Danas se navršava sedam godina od smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića u pritvoru Haškog tribunala.
Rođen je 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio gimnaziju a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1964. godine. Maja 1989. izabran je za predsednika Predsedništva tadašnje SR Srbije. Na prvim višestranačkim izborima, decembra 1990, izabran je za predsednika Srbije.
Prethodno, na osnivačkom kongresu Socijalističke partije Srbije, 27. jula iste godine, postao je prvi predsednik te stranke nastale ujedinjenjem dotadašnjeg Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije. Na čelu SPS nalazio se do smrti.
Na prevremenim izborima, decembra 1992, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su se nalazila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu (SAD), novembra 1995. godine.
Potpisnik je Sporazum o miru u BiH, poznatog i kao Dejtonski sporazum, decembra 1995. u Parizu.
Period vladavine Slobodana Miloševića okončan je oktobra 2000. pobedom kandidata Demokatske opozicije Srbije na izborima za predsednika SRJ.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije (odnosno SRJ), optužnicu protiv Miloševića .
Uhapšen je 01. aprila 2001. a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine, na Vidovdan.
Milošević je u više navrata tvrdio da je neko u Hagu preduzimao „aktivne i smišljene korake“ da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.
Tadašnji glavni tužilac Tribunala Džefri Najs je tokom suđenja u više navrata tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.
Najs je nekoliko godina kasnije izjavio, međutim, da je bilo političkih pritisaka na rad haškog suda, ali da je Milošević učinio sebi lošu uslugu kada je odlučio da se brani sam, jer je tako propustio priliku da pred javnost i sud iznese neke značajne dokaze.
„Verujem da bi sudije, u konačnom razmatranju, uzele u obzir i te argumente. Ali ko zna kakav bi bio rezultat. Sudije su tako vodile postupak da nikako nije mogao da se žali zbog nepravičnog postupanja. Davali su mu veliku slobodu koju je on, možda koristio protiv sopstvenog interesa“, rekao je Najs, dodavši da je njih u Tužilaštvu nerviralo to što je Miloševiću popuštano zbog zdravstvenog stanja, da mu je dozvoljeno da sam ispituje svedoke i da su mu sudije svašta tolerisale.
Miloševićevi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd 15. marta 2006 , a narednog dana je njegovo telo izloženo u holu zgrade Muzeja „25. maj“ u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, 18. marta 2005, uz zvuke Posmrtnog marša i ruske narodne pesme, ispraćen brojnim poštovaocima.
