(utorak, 26. mart, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Moskva, 25.03.2013 – zimsko nevreme u ruskoj prestonici
Maturanti sa tradicionalističkim stavovima kao svoje idole češće
navode političare, istorijske ličnosti i vojskovođe – Ivicu Dačića,
Milorada Ulemeka Legiju, Gadafija, Putina, Tita, Dragoljuba Mihailovića,
ali i Teslu. U ovom času na zvaničnom spisku 778.579 nezaposlenih.
Bombardujući Beograd, kao što su to činili nacisti za vreme Drugog
svetskog rata, saveznici su sebe ocrnili za večnost – piše bivši major
Pjer Anri Binel, kog su francuske vlasti osudile zbog špijunaže u korist
naše zemlje. Spreman sam da se odazovem na poziv bilo iz policije, bilo
iz nadležnog tužilaštva i dam svoj iskaz – kaže vladika Pahomije.
Ketrin Ešton u Briselu ponudila našoj delegaciji dokument koji nazivaju
velikim ništa u osam tačaka. Srpska asocijacija uvoznika vozila i
rezervnih delova protivi se odluci Vlade Srbije da subvencioniše
Fijatu popust na novi model 500L i to nazivaju narušavanjem tržišne
utakmice.
Vašington, 25.03.2013 – sneg u Vašingtonu
Netrpeljivost prema Albancima, Romima i Hrvatima
Maturanti srednjih škola u Srbiji najveću netrpeljivost osećaju prema
Albancima, Romima i Hrvatima, a najbolje prihvataju Ruse, Makedonce i
Crnogorce – pokazuje istraživanje Bojane Subašić i Bogdane Opačić iz
Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, u kome je učestvovalo 1.733
učenika četvrtog razreda srednjih škola iz 25 gradova u Srbiji, piše Danas.
Idoli maturantima na prvom mestu su estradne ličnosti (domaći i strani
pevači, strani glumci i manekenke) i sportisti, a mladi sve češće kao
uzore vide članove svoje porodice, prijatelje ili profesore, iz čega se
može zaključiti da biti popularan i moćan više nisu najcenjenije
osobine, rečeno je na jučerašnjem predstavljanju istraživanja. Anketa
pokazuje da pored osoba iz privatnog života, mladi najviše cene muzičare
Boru đorđevića, Marčela i pevačicu Jelenu Karleušu. Maturanti sa
tradicionalističkim stavovima kao svoje idole češće navode političare,
istorijske ličnosti i vojskovođe – Ivicu Dačića, Milorada Ulemeka
Legiju, Gadafija, Putina, Tita, Dragoljuba Mihailovića, ali i Teslu. S
druge strane, srednjoškolci sa netradicionalnim ili blagim
tradicionalističkim stavovima cene umetnike kao što su Hemingvej,
Milorad Pavić, Gogen, Agata Kristi, dok od političara i istorijskih
ličnosti poštuju Tita, Napoleona, Gadafija, Gandija i Zorana đinđića.
Na zvaničnom spisku 778.579 nezaposlenih
Novac i taktika koju je država izabrala za borbu sa istorijskom
stopom nezaposlenosti, očigledno nisu dovoljni da smanje red na birou.
Tako će i u ovoj godini samo na novčane naknade, koje prima 69.960
nezaposlenih, potrošiti 18,9 milijardi dinara, što je čak pet puta više
nego za sve mere zapošljavanja zajedno! Istu metodu država je primenila i
prošle godine, pa se zato u ovom času na zvaničnom spisku može
pobrojati 778.579 nezaposlenih, bez nade da će se on skratiti, pišu Novosti.
činjenica je da se za takozvane pasivne mere izdvaja znatno više novca
nego za aktivne, ali koliko god da se ulaže u podsticanje zapošljavanja,
rezulatati će biti nedovoljni jer otvaranje novih radnih mesta zavisi
od privrednog razvoja zemlje – kaže Zoran Martinović, državni sekretar
Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Pismo heroja Binela: Bombradovanjem su sebe ocrnili za večnost
Bombardujući Beograd, kao što su to činili nacisti za vreme Drugog
svetskog rata, saveznici su sebe ocrnili za večnost. Tim rečima, između
ostalih, bivši major Pjer Anri Binel, kog su francuske vlasti osudile
zbog špijunaže u korist naše zemlje, uputio je, preko svoje prijateljice
iz Pariza Mile Alečković, pismo podrške građanima Srbije, na četrnaestu
godišnjicu NATO bombardovanja, pišu Novosti.
