Vojska je stub svake države. Vojska kao jedan od temelja društva treba da služi za primer. U vojsci se uči o ljubavi prema svojoj zemlji, zastavi, himni, uči se o lepom ponašanju, moralu, disciplini, poštenju, lepim manirima
Stiču se mnoga znanja, iskustva i veštine kao i radne navike, poštuje se hijerarhija, stvaraju se generacije vojnika i oficira koji časno treba da služe svojoj zemlji, ali i da budu deo jednog društva. I ako treba, da živote polože na braniku otadžbine.
Problem nastaje kada počne da se urušava čitav sistem. I kada taj sunovrat traje 20 godina, kao u našem slučaju. Kada se izgube ili minimalizuju sve vrednosti i kada talog ispliva na površinu. Srpska vojska upravo je sve ovo doživela. Od raspada sistema u svojim redovima, siromaštva, nepoverenja u državu, oficira koji se nisu baš pokazali u poslednjim ratovima, oficira koji su završili u Hagu optuženi za najteže zločine. Oficira koji su se lepo udomili na Dedinju i onih koji žive kao podstanari. Oficira i vojnika koji su časno poginuli za Srbiju, ali to malo koga danas interesuje. Golobradih mladića koji su pod misterioznim okolnostima stradali na odsluženju vojnog roka.
„Otac palog vojnika
kaže generalima
u oči da uniformu
okače o klin i
da čuvaju koze.
To je gore
od poraza
na bojnom polju
ili kapitulacije“
Propadanju ove važne institucije doprinelo je i stanje u društvu. Godinama smo slušali uglavnom negativne priče o vojsci, obojene dnevnom politikom. Onaj ko se devedesetih prevario pa otišao u vojsku i danas strepi od Haga, a onaj ko je eskivirao ispao je heroj. Tako smo bacili u blato generacije vojnika, junaka koji su svoje živote ugradili kroz vekovnu borbu za slobodu.
Zato i ne čudi kada otac stradalog kadeta kaže da bi najradije spalio zastavu sa sinoljevog kovčega. Ne veruje ovaj unesrećeni i osakaćeni čovek više u državu, vojni vrh, vajne generale i ostale vojne stručnjake“. Očajnički se pita ko je odgovoran za smrt njegovog deteta.
Najgore je odsustvo onoga što se uči i stiče ne samo u vojnim već i u ostalim školama, kao i u porodici. Pitanje morala i spremnosti da se na najvišem nivou preuzme odgovornost. Otac palog vojnika kaže u oči generalima da uniformu okače o klin i da čuvaju koze. To je gore od poraza na bojnom polju ili kapitulacije.
