbiji ogledalo naših kompletnih prilika i
neprilika. Kada bih rekao da je u potpunosti čist, bila bi to vrlo
subjektivna ocena. Ali, on je nesumnjivo jedna od najboljih stvari koju
ova nacija ima i sa ponosom neguje, ističe on.

Dve decenije od trofeja u Istanbulu

Košarkaški klub Partizan proslaviće sutra dve decenije od najvećeg
uspeha u klupskoj istoriji. Nezaboravno finale protiv Huventuda
obeležila je legendarna trojka Aleksandra Saše đorđevića a današnji
predsednik najtrofejnijeg srpskog kluba Predrag Danilović bio je
najbolji igrač i najbolji strelac finalnog turnira. Na pitanje šta mu
prvo padne na pamet kada se pomene Istanbul, Danilović u intervjuu za
Pres kaže: Naravno, prvo mi padne na pamet Kup šampiona i trojka Saleta
đorđevića. To je obeležilo finale. To je nešto najveće što je Partizan
uradio. Klub je i pre toga i posle toga bio bogat trofejima, ali će
zauvek biti zapisano da je osvajač Kupa šampiona.