Vučićeva priča o prisluškivanju državnih funkcionera

(nedelja 11. novembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Bitolj, 10.11.2012 – nemački i francuski vojnici polažu vence na
francuskom vojnom groblju u Bitolju, povodom Dana primirja u Prvom
svetskom ratu

Aleksandar Vučić izneo je malo dokaza o navodnom prisluškivanju
najviših državnih funkcionera, a afera je sve tanja. Idealna plata u
Srbiji – 130.000 dinara. Kurir: Dragan đilas, budući predsednik DS i
vlasnik Dajrekt medije,
i Miroslav Mišković, najbogatiji Srbin i vlasnik Delte, ratuju protiv
naših novina. Većina srpskih radnika zaposlena u nekoj od stranih
kompanija slabo plaćena. Srbija danas slavi 11. novembar kao Dan
primirja u Prvom svetskom ratu. Fudbalska reprezentacija Srbije se na
najnovijoj FIFA rang-listi nalazi čak na 42. poziciji, što je najgori
plasman još od 2005. godine.

moda haiti

Port-au-Prince, 10.11.2012 – Nedelja mode na Hitiju (Fashion week in Haiti): kolekcija – Giovanna Menard

Malo dokaza od Aleksandra Vučića

U periodu od 1.aprila do 8.novembra ove godine, Tomislav Nikolić se
spominje u 103 B5 izveštaja o elektronskom nadzoru telekomunikacija i
informacionih sistema, izjavio je u subotu FoNetu i B92 prvi
potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. On je napomenuo da je
Nikolić u tom periodu ostvario samo jedan telefonski kontakt sa licem iz
Republike Srpske (RS), inače zvaničnikom RS, prema kojem je primenjena
mera.  U periodu od 1. aprila do 8. novembra ove godine Vučić se, kako
je rekao, spominje u 84 izveštaja o elektronskom nadzoru
telekomunikacija i informacionih sistema, piše Politika.

Aleksandar Vučić izneo je malo dokaza o navodnom prisluškivanju
najviših državnih funkcionera, a afera je sve tanja, piše Blic.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da ga cela priča o prisluškivanju
podseća na onu o ukradenom džaku glasačkih listića. Taj list takođe
postavlja 15 pitanja prvom potpredsedniku Vlade.

Vučić je izjavio da je u periodu od 2002. do 2012.godine primenjeno
77.235 mera potpune kontrole telefonskih i Internet komunikacija.
Najveći problem u svemu tome je nedostatak regulative, ukazao je Vučić i
objasnio da misli na normative, kao akte koji su niži od akata
podzakonske snage i koji su ostavili pravnu prazninu, pišu Novosti.

Novinar Miloš Vasić smatra da je pogrešno što se otkrivanje pretrage
listinga predstavlja kao prisluškivanje, jer je za to potreban neoboriv
dokaz. Vasić napominje da nije Aleksandar Vučić kriv što ga je na
telefon zvao neko ko je bezbednosno interesantan i praćen. On smatra da
je ipak bilo suvišno celu priču oko listinga telefona provlačiti kroz
novine, piše Pres. 

vucic prisluskivanje

Beograd, 10.11.2012 – izjava prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića Novinsko agenciji FoNet i B92

Porasla prodaja bubica

U Srbiji se dnevno proda najmanje 100 špijunskih uređaja za ličnu
upotrebu. Najviše kupuju obični ljudi“ a ne detektivske agencije, kako
se misli, a za cifru od 50 evra svako može da postane špijun-početnik.
Da su spravice za uhođenje u Srbiji veoma tražena roba govori to što
postoji veliki broj prodavnica špijunske opreme, sajtova za njihovu
prodaju, a oglasi su puni ponuda za iznajmljivanje bubica i drugih
detektivskih gedžeta. Tačan podatak koliko njih se bavi ovim biznisom ne
postoji. Pres nedelje je kontaktirao sa nekoliko njih i svi su
potvrdili da je afera sa prisluškivanjem uticala na blagi porast
prodaje. 

ski finska

Levi, Finska, 10.11.2012 – Svetski kup u slalomu za žene (Women’s World Cup Slalom)

Kurir: Napad Miškovića i đilasa preko Blica

Dragan đilas, budući predsednik DS i vlasnik Dajrekt
medije, i Miroslav Mišković, najbogatiji Srbin i vlasnik Delte,
preko niskotiražnog tabloida Blic, koji je vlasnik i tabloida Alo,
napadaju Kurir. Nakon otkrića našeg lista o vezama ovog dvojca, ali i o načinu na koji radi medijska mafija,
tačnije kako na lažiranju tiraža novina koje finansiraju Mišković i
đilas uzimaju milione evra, ponovo su usledile najbezočnije laži. I to,
naravno, preko niskotiražnog Blica, koji finansira i Alo, a u kojem
optužuju naš list da radi za svaki režim i da reketira. A koji je list
režimsko-tajkunski, jasno se vidi iz prihoda od oglasa – piše Kurir u
nedeljnom broju.

