U Klivlendu je proteklog vikenda održana jedna od najvecih manifestacija medu Srbima u ovom delu Amerike – „NJegoševi dani“. Skup se organizuje svake godine na americki prznik „Labor Day“.
Ovu svetkovinu prireduju obe crkve u Klivlendu, saborna crkva Svetog Save u Parmi i crkva Svetog Save na Valings rodu. To je, ujedno, dobra prilika da se sastane rodbina koja živi u svim krajevima Sjedinjenih Americkih Država.
Svecarska aktivnost je pocela u petak uvece, kada su se obavile registracije za sportska takmicenja, a posle i organizovana vecera uz muziku tamburaškog orkestra „Radost“ iz Pitsburga. Lep i suncan dan u subotu doprineo je da takmicari pokažu svoje mogucnosti.
U popodnevnim casovima je poceo piknik na Valings rodu. Slila se masa sveta. Tu su bili i neumorni prodavaci raznih tkanina i miljea, ikona i suvenira. Naravno, nudeni su i srpski specijaliteti sa ražnja i roštilja, kolaci i razne druge dakonije. Goste je zabavljao orkestar LJubiše Ilica iz Kicinera (Kanada).
Predvece, u Parmi je poceo banket u velikoj sali Saborne crkve. Goste je zabavljao narodni orkestar „Sudbina“ iz Pitsburga, a u maloj sali tamburaški orkestar „Radost“. Uz muziku i razgovor, najglasniji su bili igraci golfa, koji su razmenjivali iskustva sa takmicenja održanog toga dana. Slavlje je trajalo do duboko u noc.
U nedelju, posle Svete liturgije, obavljeni su pomeni Petru Petrovicu NJegošu, pred njegovim bistama. Nakon pomena, parohije su organizovale piknike, koji su bili veoma poseceni, a posebno piknik na Valings rodu. Tu su se, uz domacine, slili brojni posetioci iz Cikaga, Indijane, NJu DŽersija, Virdžinije i drugih mesta. Medu posetiocima je bila i gradonacelnica Klivlenda DŽejn Kembl.
Piknik u Parmi bio je takode dobro posecen. Uz dobar izbor srpskih specijaliteta i pica prisutne je zabavljao orkestar „Žuta osa“ iz Klivlenda. Održana su i sportska takmicenja u košarci, odbojci i bocanju.
– Ove godine smo „NJegoševe dane“ oglasili u dnevnom listu „Vesti“ i zbog toga smo imali vecu posetu od uobicajne, i s tom praksom cemo nastaviti i ubuduce – rekao nam je prota đuro Majerle.
