MELBURN
SECANJE NA HRABRE PRETKE
Ni kiša koja je u Melburnu na praznik ratnih veterana nemilosrdno sipala nije umanjila lepotu svecanog dogadaja, koji svakog aprila na ulice izvede stare ratnike, borce svog vremena.
Srbi su se, kao i svake godine, i ovaj put našli u praznicnoj koloni, a jedina tužna vest bila je da najavljivani 91-godišnjak Miodrag Boškovic, ipak, zbog narušenog zdravlja ovog puta izostao iz svecane povorke.
– Nama je ovo zaista poseban dogadaj, prilika da istupimo u ime naših predaka i boraca – kaže 75-godišnji Tomo Banjanin, sekretar Podružnice srpskih cetnika. – Ranije nas je bilo mnogo više, bili smo mladi, imali smo prave borce, oficire… Mnogi su umrli. Ipak, mi smo još tu. Moramo da se secamo svojih oceva i pradedova, da sacuvamo našu tradiciju. Ovo je ujedno i dobra prilika da se sastanemo i družimo, ali ovo je pre svega dan onih koji su poginuli u mnogim bitkama, a da se nikad ne spomenu.
Medu clanovima srpske povorke bio je i 71-godišnji Živko Nagradic, koji, kako kaže, maršira od 1970. godine, a tu su još mnogi drugi koji su bili zaduženi za nošenje transparenata, na kojima su se, izmedu ostalog, nalazila i imena bitaka u kojima su Srbi ucestvovali.
– Ucestvujem u ovom maršu vec dvadeset godina i ucestvovacu sve dok budem mogao. Iako imam celik i u ledima i u stomaku, ja se osecam dobro kad marširam – samouveren je 77-godišnji Marko Banjanin, koji se uz svog brata, kao i prethodnih godina, našao na celu kolone.
Svecana povorka Srba izmamila je aplauze gradana Melburna, koji su, uprkos lošem vremenu, izašli na ulice da pozdrave ratne veterane i ohrabre ih u svecanom maršu.
ADELEJD
RATNIKE POZDRAVILO HILJADE LJUDI
Na dan koji Australijanci obeležavaju secajuci se svih njihovih ratnika palih od Galipoljske bitke do danas, Anzak danu, po pedeset i treci puta zaredom marširali su i Srbi, veterani, clanovi Udruženja srpskih ratnika Južne Australije.
U cast Anzaka na ulicama Adelejda okupilo se hiljade ljudi svih generacija. Medu srpskim ucesnicima parade bio je jedan od najstarijih medu Srbima, Slobodan đukic, predsednik Udruženja srpskih ratnika, pukovnik Dražine vojske.
– Nismo hteli da prekinemo sa tradicijom koja traje pola veka, iako smo pre tri godine hteli da odustanemo, ogorceni agresijom na Srbiju. Danas, sve izgleda drugacije, i naša parada popracena je velikim aplauzom brojne publike, što nas cini posebno ponosnim – kaže gospodin đukic.
Posle svecanog postrojavanja svih ucesnika parade na Viktorija trgu, veterani mnogih nacionalnih organizacija, prošli su centrom grada, King Viliam ulicom, da bi pozdravljeni od publike ali i predstavnika vlasti Južne Australije,nastup završili pred gradskom bolnicom.
Posle parade, srpski veterani Tomo Popovic, Nedeljko Draškovic, Nikola Jovanovic, Slobodan Živadinovic, Slavko Govedarica, Boško Zecevic, Gojko Novakovic, Damjan Jurkovic, Ratko Rakas, Živan Stanojevic, Damjan Trifunovic, Rade Dobrivojevic, Gojko Škrabica i Jeka Savic položili su vence na bistu vode treceg srpskog ustanka, denerala Draže Mihailovica pred hramom u Kilkeniju, a potom su imali svecani rucak u prostorijama hrama na Hajndmaršu.