klizanje moskva

Moskva, 10.11.2012 – takmičenje u
umetničkom klizanju u Moskvi (Ice Dance ISU Grand Prix of Figure Skating
2012/2013 Rostelecom Cup in Moscow: Vera Bazarova, Yuri Larionov
(Rusija)

Idealna plata – 130.000 dinara

Stiže na vreme i podmiruje većinu potreba. Plaća sve račune,
obezbeđuje najmanje tri kvalitetna obroka, a preostane i da se obnovi
garderoba i kozmetika. Vodi nas na more i jednom mesečno u pozorište. Ne
trpi razbacivanje, ali ne oseća povremene izlaske sa prijateljima.
Takva plata bi se u sadašnjim uslovima u Srbiji zvala – idealnom. A
morala bi da bude barem 130.000 dinara, pišu Novosti. Većina građana o
ovakvoj zaradi može samo da mašta. Prosečno se u Srbiji mesečno dobije
oko 40.000 dinara, mada mnogobrojni zaposleni u kovertama ne dobiju ni
polovinu tog iznosa. U Srbiji se najviše izdvaja za hranu. čak 44 odsto
primanja potroši se za namirnice. I to isključivo za najosnovnije –
hleb, mleko, jogurt i jeftinije mesne prerađevine. Potrošnja mesa je u
konstantnom padu. U odnosu na Evropljane, građani naše zemlje (od svoje
plate) na hranu troše tri puta više.

vino izlo lazarevac

Lazarevac, 10.11.2012 – festival vina u Lazarevcu

Nikolić: Atina podržava Srbiju

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u subotu u Solunu da je
Grčka obećala punu podršku Srbiji na putu ka EU i naglasio da zvanična
Atina tu podšku ničim ne uslovljava. Nikolić je novinarima, prenose
Novosti, sumirajući jučerašnje susrete sa najvišim predstavnicima Grčke,
rekao da dve zemlje nemaju otvorenih pitanja i da je razgovarano o svim
aspektima buduće saradnje. „Mi smo više nego zadovoljni posetom. Bili
smo među prijateljima i braćom, sa ljudima koji potpuno razumeju srpsku
nevolju i teškoće, koji nas potpuno podržavaju i sa kojima ćemo zajedno
ostvarivati svoje velike ciljeve, među njima i članstvo u EU“, poručio
je Nikolić.

subnor tito

Beograd, 10.11.2012 – Svečana akademiju SUBNOR povodom 70. godišnjce formiranja Narodnooslobodilačke vojske (NOV) Jugoslavije

Stranci slabo plaćaju domaće radnike

Njihove zarade nikako ne povećavaju prosek grada. Rade i za poznate
svetske brendove, ali kraj meseca im donese između 20.000 i 30.000
dinara. Sa prekovremenim satima nakupi se koja hiljada više. člansku
kartu sindikata skoro niko nema. Ovo je zajedničko, pišu Novosti, većini
srpskih radnika zaposlenih u nekoj od stranih kompanija koje su svoju
proizvodnju preselile u Srbiju. Tokom poslednjih šest godina, koliko
država subvencioniše svako novo radno mesto, novac je obećan za 226
ulagača. Sa skoro 224 miliona evra otvoreno je ili bi uskoro trebalo da
se otvori 40.088 radnih mesta. I svako, u proseku, košta 4.265 evra. Da
bi njihov zaposleni zaradio taj novac, ako prima minimalac, trebalo bi
da radi pune dve godine.

Srbi najviše umiru od bolesti srca i krvnih sudova, raka i dijabetesa

U Srbiji tek poneku osobu izdaju godine, a većinu zdravlje, jer od
102.935 osoba, koliko je umrlo prošle godine, čak 78 odsto umrlo je od
bolesti srca i krvnih sudova, raka i dijabetesa. Brojke govore da
zdravlje naše nacije nije nimalo na zavidnom nivou. Govore da najviše
života, i to u najproduktivnijim godinama, odnesu hronične nezarazne
bolesti sa kojima, u poređenju sa drugim zemljama, beležimo neslavna
mesta. To je, kažu lekari, posledica nezdrave ishrane, nedovoljne
fizičke aktivnosti, pušenja, stresa, nedovoljno razvijenog skrininga i
svesti o prevenciji. Uprkos većem broju žena u populaciji, umire više
muškaraca, piše Pres. Iako statistika pokazuje da žene više obolevaju od
kardiovaskularnih i šećernih bolesti, jači pol češće oboleva od
malignih bolesti.

Dijagnostika se čeka mesecima

Zdravstvo Srbije ima 67 skenera, 21 magnetnih rezonanci, 460 osnovnih
rendgena, 546 opštih ultrazvukova, 13 specijalističkih za pregled dojke
i 74 kardiovaskularna, zatim 108 mamografa, dva PET skenera… Na
spisku opreme je ukupno 2.712 aparata. Ali ni u Ministarstvu zdravlja,
ni u Nacionalnom institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“,
ne znaju da li je to dovoljno za zdravstvenu zaštitu 7,1 miliona
stanovnika, jer „ne postoje standardi“?! Praksa, međutim, pokazuje da
gotovo svakoj zdravstvenoj ustanovi fali bar nešto od opreme, a na
dijagnostiku, pogotovo onu složeniju, čeka se mesecima, pišu Novosti.

