Proteklog vikenda Cikago je bio domacin 12. konvencije Kongresa srpskog ujedinjenja, koja je i ove godine okupila veliki broj clanova ove organizacije iz celog sveta, znacajne goste i brojne predstavnike domacih medija. Pod radnim naslovom „Novi pocetak“ radilo se u nekoliko važnih panela, sa akcentom na pitanja diplomatije, Kosova i Metohije, odnosa dijaspore i matice, ekonomskog oporavka i buducnosti mladih obrazovanih strucnjaka u zemlji i u rasejanju.
Na tradicionalnom banketu, organizovanom u hotelu „Hajat“ brojnim ucesnicima Konvencije obratio se dugogodišnji prijatelj Srba, uticajni kongresmen Demokratske partije Denis Kucinic , koji je hrvatskog porekla, ali svestan potrebe da radimo i saradujemo, na istim poslovima poboljšanja odnosa.
– Moramo prestati sa podelama i sa stavljanjima na jednu i drugu stranu, jedni protiv drugih, jer izazovi novog života su veliki i moraju nas povezivati, jer svet zaista mora saradivati. Ne možemo biti protiv procesa razvoja, tehnologije, transporta, i zato je i moja misija da pomognem – rekao je kongresmen Kucinic.
Penzioneri uskoro u Srbiji
Na Srpskom ekonomskom forumu predstavljen je i projekat „Naselje za penzionere u Srbiji po americkom principu“, koji ce biti realizovan u Arandelovcu, a namenjen svim penzionerima koji žele da se vrate u Srbiju i tamo provedu ostatak svog života u kvalitetnom naselju za stare. Projekat ce imati podršku srpske dijaspore, vlasti u Srbiji i velikih kompanija.
Prisutnima se obratio i mitropolit Hristofor, naglašavajuci potrebu da se više radi zajedno, na važnim projektima, da se podigne glas u Vašingtonu za interese Srba i opstanak Kosova i Metohije, za oporavak zemlje.
Predsednik Srpskog narodnog saveza, Dušan LJubenko, govoreci u ime svoje organizacije, Srpske narodne odbrane i Kongresa srpskog ujedinjenja, obavestio je prisutne da je postignut nacelni dogovor za formiranje lobi foruma od najvecih srpskih organizacija.
– Vreme je da stanemo zajedno i predstavljamo na pravi nacin Srbe u Americi i pomažemo našoj matici. Imacemo još konkretnije dogovore iduceg meseca, preciziracemo nacin rada i oblasti delovanja, jer smo svesni da naš glas mora biti jak i da se mora daleko cuti. Osim toga, mi, predstavnici starije generacije, moramo ustupiti mesto mladim, strucnim i obrazovnim ljudima, koji su naša buducnost i koji i u dijaspori, i u matici mogu mnogo pomoci. Samo sloga Srbina spasava. Sada je vreme – rekao je LJubenko.
Inace, prvog dana Konvencije culo se mnogo konstruktivnih predloga kako pomoci matici i šta uraditi da se ekonomske veze ucvrste.
Nakon svecanog otvaranja u petak i sastanka direktora KSU, na temu „Šta dijaspora može uciniti na razvijanju srpskog liderstva“, okupljenima su govorili otac Irinej Dobrijevic, direktor Kancelarije za inostrane poslove SPC i DŽon Sejlor, predstavnik „Kargo transporta“, covek koji svoje ekonomske interese zasniva na dobrim ekonomskim vezama sa Jugoslavijom.
Priznanja đordevicu i Tupanjcu
Na svecanosti su dodeljene i tradicionalne nagrade Kongresa srpskog ujedinjenja – ove godine za svoj izuzetni rad i zalaganje na prosperitetu srpstva, humanost i dobrocinstva, nagradeni su Dragoslav đordevic i Branko Tupanjac.
Pozdravni telegram, sa željama za uspešan rad i konstruktivno zajedništvo, Konvenciji je uputio i predsednik SRJ, Vojislav Koštunica.
U petak je održan i Srpski ekonomski forum, na kome je raspravljano o poslovanju sa Srbijom – potrebama i mogucnostima. Nažalost, kao gosti se nisu pojavili najavljeni ministar za privatizaciju, Aleksandar Vlahovic i predsednik Privredne komore Srbije, Rade Veselinovic, a u raspravi su ucestvovali Saša Živanovic, direktor Ekonomskog odeljenja za dijasporu u PKS, Mirko Stojicevic, ataše za ekonomske odnose Ambasade SRJ u Vašingtonu, dr Jovan Filipovic, direktor Instituta za menadžment u PKS i Edita Krunic, predstavnik Amerike u Poslovnom savetu dijaspore.
Najpre je velikom broju prisutnih ucesnika Konvencije predstavljen projekat Privredne komore Srbije, njene mogucnosti, ciljevi i planovi saradnje sa biznismenima iz srpske dijaspore, uz naglasak da PKS nije više organizacija koja kontroliše privredu, nego strukovno udruženje koje privredi služi. Narocita pažnja posvecena je mogucnostima ekonomske saradnje sa biznismenima iz Amerike, velikim americkim kompanijama i malim i srednjim preduzecima, u svetlu novih ekonomskih odnosa i mogucnosti.
DŽon Sejlor, govoreci u ime „Kargo transporta“ i ne krijuci svoju licnu zainteresovanost za ekonomsku saradnju sa kolektivima u Jugoslaviji, podsetio je prisutne na nova pravila i zakonske odredbe u uvozu i izvozu, upucujuci ih na prikupljanje dodatnih informacija, i pravih podataka o carinskim dažbinama, licencama, poreskim stopama…
Edita Krunic, jedan od direktora KSU i clanica Ekonomskog saveta dijaspore, predstavila je prisutnima ideju za stvaranje srpske poslovne mreže, ne kao još jedne medu organizacijama, vec kao potrebu da se uradi kvalitetna baza podataka o svim biznismenima, kompanijama, investicijama za koje je srpsko-americka zajednica zainteresovana i koja bi poslužila kvalitetnijem ekonomskom povezivanju.
