Predsednik Sjedinjenih Americkih Država DŽordž Buš primio je u Beloj kuci delegaciju Konferencije pravoslavnih arhijereja, u cijem je sastavu bio i mitropolit Srpske pravoslavne crkve Hristofor.
U otvorenom razgovoru bilo je reci o terorizmu, nedavnim promenama u Rusiji i Srbiji, povecanom broju imigranata u Americi, aktuelnim etickim problemima, stanju u Jerusalimu i drugim aktuelnim pitanjima.
O utiscima nakon ovog važnog susretima, specijalno za „Vesti“ izjavu je dao mitropoilit Hristofor.
– Bilo je ocigledno razumevanje predsednika Buša za mnoge probleme sa kojima se danas srece pravoslavlje, pa i pravoslavlje na americkom kontinentu. Izrazio je duboku zahvalnost za sve naše molitve i aktivnosti nakon tragicnih dogadaja od 11. septembra prošle godine, i nadu da ce mir, razum i tolerancija pobediti, razarajucu snagu terorizma.
Razgovor u „Ruzveltovoj sobi“
U „Ruzveltovoj sobi“, predsednik Buš je razgovarao sa arhijerejom Demetriosom, predstavnikom Grcke pravoslavne crkve u Americi, mitropolitom Filipom, predstavnikom Americke pravoslavne crkve, mitropolitom Hristoforom i ostalim clanovima delegacije.
Ja sam, obracajuci se americkom predesedniku kao predstavnik Srpske pravoslavne crkve, govorio o problemima sa kojima se srecu naše izbeglice i raseljena lica, posebno preostali srpski živalj na Kosovu, moleci ga da se više založi za stabilnost na tom prostoru i ocuvanje srpskih svetinja. Predsednik Buš je, kaže mitropolit Hristofor, govorio i o svojoj nedavnoj poseti Rusiji i razgovorima sa predsednikom Putinom, dokazujuci i tako da ima interesovanja za pravoslavlje i probleme vernika.
– Svi smo ovim susretom bili prijatno iznenadeni, najpre zato što je do njega došlo na inicijativu predsednika DŽordža Buša, jer je on želeo da se upozna sa svim arhijerejima iz svake jurisdikcije i da govori o svojoj inicijativi za mir, a u isto vreme nam dao priliku da govorimo otvoreno o problemima koji nas muce. Nismo se posebno dogovarali da bi ovo mogao biti redovni, godišnji susret, ali posle ovog prvog i takva mogucnost je sasvim otvorena.
Pravoslavno hrišcanstvo u Americi svoje korene ima još sa misijama na Aljasci, 1794. godine. Danas na americkom kontinentu ima tri do cetiri miliona pravoslavnih hrišcana, organizovanih u više od 2.000 zajednica u Americi, Kanadi i Meksiku. U poslednjoj dekadi 20. veka njihov broj se znatno povecao, pre svega zbog dolaska novih imigranata iz tradicionalno pravoslavnih zemalja, a takode i zbog broja onih koji prelaze u pravoslavlje.