Novi razlozi za razvod

Kao što se sve promenilo, tako su se u Srbiji promenili i razlozi za
razvod braka. Osim što je iz godine u godinu njihov broj sve veći, i
spektar uzroka zbog kojih jedna porodica upada u krizu sve je složeniji.
Ključne su, ipak, promene uloga žene i muškarca u društvu, pišu
Novosti. Iskustva bračnih savetovališta pokazuju da siromaštvo i kriza
podstiču svađe, ali njih gotovo niko više ne navodi kao okidač za
razlaz.

Majka tvrdi da joj je sin ubijen zbog vladike

Majka Milića Blaženovića, Dragica Jovičić, u razgovoru za Blic tvrdi
da je njen sin ubijen zato što je odbio da spava sa vladikom Vasilijem
Kačavendom 1999. godine. Advokati tvrde da je istraga u ovom slučaju
bila traljava.

Veliko spremanje u srpskoj crkvi

Smena vladika koje su urušavale ugled i kredibilitet SPC, koja je
počela penzionisanjem vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende,
što je najava velikog pospremanja“ u crkvi, u stručnim krugovima se
ocenjuje kao dobar potez i mogući početak bitnih promena u crkvi.
Kačavendina smena, kako je objavio Pres, posledica je odlučnosti Sinoda
SPC, a posebno patrijarha Irineja, da raščiste sa svim onim što je u
javnosti stvaralo negativnu sliku o crkvi. Iako zvanična verzija glasi
da je episkop zvorničko-tuzlanski penzionisan iz zdravstvenih razloga,
nezvanično, bio je primoran da potpiše da će se povući u nekoliko
narednih meseci, jer Sinod više nije mogao da toleriše njegove postupke
koji su u javnosti izazvali negativne reakcije. Zato se uskoro može
očekivati sličan scenario i u slučaju vladika Filareta, Pahomija,
Jefrema i Lavrentija.

Srbija slavi Dan primirja

Novembar 1918. godine jedan je od najburnijih meseci u istoriji
srpskog naroda. Od ove godine Republika Srbija slavi 11. novembar kao
Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Za Srbiju, međutim, ovaj važan
datum, kojim je završen Veliki rat, nije neposredno mnogo značio. Srpski
rat završen je prvom kapitulacijom u ratu – predajom Bugarske, a zatim i
izlaskom Austrougarske iz rata. Mir i priroda nove, jugoslovenske
države, međutim, biće određeni tokom sudbonosnog novembra 1918. godine,
pišu Novosti.

Narukvica od 20.000 evra

Izložba zlatarstva i časovničarstva „Sjaj“ na Novosadskom sajmu, na
kojoj sve do danas 50 izlagača iz šest zemalja predstavlja zlatni i
srebrni nakit, drago i poludrago kamenje i vrhunske časovnike, protiče u
znaku narukvice koja košta čak 20.000 evra, pišu Novosti. Reč je o
ručno rađenom unikatnom ukrasu od 18-karatnog belog zlata obogaćenom sa
9,4 karata dijamanata, zlatare „Križek“ iz Zagreba.

Miša Lekić gostio svetske face

Jedan šešir je proslavio profesora Kostu Vujića, a „Tri šešira“
profesora ugostiteljstva Milonju Miška Lekića (70). Mada zvanično u
penziji, Lekić još nije „nakrivio šeširić“, već i dalje konobariše. U
svom restoranu „Boem“ u boemskoj Skadarliji. Najveći broj uspomena i
dogodovština Miško Lekić nosi iz čuvene skadarlijske kafane „Tri
šešira“, pišu Novosti. Tu mu je bio gost i Buš (stariji) u vreme kada je
bio potpredsednik Amerike. Supruga predsednika Venecuele toliko je bila
oduševljena srpskim ukusima da je, iako su spavali u
„Interkontinentalu“, tražila da joj svakog dana u sobu donose hranu iz
„Tri šešira“… Američki predsednik Džimi Karter, španski kralj Huan
Karlos, etiopski car Hajle Selasije, Sadam Husein, Margaret Tačer, Tito,
Nehru i Medžik Džonson samo su neke od poznatih ličnosti kojima je
tokom svoje karijere bio domaćin Lekić.

Ranjen bivši načelnik SUP Istok

Momir Pantić (55), penzionisani načelnik SUP Istok na Kosovu i
Metohiji ranjen je u subotu popodne u selu Srbobran kada je na njega
pucala maskirana osoba iz automatskog oružja, pišu Novosti. U trenutku
napada koji se dogodio nedaleko od Osojana, Pantić je upravljao vozilom
marke „golf“ novopazarskih tablica.

Fudbal nam je na nizbrdici

Fudbalska reprezentacija Srbije se na najnovijoj FIFA rang-listi
nalazi čak na 42. poziciji, što je najgori plasman još od 2005. godine.
Sagovornik Presa, nekadašnji selektor Ilija Petković, kaže da je
evidentno da se najpopularniji sport nalazi na klasičnoj nizbrdici i da
pod hitno moramo da izvučemo pouke i promenimo kurs.