BRIZBEJN
NA CELU KOLONE đENERALOV GARDISTA
U organizaciji Mesnog odbora srpskih cetnika „Ravna gora“, i ove godine se okupilo pedesetak Srba koji su noseci srpske zastave i obeležja glavnim brizbejnskim trgom, ucestvovali na paradi povodom Anzak dana.
Na celu kolone bio je najstariji, 85-godišnji Sretko Boškovic, clan licne garde Draže Mihailovica od 22. maja 1941. Potom je bio i u telesnoj gardi Pavla đurišica do 14. maja 1943. kada je zarobljen.
Sretko sa žaljenjem kaže da prvi put u koloni nema Dragice Milojevic (82), koja zbog bolesti nije došla na paradu. Uz Sretka i Dragicu, jedini aktivni ucesnik ravnogorskog pokreta je Nikola Cuk koji je ove godine iz Sidneja preselio u Brizbejn, a bio je komandant svilajnske cetnicke brigade. Milan Cujic, predsednik Mesnog odbora, kaže da mu je zbog toga ukazana i cast da položi venac srpskih ratnika na spomenik australijskim borcima iz proteklih ratova.
Ove godine srpska delegacija je prvi put položila venac.
– Normalno je da se na današnji dan i mi setimo svih australijanskih ratnika – kaže Milenko Arežina, sekretar Mesnog odbora. – Australija je naša domovina, a ona ne bi bila ovakva da nije imala svoje junake, kao što smo ih i mi imali“.
– Ovo je povod da se setimo našeg Cice i svih srpskih boraca iz nekoliko otadžbinskih ratova – kaže Momcilo Mirkovic (63) rodom iz Koštunica. – Naravno i lepa prilika da pronesemo srpske simbole brizbejnskim ulicama“.
Pedesetak Srba je to s ponosom i ucinilo, burno pozdravljeni od oko 100.000 gradana.
SIDNEJ
POCAST ŽRTVAMA ZA MIR I IDEALE
Australija je dostojno obeležila još jedan Anzak dan – datum kada se odaje pocast živim, preminulim i poginulim ucesnicima ratova vodenim najcešce daleko od ovog tla, ali u kojima su ovdašnji ljudi nesebicno davali sebe. Za mir, za ideale, za – ljude.
Australijanci znaju da cene svoje vojnike:
„Hvala vam momci, ne smemo vas zaboraviti“, dovikivali su, aplaudirajuci, gradani Sidneja ratnim veteranima dok su, u svecanoj povorci, prolazili ispred njih ulicama u srcu velikog grada.
Veterani i njihove porodice zaista žive za ovaj dan. Mnogih od ratnika više nema, pa je njihovoj deci, unucima, vec i praunucima, odobreno da marširaju u njihovo ime. Ponosni naslednici na grudima su nosili medalje za vojne zasluge svojih predaka, mnogi su gurali invalidska kolica svojih dedova i oceva koje su izdale noge i godine… U rukama jedne devojke: požutela fotografija vojnika iz jednog davnog rata… Na vencu jedne porodice položenom pred spomenik piše: „Tata, nedostaješ nam…“.
Od Tobruka do Bornea, od Palestine do Malaje – Oziji su išli u rat preko celog sveta, kad je trebalo. Zato su i ovog 25. aprila, kao njihovi saveznici u tim ratovima, zajedno marširali i Rusi i Francuzi, i Estonci i italijanski partizani, i Britanci i – Srbi.
Srpski ešelon predvodio je Dimitrije Jovanovic. U njemu se našao i 84-godišnji Jovan Zlatanovic koji je došao iz 200 kilometara udaljenog Mejtlenda.
– Došao sam jer sa Srbin, da budem sa Srbima – kaže jednostavno.
Povodom ovog dana, ucesnici su prisustvovali komemorativnoj akademiji u Crkvi „Sveti Nikola“ u Blektaunu i položili venac na spomenik Dragoslavu Mihailovicu. Ovom prilikom, prikazana su prva dva dela tv-serije „Ravnogorska citanka“ cije je emitovanje upravo pocelo na TV Srbija.
