Znate l’ priču o Bori Vladačkom I ja sam je u kampanji čuo, dva mandata kažu nije silazio s a funkcije, al’ je hteo jošte on da vlada
Izbore je raspisao strogo dušu svoju CESID-u je prod’o,pričali mu neće pasti neće otići sa vlasti,govorili narod da ga vole…
Želeo je konje vrane pred Skupštinom razigrane,bar još jednom zakletvu da dade…
Želeo je gnjide plodne,uvlakače blagorodne,u mandate pregnute čiraše,ali nije mog’o da ih ima…
Voleo je lepu, al’ sirotu jedinicu one davne vlasti,jošte Bori srce lupaza tim curetkom iz MUP-a.još ga peče postizborna rana…
Želeo je da joj dade ključ od srca i od vlade,ako mora i devet resora.Želeo je njivu plodnu,spinovanu, blagorodnu,koridora odavde do mora,ali nije mog’o da ih ima…
Mislio je ljubav proći neće zalud Tomi s glasovima vreće,tešili ga svi pajtaši,osta Bora brod u flaši,poželjan ko čvarak u Iranu…Želeo je mir u svetuvek i po u kabinetu,Srbiju da vidi u Evropi.Želeo je radna mesta da otvori bar još dvesta,u karuce pregnute ligaše,ali nije mog’o da ih ima…Sve se nad’o da će ipak proći,zeznuli ga listići u belom,zarek’o se tada vikomnikad više politikom,vidimo se u drugome filmu…
Ubrzo je otiš’o sa Venca dušmani mu uzeli i mečku“,četre’s dana kažu nije izlazio iz birtije dozivao Ivu i većinu.
Želeo je da je čuje,bar još malo s njom da truje priloge i anketice lažne.Želeo je da uz piće zajedno maze teliće,da po šoru obilaze sela,on je hteo, ona nije htela…
Zagleda se Ivica u Tomu naočitog dipl. master momu,ašikova s njim u tami, kad ne vide, kad su sami,kada Krku opiju brufeni“…
Toma beše naprednjačkog kova,studije je završio za dan,znali su ga svi u selu, po rakiji i odelu,onom gde je bio bedž od kuma…
Nudio joj njive plodne,sve proruske blagorodne,sa zapada dobrog kamataša.Nudio joj sve resoregde zaište nek’ zaore,samo da postane njemu snaša,al’ je Iva htela mnogo više…Kažu da je skrenula sa kursa,dohvati se belosvetskog URS-a,spetljala se s vragolanom partokratom, tim Mlađanom,taj je, kažu, bio čudna sorta…
Želeo je da talasa iako za njeg’ ne glasačak ni celo rukovodstvo stranke.Želeo je finansije godinama još da brije,da se vrati kući gde je vlad’o…Prigrabio regione kao svilene bombone,misli Mlađa da je narod stado.Ništa nema, al’ će sve da ima…
Tad je Bora otiša’ iz sela,povuk’o se u zapećak vlasti,terala ga klapa stara u odelo mandatara,ali nije hteo ni da čuje…
Javljao se nije nikom,spetljao se miradžikom,čedinicom, ćerkom jednog“ gazde.
Ta je, kažu, bila lepa Sosa bledunjava, podočnjak do nosa…
Kao sunce kad zablista savest joj je bila čista,volela je Šilera da čita…
Dobio je Bora glase za većinu da se spase,koridore, kvorum i resore.Dobiće i gnjide plodne, uvlakače blagorodne,u karuce pregnute ligaše.Al’ je Bora hteo mnogo više…
Mlad je, kažu, bio i kad je uprood pantljika da sastavi vladu,nudio je šta god treba: sunce, vazduh, komad nebasužnjih plača i dušu glasača…
Kažu da je sastavio vladu,okupio dunstere iz sreza,nije bitno što ne glasa za njih sirotinjska klasa,to se Bora s njima malo zeza…
Jer, džaba bilo konja vranih pred Skupštinom razigranih,džaba Slavka nabrojila kvorum.Džaba bilo i mandata, Srblju kamen oko vrata kada nije s onom koju vole,kad za narod baš ih kvorum bole…
Znate l’ priču o Bori Vladačkom I ja sam je u kampanji čuo,elegija zvana vlada,nešto kao Grand parada“samo fali Popović im Saša.Može Bora još da brije,sakupio kurasdžije“,sa svih strana šegrte i kalfe.Narod ima sve što treba,igara i malo ‘leba,mandatara kojeg tol’ko vole…
Stigla vlada, ajmo gaće dole…
Mihaijlo Medenica, Beograd
