Pune cetiri godine, ili kako je davno precizno izracunao, 1324 dana, proveo je Milo Bratic, Srbin iz sela Odžaka, 12 kilometara udaljenog od sarajevske opštine Hadžici, u muslimanskom logoru „Silos“ u Tarcinu. Zatvoren, zlostavljan, mucen gladu i batinama zajedno sa oko 600 Srba iz Pazarica, Raštelice, Dola, Tarcina, Bioce, Cešca, Odžaka, Korce, Osenika i Urduka tamnovao je i robovao citav rat u BiH u objektima koji su nekada služili za skladištenje pšenice, u blizini Hadžica. Danas Milo živi u Americi, u Atlanti. Svoja secanja, more i bol pretocio je u knjigu pod naslovom „Krik iza zidova tamnice – zapisi iz sarajevskog silosa“. Knjiga je štampana u Beogradu i nedavno je promovisana u Atlanti.
– Nema u ovom gradu nas mnogo iz Sarajeva i okoline. Pa ipak, na promociji moje knjige cela sala je plakala. Valjda je te ljude moja sudbina podsetila na sva stradanja kroz koja su oni prošli – kazuje ovaj bivši logoraš.
Uhapsili ga kum i komšije
Milo Bratic, bivši omladinski funkcioner i radnik hadžickog Sekretarijata za narodnu odbranu, zatvoren je kada je njegov, tada jedini sin Siniša, imao nepuna dva meseca. Smatran je „videnijim Srbinom“ u selu, a po takve su, po njegovim recima, prvo došli.
U logor su ga dopremile bivše komšije i njegov vencani kum Nezir Fišo. Bivši školski drugovi, kolege sa posla i komšije tukli su ga, iživljavali se nad njim, psovali mu cetnicku majku, pretili da ce ga klati, saslušavali ga u „sudskim procesima“. Eto, o takvim svojim danima pisao je Bratic, a knjiga je tako komponovana da se može napraviti desetine pojedinacnih prica, a istovremeno predstavlja jedinstvenu celinu. Lišena patetike i ideologija, ona je svedocanstvo o užasima koje su Srbi iz sarajevskog polja preživeli po muslimanskim logorima.Knjiga zbog objašnjenja
Poneo je ovaj bivši logoraš sve strahote koje je proživeo sa sobom kada je u Ameriku dolazio.
– Takve stvari se ne zaboravljaju. Jednostavno, ne može se to potisnuti iz pamcenja. Još uvek se sa nevericom budim u cistom krevetu, neizubijan i slobodan, govori za „Vesti“ Bratic.
Logori za Srbe
Na potezu od Sarajeva do Konjica postojala su cetiri logora u kojima su bili zatoceni Srbi: „Silos“ u Tarcinu, „Krupa“ u Pazaricu, logor u Celebicima i „Musala“ u Konjicu.
Nekoliko sela je potpuno spaljeno i sravnjeno sa zemljom (Bradina, Cešce). Bradina, gotovo stopostotno srpsko selo, nestalo je sa lica zemlje. Ruševine i travuljina, niko se živ nije vratio na svoje ognjište.
– Jednog dana na poslu me je upitao neki Amerikanac koje sam vere. Odgovorio sam da sam Srbin. Taj covek mi je rekao da mrzi Srbe, jer su na televiziji rekli da su Srbi ubice, koljaci, da siluju. Slušam ga, a ježi mi se kosa na glavi, pobledeo sam kao krec. Uzavrela su osecanja u meni. Dolazim kuci s posla, a istina me pece. Uzimam olovku u ruku i hocu da objasnim tom coveku i svim drugim koji misle kao on, šta sam ja doživeo samo zato što sam Srbin. Eto, tako je nastala moja knjiga – objašnjava Milo Bratic.
Nema povratka
Ovaj bivši logoraš proglašen je za najboljeg radnika u kompaniji „Ynique-Millwork““ u kojoj radi. Posao koji obavlja nema nikave veze sa njegovim fakultetskim obrazovanjem. Radi u pilani, jer, kaže, engleski mu ne ide. Reklo bi se, tipicna emigrantska prica sa onih naših prostora sa kojih su hiljade porodica tokom i posle rata u Jugoslaviji stigli na severnoamericki kontinent u potrazi za boljim životom i zaboravom. Milo Bratic doneo je, medutim, životnu odluku.
– Ja se tamo više nikada necu vratiti. Moja citava porodica je u Americi i nama povratka tamo više nema.
Sina video posle cetiri godine
U Silosu sa Milom tamnovao je i njegov rodeni brat Slavko.Citave familije bile su zatvarane. Ocevi, sinovi, stricevi, dede.
Kada je konacno osloboden, posle cetiri godine tamnovanja, sin Siniša je bio deckic od 4 godine. Otimao se iz njegovog narucja, gledao ga nepoverljivo. Dugo mu je trebalo da se navikne da ima oca i da nauci da ga zove tatom.
Moj život je sada ovde, ali sam imao strahovitu potrebu da ono što sam preživeo sa drugim sapatnicima zabeležim, da bi se drugi sutra pameti naucili. Knjigu sam posvetio svim robijašima iz „Silosa“. Mnogi preživeli danas sa porodicama žive u Americi i želim da njihova deca znaju kakvi su bili ljudi i vremena u kojima su njihovi ocevi stradavali – porucuje sagovornik „Vesti“.
Knjiga „Krik iza zidova tamnice“ na predstojecem Oktobarskom sajmu knjige u Beogradu bice predstavljena na štandu dokumentarnog programa Televizije Beograd.
