Nada Miljuš, službenica Ministarstva odbrane Australije odlučila je da na svoje venčanje dovede svoj razred iz Srema, kako bi se u Kanberi osećala kao kod kuće
ONA ima tek trideset godina, titulu lepotice dana u Kanberi i sjajan posao u Ministarstvu odbrane Australije, ali uvek kada joj neko pomene Srbiju, počinje da plače. Nada Miljuš je rođena u Gospiću, odrasla je u Rumi, danas živi na Petom kontinentu, ali kako kaže, Srbiju voli najviše na svetu.
– Dok sam živela u Rumi, svi smo se u školi voleli i bili kao braća i sestre. Umeli smo da banemo nenajavljeni jedni drugima u kuću i da se potom čitav dan provodimo. Ovde u Australiji, ljudi se viđaju samo kada se najave telefonom, prijatelji jedni drugima ni piće ne plaćaju, a ja dugo nisam smela sama da idem u tržni centar. U Srbiji sam do kasnijih sati sedela sa prijateljima u centru Rume, grickala suncokret i zbijala šale – priča iz duše ova mlada devojka.
Nada Miljuš je je dete izbeglica, koje su pobegle od Oluje sa dve ćerke i živeli u selu Kraljevci kod Rume. Za nju je to vreme provedeno u Srbiji najlepši deo života. Kada je u septembru 2002. godine porodici Miljuš odobrena humanitarna viza za dolazak u Australiju, izbor je pao na Kanberu jer su tamo imali rodbinu.
POTAJNA ŽELJA
– Radim u Ministarstvu odbrane, kupila sam stan, i radujem se svojoj budućnosti – radosna je Nada Miljuš, koja nas je, ipak, potajno pitala da li možemo da joj nađemo posao nastavnice engelskog jezika, u Rumi, u njenoj Srbiji.
– Vest da se selimo iz Srbije za dve nedelje teško me pogodila – nastavlja svoju priču Nada Miljuš – Imala sam tek 14 godina, puno dobrih prijatelja i svoju školu. čitav život smo odjednom spakovali u kofere i krenuli u neku daleku zemlju. Zbog toga sam danima i noćima plakala, čak i za vreme avionskog leta. Obećala sam sebi da ću se vratiti u moju Srbiju, čim budem mogla.
Sa pregštom oproštajnih pisama u rukama, sa suzama u očima, ubeđena da dolazi u čudnu i pustu zemlju, Nada Miljuš je sletela i iznenadila se kada su je rođaci dočekali sa cvećem i osmesima.
– Ujna Snežana nas je vozila kroz Kanberu. Sve mi je delovalo pusto u poređenju sa Srbijom. Vazduh je mirisao drugačije, voda je imala neobičan ukus, a i hrana. Ljudi su mi izgledali kao sa druge planete. Brzo sam otkrila da Australijanci ne jašu kengure, da nisu svi bogati kao u tv serijama, i da ovo nije neka druga planeta na kojoj za mene nema života – iskrena je Nada.
Najteže joj je, kaže, bilo da se navikne na to da ljudi nisu toliko bliski, kako je navikla na narod u Srbiji.
LIčKA DECA
– Moj otac Nikola Miljuš je rođen u Lici, 1953. godine. Mama Rada je iz Dalmacije. Tata je jedno od petoro dece, a mama jedno od četvoro dece. Ja sam rođena 1988.u Gospiću,a moja sestra Marijana u Kninu. Sestra se udala za sveštenika u Kanberi i dobila bebu, pa sam ja postala tetka – ponosna je Nada Miljuš, koja kao aktivista u Kanberi uči srpsku decu maternjem jeziku.
– Pronašla sam prijatelje, Australijance, Srbe, Kineze, ali to nisu bili ljudi koji će da ti banu u kuću da te obraduju, kako se radi u Srbiji – razočarana je Nada Miljuš.
Završila je ekonomski fakultet, studije marketinga i menadžmenta, zaposlila se i 2008. godina otišla u Srbiju da opet plače, ali od radosti.
– Na aerodromu su me čekali prijatelji iz osnovne škole.
Svi su krenuli novim životnim putevima, ali je kod njih bilo mesta za sve nas. Oduševila me lepota Srbije, gostoprimstvo ljudi, prirodna hrana koja miriše na raj, a ne na plastiku. Imala sam osećaj kao da nije prošlo šest godina i da se sa prijateljima i Srbijom nisam rastajala. Kada sam se vratila u Kanberu birala sam za prijatelje samo ljude koji vole Srbiju.
Nada Miljuš želi, kako nam je rekla, da puni svoju dušu dahom otadžbine, jer je to, po njenom mišljenju pravi zalog srpske sreće.
– Treba biti okružen dobrim ljudima i ne odustajati od snova. Ne treba gubiti svoje korene, veru, kulturu, tradiciju, i jezik, koji nam daju smisao života. A moj smisao mog života je u Srbiji. Razmišljam o svom venčanju u Australiji i o tome da na svadbu dovedem čitav moj razred iz Rume – zadovoljna govori Nada Miljuš.
