Tek u drugom pokušaju, prošle nedelje u sali Crkve sveta
Trojica u Pertu odrzana je Godišnja skupština Srpskog nacionalnog saveza
za Zapadnu Australiju. Na sastanku je izabrana privremena uprava koja ce
voditi ovu organizaciju do obelezavanja njene desetogodišnjice – septembra
mesenja.
U tom periodu nova uprava ce pokušati da ponudi rešenja za
trenutnu krizu organizacije koja se ogleda u sve evidentnijoj
nezainteresovanosti clanova srpske zajednice za ucešce u radu Saveza. Zbog
toga se otvoreno postavlja pitanje svrsishodnosti postojanja jedne
organizacije ovog tipa.
Nimalo lakog zadataka prihvatili su se
Radmila Mijatovic u ulozi predsednika, Vojo Raovic, zamenik,
Ilija Ilic, sekretar, Dragana Zivancevic – blagajnik, te
Branislav Mutavdzic i Bogdan Zlatar.
Srpski nacionalni savez za Zapadnu Australiju
osnovan je 27. septembra 1991. godine, u vreme izbijanja
ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije sa zadatakom da
prikuplja humanitarnu pomoc za zrtve rata i australijsku
javnost upozna sa cinjenicama o uzrocima
rata.
Oni ce u narednih nekoliko meseci, u saradnji sa
clanovima srpske zajednice i njihovim organizacijama, pokušati da
animiraju naše ljude da se prikljuce radu Saveza.
Ovakva odluka je
donesena kao kompromisno rešenje, posle široke rasprave, u kojoj su iznete
razlicite ideje u nastojanju da se stanje prevaziđe. Od toga da se Savez
odmah ugasi i prekine njegova dalja agonija, te do stava da on mora da
opstane po svaku cenu jer nesumnjivo postoje razlozi za njegov rad i
delovanje, pre svega kao posrednika u predstavljanju srpske zajednice kod
australijske javnosti.
Neki od prisutnih su istakli da mali odziv
Godišnjoj skupštini na koju je došlo svega dvadesetak ljudi, a u zajednici
koja broji oko 10.000 clanova, dovoljno govori o tome koliko je naša
zajednica uopšte zainteresovana za sebe i svoje probleme.
Receno je i
da, nazalost, jedino rat i katastrofe mogu da nas okupe i tek tada mozemo
da uspostavimo medusobni dijalog i saradnju.
Srpski nacionalni savez je mukotrpnim radom
uspeo da uspostavi saradnju sa predstavnicima australijskih
organizacija. Predstavnici Saveza pozivani su na gotovo sve
vaznije skupove organizovane od strane Vlade. Svojim
profesionalnim radom organizacija je zadobila i poverenje
australijskih medija koji ih cesto konsultuju u vezi sa
događajima u srpskoj zajednici. Poslednji takav primer je bio
slucaj fudbalera
Despotovskog.
Bilo je i predloga da Savez sledi primer iz
istocnoaustralijskih drzava u kojima ne deluje vec duzi niz godina, iako
je srpska zajednica neuporedivo brojnija. Ipak, preovladalo je mišljenje
da se ulozi napor od još tri meseca. U tom vremenu, kako je dogovoreno,
radice se na aktiviranju novih clanova i uspostavljanju cvršce saradnje
između svih srpskih organizacija i medija.
Savez je od osnivanja do
današnjih dana prošao kroz brojna iskušenja. U pocetku je okupljao gotovo
sve srpske organizacije i udruzenja. Vremenom se osipao, prevladavale su
lokalne srpske razmirice, uticaj koji je Savez imao gotovo je nestao, a
njegov rad je zamro. Međutim, znacaj ove organizacije ponovno dolazi do
izrazaja u vreme NATO bombardovanja Jugoslavije. Tada se clanstvo ponovo
angazuje, organizuju se protestni i drugi skupovi, štampaju bilteni za
australijsku javnost, sakuplja humanitarana pomoc za otadzbinu, organizuju
kulturni događaji… U poslednje vreme, međutim, Savez je ponovo suocen sa
starom boljkom.
Ostaje da se vidi da li ce naredna tri meseca biti
dovoljna da se boljka izleci ili ce Srpski nacionalni savez biti
ugašen.
