Federalni izbori za australijski parlament ne predstavljaju samo
pitanje ko Ce pobediti i steCi pravo na formiranje nove vlade. Kada su
Srbi u pitanju, ponovo se postavlja pitanje da li je ova etniCka grupa
napravila bar jedan korak napred na putu sveobuhvatne afirmacije, da li
i kako moze to da uCini ugledajuCi se mozda na uspesnije ili otkrivajuCi
vlastiti recepts
VladajuCa liberalno-nacio-nalna koalicija definitivno ima Cime da se
pohvali sagledavajuCi rezultate svoje vladavine u dva uzastopna mandata.
Kao i uvek, medjutim, ostaje i mnogo toga sporno, ovisno Cijim se oCima
gleda na pomenute rezultate. Ono sto bi trebalo da bude nesporno,
svakako je niska stopa inflacije, rekordno niske kamate i stabilni
uslovi privredjivanja koji su uz buqetski suficit tradicionalno zas-titni
znak vladavine australijskih konzervativaca. Manje-vise uvek ostaje
sporno koja je cena plaCena da bi se pomenuto ostvarilo i na Cija je
ledja prevaljen najveCi teret stabilnostis
VeCita bitka izmedju zastite interesa poslodavaca i radnika kroz prizmu
„ljuljanja„ glasaCke masine, dospela je mozda do kritiCne taCke na pitanju
odnosa prema kontroverznoj reformi poreskog sistema uvodjenjem GST-a.
Hauard i njegovo drustvo hrabro su izasli na prethodne izbore kockajuCi
se s onim sto je svojevremeno Qona Hjusona kostalo ne samo vlasti, veC i
liderske pozicije, ali se bez mnogo straha od moguCe greske moze reCi da
ako nesto sigurno rusi aktuelnog predsednika, rusitelju Ce biti ime –
GST! Sve ostalo imaCe u veCoj ili manjoj meri uticaja na odluku kome Ce
se poveriti glas, poreski sistem okrivljen za propast bezbroj malih
kompanija, otezano poslovanje jos vise onih koji jos nisu propali ali
nisu ni daleko od potpisivanja svojevrsne kapitulacije, dodatno
administriranje od kojeg ionako uvek boli glava, igraCe neobiCno vaznu
ulogu.
U predizbornoj kampanji glavni su protivnici pokazali da odliCno poznaju
`drugu stranu`, njene prednosti i najranjivija mesta. Nije zato sluCajno
sto su liberali krenuli s urednim nizanjem `dostignuCa` opozicionog
lidera Kima Bizlija tokom perioda vlasti laburista kada je u Houkovoj i
Kitingovoj vladi menjao kljuCna ministarska mesta, a rezultati tog
`ministriranja` sve su pre nego nesto Cime se moze podiCiti. U kratkim
reklamnim porukama ne pominje se, naravno, da veza izmedju Bizlijevih
ministarskih polozaja i pomenutih rezultata nije uvek i u potpunosti
bila pogubna po ove druge.
Nije, medjutim, sluCajno ni to sto laburisti obeCavaju na sav glas da Ce
anulirati negativne efekte ozloglasenog GST-a, poboljsati zdravstveni
sistem o Cijoj bi se neefikasnosti moglo napisati romane, spreCiti
prodaju ostatka jos uvek veCinskog dela vlasnistva nad drzavnim
telefonskim gigantom „TELSTROM„.
PredstojeCi izbori, u meri veCoj od nekih prethodnih, podstiCu izuzetno
vazno, mozda i najvaznije pitanje sustinske demokratiCnosti biranja
parlamentarnih predstavnika. Naravno da se pritom ne misli na slobodu
izbora i adekvatnu kontrolu izborne volje australijskih biraCa, veC na
zlo koje se ogleda u pokusaju izigravanja uzvi-senih naCela demokratije
kroz bogati lavirint manipulacija od strane politiCara i medija koji se
pokatkad otvoreno, mnogo CesCe vrlo vesto a skriveno, stavljaju na stranu
svojih favo-rita ne mareCi za njihove stvarne kvalitete, veC postujuCi
pravila neke druge igre, brizno Cuvane daleko od oCiju javnosti. Za
proces manipulacije najuze je vezan stepen pravilne obavestenosti, a
onda i stvarnog poznavanja materije od strane glasaCa koji se odluCuju za
neku od ponudjenih opcija.
