Srpska kulturna scena u Melburnu vrlo cesto je tema razgovora ovdašnjih Srba, bilo da se radi o onima koji su u Australiji vec dugo vremena ili o najnovijem talasu emigranata, koji je najudaljeniji kontinent zapljusnuo u poslednjih desetak godina.
U tom kontekstu se vec izvesno vreme najavljuje oživljavanje Srpskog kulturnog kluba, koji bi u buducnosti bio pokretac i organizator kulturnih dogadaja na srpskoj sceni u Melburnu, ali se zasad sve zaustavilo na – planovima. Evidentno je jedino to da se srpska kulturna scena do sada u Melburnu uglavnom mogla prepoznati po poznatim i manje poznatim folk pevacima, koji su, doduše, moguce u nedostatku drugih dogadaja, punili dvorane crkvenoškolskih opština širom glavnog grada Viktorije. Neki se, pak, pogotovo pripadnici srednje i mlade generacije, sa nostalgijom secaju cetvorosatnog koncerta laloškog boema đorda Balaševica, koji je pre gotovo dve godine nastupio u jednoj od najprestižnijih dvorana u centru Melburna, kao i gostovanja Indeksovog pozorišta, koncerata Bajage, Riblje corbe i Zdravka Colica.
Neophodna reforma
Kakva prekretnica treba da se napravi u ovoj oblasti življenja i gde da se potraže snage za preokret kulturnog bitisanja Srba u Melburnu, pitanje je koje verovatno ima mnogo dimenzija. Odgovore smo potražili kod melburnških Srba – razlicitih profila i zanimanja.
Nedavno je u Melburnu održano Vece Jesenjina i Majakovskog, kada su, izmedu ostalih, gostovali i ruski Cigani. Glavni „krivac“ za ovo kulturno osveženje bila je Mima Savic, koja vec dugo vremena ulaže napore da obogati kulturni život Srba u prestonici Viktorije.
– Našim kulturnim životom u Melburnu nikako nisam zadovoljna, jer je – poražavajuci. Po mom mišljenju, trebalo bi se najozbiljnije raditi na dovodenju pozorišnih ansambala iz Jugoslavije. Jasno mi je da se radi o veoma ozbiljnom zadatku, ali mislim da bi to zaista pomoglo kulturnoj letargiji, koja vlada medu nama. Možda bi manja, a isto tako korisna investicija bila da se povremeno dovedu glumci, koji se bave monodramom, ali nikako samo pevaci, kako se to do sada obicavalo. Bilo kako bilo, kulturna reforma na srpskoj sceni je zaista neophodna – smatra Mima Savic..
Jedan od onih koji svojim stihovima, a ponekad i slikama, vrlo cesto oboje kulturne hepeninge Srba u Melburnu jeste pesnik i slikar Miloš Manojlovic, koji je je pre tri godine objavio prvu zbirku pesama „Na zidovima ovog jutra“.
– Malo se toga dešava na kulturnoj pozornici Srba u Melburnu. Ponekad naide neki manji talas kulturnih zbivanja, a potom nastupi potpuno zatišje. Što se mene licno tice, ja sam kreativan i na neki nacin ispunjen, jer se i sam bavim umetnošcu, ali sam tužan zbog mlade generacije, kod koje jasno vidim neusmerenost i neodlucnost. Ne trebamo prevideti da imamo mnogo dobre i talentovane dece i da im se nekako treba pružiti šansa da se dokažu. Umesto toga, oni nailaze na stotinu prepreka, najcešce onih finansijske prirode – kaže Miloš Manojlovic.
Loša organizacija
Jedan od onih koji sem vanrednog sportskog znanja i talenta, poseduje i umetnickku crtu jeste – Jovan Dedic, trener tekvodno kluba „Beli orlovi“.
– Ne mogu reci da sam sasvim zadovoljan kulturnim životom Srba u Melburnu. Mislim da se ne nudi puno toga, a i ono što se ponekad dešava, cesto nije dobro reklamirano, tako da ljudi propuste takva zbivanja. Mislim da imamo mnogo nadarenih i vrednih ljudi, koji zaslužuju našu pažnju, ali je tu i mnoštvo drugih faktora, koji uticu na konacan rezultat. Smatram da je dobra organizacija i na ovom polju – kljuc uspeha, te da se što više ljudi treba ukljuciti u poduhvat kakav je poboljšanje kulturnog života Srba u glavnom gradu Viktorije – ocenjuje Jovan Dedic.
Mladi umetnik koji vec izvesno vreme svoj glumacki talenat prezentuje u australijskim pozorištima, ali koji ne zaobilazi ni srpske kulturne dogadaje zove se LJubodrag Milutinovic.