Pre četrnaest godina, počela je NATO agresija protiv ponosnog i
slobodnog srpskog naroda, drama koja se dogodila uz saučešće dela javnog
mnjenja koje su zloupotrebili NATO i njegovi sateliti. Upravo zato sam
odlučio da osujetim takvu nesreću. Bio sam primoran da iza rešetaka
francuskog zatvora pratim dalji tog događaja koji će njegove učesnike i
krivce zadugo istorijski obeležiti – istakao je u svom pismu Binel.
Beograd, 25.03.2013 – Glavna konferencija
i potpisivanje bilateralne vojne saradnje za 2013. godinu sa SAD:
Ljubomir Nikolić, Pol Brocen
Za zdravlje doplaćujemo
Svaki stanovnik Srbije, mimo 260 evra, koliko u proseku godišnje da
za obavezno zdravstveno osiguranje, iz džepa za zdravstvenu zaštitu doda
još 197 dolara, piše Politika. To je čak 6,4 puta više nego što smo za
lekove, preglede i ostale zdravstvene usluge u državnim i privatnim
ustanovama doplaćivali 2001. godine, pre nego što je započeta reforma
zdrvstva, za koju mnogi kažu da je bila samo kozmetička, i pre nego što
su u ovaj sistem, što u opremi, što u živom novcu kroz projekte, ušli
milioni evra donacija.
Vladika Pahomije: Odazvaću se pozivu policije
O najnovijim optužbama protiv mene sve sam saznao iz medija. Mene
niko zvanično od nadležnih državnih organa do sada nije kontaktirao ili
pozivao vezano za natpise objavljene u Novinama vranjskim i nekim
drugim listovima. Stvari danas tako stoje, a sutra je novi dan, rekao je
za Danas
episkop vranjski Pahomije (Tomislav Gačić). Njega je u izjavi policiji u
Leskovcu za devetogodišnje seksualno zlostavljanje optužio Nemanja S.
(24), koji je radio kao magacioner pri Vranjskoj eparhiji. Ovo je drugi
slučaj, nakon višegodišnjeg spora u slučaju četvorice dečaka, u kome se
ovaj crkveni velikodostojnik tereti za nedozvoljene seksualne radnje,
zbog čega se ponovo našao u središtu medijske pažnje. Spreman sam da se
odazovem na poziv bilo iz policije, bilo iz nadležnog tužilaštva i dam
svoj iskaz. To je moja obaveza i ja od toga neću nigde pobeći – kaže
Pahomije.
Kalanović: Korisna rekonstrukcija
Za Srbiju bi bilo korisno da se izvrši rekonstrukcija Vlade. To je u
ovom tenutku mnogo realnija opcija od vanrednih parlamentarnih izbora.
Prevremene izbore očekujemo samo u Vojvodini i Beogradu – poručila je za Novosti Verica Kalanović, ministar za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu i potpredsednik Ujedinjenih regiona Srbije.
Zaratili LDP i DS
Saradnja Liberalno-demokratske partije sa Demokratskom strankom koju
predvodi Dragan đilas postala je nemoguća – poruka je LDP nakon što je
juče zvanično potvrđeno ekskluzivno saznanje Danasa da
je Milivoj Vrebalov, dugogodišnji funkcioner liberala, predsednik
opštine Novi Bečej u više mandata i potpredsednik Skupštine Vojvodine,
uzeo člansku kartu DS. Prelaskom Vrebalova u redove demokrata LDP je
postala vanparlamentarna stranka na nivou AP Vojvodine, pošto je on bio
njen jedini poslanik u pokrajinskoj Skupštini.
Preciznije rešenje za ZSO
Srbija neće odustati od borbe za konkretne nadležnosti Zajednice
srpskih opština na Kosovu i Metohiji, a posebno će insistirati na
utvrđivanju njene uloge u oblasti pravosuđa i policije. To je okosnica
strategije Beograda koju je u ponedeljak, uoči osme runde pregovora sa
Prištinom, na Andrićevom vencu razmatrao naš državni vrh, saznaju Novosti.
Pred novu etapu u Briselu, koja može drastično da utiče na tok dijaloga
o južnoj pokrajini i srpski evropski put, čelni ljudi saglasili su se
da pripreme preciznija rešenja za ZSO.