Kada je reC o federalnim izborima i uCesCu Srba s pravom glasa,
situacija je s aspekta srpskog nacionalnog interesa u Australiji
priliCno tuzna. Srbi su po ko zna koji put do sada prepusteni sami sebi
i svojoj liCnoj proceni. Niko se nije potrudio da formulise specifiCne
srpske interese, da prethodno provede istrazivanje sta je to sto Srbe
najvise tisti i koji su njihovi najveCi problemi Cije bi bar deli-miCno
resenje mogli da oCekuju od buduCe federalne vlasti. Kao i ranijih
godina, sve je ostalo u okvirima liCnog uveravanja ili davno
`zabetoniranih` opre-deljenja. Mnogo je Clanova srpske emigrantske
kolonije u Austra-liji koji za liberale glasaju zato sto ih smatraju
antikomunistima, ili za laburiste zato sto se nadaju da Ce kao `radniCka
partija` stititi interese radnika. Ne ulazeCi u polemiku koliko
`antikomunistiCko opredeljenje` bitno u Australiji kada je komunizam
propao uglavnom svuda u svetu, isto kao ni da li je i koliko `radniCka
partija` stvarno radniCka, a koliko to samo glumi, moramo da
konstatujemo da nema pokusaja da se Srbi u pojedinim izbornim jedinicama
okupe oko zajedniCkog programa i tako poCnu predstavljati realnu
politiCku snagu sa kojom bi morali da raCunaju Cak i ov-dasnji politiCki
`teskasi`. S obzirom na realne pretpostavke, ne treba mnogo pameti da se
zakljuCi da Srbi i njihovi glasovi sigurno neCe bitnije uticati na glavne
smernice australijske drzavne politike, ali to ne znaCi da ne bi bar u
pojedinim izbornim jedinicama, dobro organizovani i povezani, ukljuCivsi
se na vreme u predizbornu trgovinu, mogli da se izbore za nesto od onog
sto im je u vrhu liste zivotnih prioriteta. Do kada Ce postojeCe stanje
takvo i ostati, krajnje je neizvesno, ali da je problem pravi izazov
novom talasu srpske emigracije, obrazovanim i umnim ljudima, nema
nikakave sumnje. Izazov kome bi se valjalo posvetiti veC koliko danas i
ne baviti se njime samo dan uoCi izbora, veC se za izbore spremati dugo,
predano i pametno. Tada ni rezultati ne bi izostali, a postalo bi i
suvisno veCito kukumavCenje na izandjalu temu kako su i zasto `neki drugi`
uvek blize vlastima nego Srbi, da ne pominjemo nepregledan niz besplodnih
rasprava i uzaludnog trosenja dragocene energije sto bi u novonastaloj
situaciji kao problem bilo reseno preventivno.
Zato ako imate pravo glasa kao australijski drzavljanin, a niste
zaboravili svoje srpsko poreklo, pokusajte da razmislite na koji bi
naCin najefektnije mogli da svoje liCne interese ostvarite kroz
zajedniCki, srpski interes u Australiji. Prethodno, zamislite se jos
jednom nad Cinjenicom da imate slobode i prava zagarantovana ustavom, a
ne samo obaveze na koje vas obavezuje zivot u civilizovanoj, uredjenoj
drzavnoj zajednici.
Zato je za australijske Srbe umesto pitanja koje se nameCe u ovdasnjim
medijima, u okviru uobiCajenog predizbornog karne-vala, da li glasati za
Hauarda ili Bizlija, pitanje od zivotnog znaCaja kako se nametnuti
buduCem pobedniku. Ma ko on bio, pod uslovima u kojima se konaCno nesto
moze i dobiti!
