U Parizu je ove godine održan stoti Svetosavski bal, na kome su se okupili Srbi koji žive u Francuskoj i u drugim evropskim državama, kao i predstavnici Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu. Prema rečima zamenika direktora beogradske Kancelarije Rastka Jankovića, proslava Dana Svetog Save je jedna od dve najznačajnije srpske kulturne manifestacije u toj zemlji, koja pokazuje težnju Srba u rasejanju da očuvaju vezu sa svojom tradicijom.
Gotovo da nema Srbina, bez obzira na generacijsko određenje, ili mesto na kome živi, a da nije upoznat sa značajem koji Sveti Sava ima za nacionalnu kulturu. Njegov doprinos utemeljenju srpske države i crkve u 13. veku, rad na prosvećivanju srpskog naroda i veliki kniževni opus, učinilo je Svetog Savu, jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije i kulture. Sveti Sava je, kao najlepši i najmudriji izdanak nemanjićkog roda, vekovima Srbima bio obrazac ponašanja i primer za ugled, ali i pokazatelj odanosti srpskoj kulturi uopšte. I tako se, bez obzira na istorijske i druge okolnosti, Sveti Sava slavi kao školski patron, 27. januara, u njegovo ime se podižu pravoslavne crkve u matici i rasejanju, a njegov lik je inspiracija umetnicima i književnicima i naučnicima.
Dan kada se proslavlja Sveti Sava, kao školska slava u matici prilika je takođe, da se toj opštoj proslavi pridruže Srbi iz celog sveta, posebno tamo gde postoje škole na srpskom jeziku.Tako je u Parizu i ove godine održana Svetosavska akademija i Svetosavski bal, koji tamošnji Srbi organizuju još od 1913. godine, rekao je Rastko Janković. U organizaciji priredbe, održane u Kulturnom centru Srbije, učestvovali su učenici tri školska centra dopunske nastave srpskog jezika u Parizu, koja su pripremila prigodan recital o Svetom Savi, kaže Janković.
Tradicionalni Svetosavski bal održan je na brodu „Batomuš“ na Seni, na kome se okupilo oko 200 zvanica. Druženju i lepom raspoloženju, te poslednje večeri proslave, doprinela je muzika koju su svirala dva poznata ansambla iz Srbije, Garavi Sokok i Renesans.
Boravak u Parizu bio je takođe prilika da saznamo na koji način Kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu može da pomogne ljudima koji žive u Francuskoj, posebno kada je reč o radu dopunskih škola za učenje srpskog jezika, istakao je Janković. Danas, u jednoj državnoj i dve privatne škole, uči 1500 učenika, što nije veliki broj, ali je važno i dalje podsticati očuvanje jezika i ćiriličnog pisma, posebno u trećoj generaciji Srba. Kancelarija je ovoga puta poklonila pet kompleta udžbenika za učenje na srpskom jeziku, a planirano je da se u skorijoj budućnosti srpske biblioteke obogate novim naslovima knjiga, naglasio je Janković. On je dodao da su za učenje srpskog jezika i kulture sve više zainteresovani Francusi, što bi svakako trebalo pravno regulisati i podstaći u Srbiji.
Autor Olivera Milovanović