Na sastanku u Kabinetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića bili su
premijer Ivica Dačić, vicepremijer Aleksandar Vučić, potpredsednica
vlade za evropske integracije Suzana Grubješić, direktor Kancelarije za
Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin i savetnik predsednika Marko đurić. I
pre prethodnih rundi održavani su sastanci najvišeg rukovodstva, ali je
ovaj značajniji zbog toga što je dijalog zapao u krizu: na prethodnoj
rundi u Briselu ponuđen je papir koji premijer Ivica Dačić nije
prihvatio, ali je tražio nastavak dijaloga, piše Danas.
Premijer je u nedelju rekao da će Srbija ako se do 16. aprila ne
postigne kompromis u dijalogu, na nastavak evrointegracija morati da
sačeka do druge polovine 2014. godine i da bi do tog datuma Srbija
morala dobro da odmeri snage i realnu politiku koju će da vodi.
Veliko ništa u osam tačaka
Blic objavljuje dokument Ketrin Ešton iz Brisela koji nazivaju
velikim ništa u osam tačaka. Na poslednjoj rundi pregovora Dačiću je
ponuđeno da ZSO bude uspostavljena na osnovu statusa kosovskih
opština. Da ZSO vrši strateški pregled u oblastima zdravstva,
ekonomskog razvoja i obrazovanja, te da će možda dobiti još nešto od
Prištine.
Vlada Srbije favorizuje Fijat
Srpska asocijacija uvoznika vozila i rezervnih delova protivi se
odluci Vlade Srbije da subvencioniše Fijatu popust na novi model 500L.
Oni to za Politiku nazivaju narušavanjem tržišne utakmice. Oštro
protestvujemo i izražavamo žaljenje zbog ovakve odluke Vlade, kojom se
direktno narušava ravnopravnost učesnika u tržišnoj utakmici, povređuje
konkurencija i urušava slobodno tržište. Kao asocijacija nekoliko puta
tražili smo od Vlade da donese mere koje će nam olakšati poslovanje, bez
dodatnih izdataka za Budžet Republike Srbije, a kojom bi građani i
privreda na lakši način došli do novog vozila. Umesto toga dobili smo
meru kojom se favorizuje jedan proizvođač što je u suprotnosti sa svakom
praksom na svim slobodnim tržištima a naročito na tržištu EU kojoj
težimo – kažu u Asocijaciji.
Lošiji lek za leukemiju – zbog manje cene
Oboleli od hronične mijeloidne leukemije i dalje se jedini u Evropi
leče generičkim lekom anzovip, za koji se priča da se proizvodi u
Indiji, a pakuje u Srbiji. Roditelji obolele dece, pacijenti, pojedini
lekari i dalje pokušavaju da vrate staru terapiju lekom glivek, jer,
kako kažu, generički medikament je neispitan, a efekti dugoročne
upotrebe su nepoznati, pišu Novosti.
Prvi šok pacijenata bio je jula prošle godine kada je Republički fond
za zdravstveno osiguranje uvrstio na C listu lek anzovip. I dok je
stručna komisija Fonda stajala iza leka glivek, kojim se godinama leče
ovi bolesnici, po raspisivanju tendera u septembru, tenderska komisija
je odlučila da promeni lek i nabavi generički anzovip. Glavni razlog
bila je cena, pa umesto 2.000 evra za glivek, na tenderu je pobedio
anzovip koji košta 500 evra.
Hronika Zemuna Branka Najholda
Današnja Glavna ulica u Zemunu se tokom NDH zvala Ante Pavelića, a
Gospodska je nosila ime Adolfa Hitlera. Ustaška vlast je početkom 1942.
godine promenila nazive ulica, ali nikada nijedna tabla nije promenjena.
Postoji akt kojim se ulice preimenuju, ali su table ostale iste – priča
za Danas
Branko Najhold, hroničar Zemuna, koji je upravo objavio jedinstveno
izdanje – Hroniku Zemuna od 1941. do 2000. U pitanju je dvotomna
knjiga velikog formata na 1.430 stranica, sa oko 6.500 fotografija, koja
donosi sveobuhvatni prikaz događaja i njihovih aktera u periodu koji
obrađuje i predstavlja završetak višedecenijskog rada autora koji je o
svom rodnom i voljenom gradu već napisao tri slične hronike za period od
praistorije do 1941.