– Mislim da je kulturni život Srba u Melburnu poprilicno neorganizovan. Najteže je, zapravo, to što se ne zna odakle krenuti, od koje institucije poceti. Rešenje je verovatno u formiranju neke vrste kulturnog udruženja, koje bi se brinulo o organizaciji kulturnog života, ali na nekom višem i ozbiljnijem nivou. Celokupan projekat trebalo bi da bude podržan i od strane crkve i nekih donatorskih organizacija, ukoliko ih uopšte ima. Jako je važno da se mladi koji nisu rodeni ovde, upoznaju sa našom baštinom i kulturom, baš kao što je bitno da mi, koji smo tu vec neko vreme – ne izgubimo vezu sa onim što se dešava kod nas – objašnjava LJubo Milutinovic.
Oni koji su u Australiji duže vremena osecaju, medutim, da se neke tendencije na srpskoj kulturnoj sceni Melburna pomeraju nabolje, ali da još uvek ima mnogo mesta za – napredak. Jedna od njih je socijalna radnica Srpskog dobrotovornomg društva Viktorije Marina Celebic.
– Ja sam u Australiji relativno dugo – nekih desetak godina i cini mi se da postoji izvestan napredak na ovom planu. Kako ja nisam ni u godinama, ni u situaciji da posecujem naše diskoteke, tako mi ta strana zabave i ne nedostaje. Uvek sam, medutim, spremna da ispratim i one kulturne dogadaje koji nisu usko vezani za našu zajednicu – kaže Marina.
Mršav repertoar
Dirigent crkvenog hora „Kornelije Stankovic“ i ženskog ansambla „Balkanski glasovi“ Sanja Drljaca jedna je od onih koji su svakodnevno u borbi za poboljšanje kulturne scene Srba u Meburnu. Bez obzira što Sanja, kao pojedinac, od samog dolaska na australijsko tle cini mnogo da se neke stvari u ovoj oblasti izmene nabolje, ona, kako kaže, još nije zadovoljna ponudenim „repertoarom“ srpskih kulturnih zbivanja u Melburnu.
– Uopšte nisam zadovoljna kulturnim životom Srba u Melburnu. Povremeno su tu neki pevaci novokomponovane muzike, medu njima se provuce i pokoji, kako ih naš narod voli zvati, „kralj“ ili „kraljica“, kao štu su to nedavno bili Lepa Lukic i Miroslav Ilic. Sve je, medutim, samo svedeno na cevape i pokoje kolo, a da li te kraljeve i kraljice iko zapravo sluša, pitanje je za sebe. Zato ja to i ne zovem kulturnim životom. Pravi kulturni život Srba ovde je jako štur i siromašan, te nikako ne može zadovoljiti razlicite profile naših ljudi ovde – misli Sanja Drljaca.
Psiholog Vera Semjonov tvrdi da imamo više potencijala, nego što to pokazujemo i koristimo.
– Imamo mnogo talentovanih i uspešnih umetnika, ali svi oni verovatno nemaju previše prilike da se iskažu u javnosti. Nedavno organizovani filmski festival bio je pravo osveženje za nas i sigurno je da su nam takvi dogadaji neophodni. Ipak, nisam optimista kad je u pitanju srpska kulturna scena u Melburnu. Sasvim je jasno da je za podizanje ovog vida života na jedan viši nivo neophodna jedna profesionalna organizacija, bilo da je to klub, udruženje ili nešto trece. Na dobrovoljnoj bazi je jako teško raditi u svetu u kome se svi borimo za opstanak – smatra Vera Semjonov.
Filmski festival pun pogodak
– Nedavno održani filmski festival koji je išao kroz celu Australiju, kao i projekcija filma „Munje“ bio pun pogodak za sve nas, koji smo željni da pomalo uhvatimo korak sa kulturnim dešavanjima kod nas. Smatram da našem kulturnom životu ovde nedostaju književne veceri, kakva je bila promocija knjige „Ž“ Petra Pješivca, kao i izložbe likovnih umetnika i slicni hepeninzi, koji su zapravo ujedno i prilika za druženje“ – smatra Marina Celebic.
Propalo druženje horova
– Mi smo u pokušali da organizujemo horsko druženje, kako bi se naš hor „Kornelije Stankovic“ susreo i družio sa drugim srpskim horovima u Australiji. Nije uspelo, a razloge verovatno treba da potražimo na više strana. Što se konkretno muzike tice, mi jednostavno nemamo priliku da pokažemo koliko vredimo. Ne samo našim ljudima, nego melburnškoj publici uopšte – objašnjava Sanja Drljaca.
