Gospodinu Tomislavu Nikoliću,
Predsedniku Srbije
Gospodinu Ivici Dačiću,
Predsedniku Vlade Srbije
Gospodinu Aleksandru Vučiću,
prvom Potpredsedniku Vlade Srbije
Beograd
Uvaženi gospodine Predsedniče,
uvaženi gospodine Predsedniče Vlade,
uvaženi gospodine prvi Potpredsedniče Vlade,
U ovom, za Srbiju i Srpstvo teškom i presudnom – a možda i sudbonosnom – trenutku obraćamo vam se u ime Srpske Pravoslavne Crkve očinski i bratski, sa poštovanjem i poverenjem u Vašu pravoslavnu hrišćansku savest i u Vaše osećanje rodoljublja i državničke odgovornosti. Ne obraćamo vam se na uobičajeni način nego javnim apelom, a to činimo iz više razloga, od kojih su najvažnija dva – kratkoća vremena (briselski ultimatum ističe, naime, već u utorak) i potreba da se na najočevidniji način opovrgne bezočna laž koju poslednjih dana šire određeni ljudi i izvesni mediji tvrdeći da naša Crkva ćuti o Kosovu(!).
I mi, kao i čitav srpski narod, znamo i osećamo koliko je vama sada teško, pred kakvim mučnim izborom se nalazite i pod kakvim ste pritiscima i ucenama. Podsećamo vas, međutim, u cilju ohrabrenja i duhovne podrške, da vam nije teže nego što je bilo čestitome Knezu uoči Kosovskog boja, ili knjeginji Milici posle boja, ili patrijarsima Pajsiju, Arseniju III černojeviću i drugima pod osmanskim igom, ili sveštenemučeniku đakonu Avakumu pred ustanak, ili Karađorđu i Milošu tokom oba ustanka, ili kralju i vladi u vreme austrougarskog ultimatuma 1914. godine, ili srpskoj državi u nedavnoj prošlosti, u vreme ultimatuma iz Rambujea.
Crkva, po svojoj sabornoj prirodi, nije protiv ideje o evropskom objedinjavanju narodâ i državâ niti protiv ideje o još širim procesima ujedinjavanja. Uostalom, Crkva je isključivi istorijski začetnik i nosilac učenja o svečovečanskom jedinstvu i o svejedinstvu tvorevine Božje u Hristu. Ali ovde sada više nije reč o tome. Sada se od Srbije ultimativno traži faktičko odricanje od Kosova i Metohije, od izvorišta našega crkvenog, narodnog i državnog bića, i prepuštanje tamošnjeg ostatka srpskog naroda vlasti onih koji su prethodno njegov veći deo ili pobili ili prognali, u zamenu za maglovitu i neizvesnu mogućnost dobijanja famoznog – samo za Srbiju uslovnog – datuma za početak pregovorâ, pregovorâ čije trajanje i ishod niko živ ne može predvideti.
Zahvaljujući brutalnoj, ali zato lekovitoj iskrenosti berlinskog rečnika, za razliku od briselskog, jedno je sasvim predvidivo i izvesno – poslednji ultimatum će glasiti: ili i zvanično, formalno, priznajete državu Kosovo ili od prijema u Evropsku uniju nema ništa. Drugim rečima: od Srba se zahteva da se dobrovoljno odreknu teritorije i suvereniteta, čak i tragova svog hiljaduipogodišnjeg života na Kosovu i Metohiji (budući da kosovsko-metohijski Arbanasi i u prisustvu NATO-snagâ mogu nekažnjeno da skrnave crkve, manastire i groblja i napadaju ljude), a za uzvrat se nudi prazno, neobavezujuće obećanje svetle evropske budućnosti, odnosno nudi se u praksi jedno veliko ništa, uz ciničnu poruku: držite to čvrsto!
Duh današnje Evropske unije nije, nažalost, duh dobre stare Evrope. Mi i dalje jesmo za ideju slobodnog duhovnog i ekonomskog objedinjavanja evropskog kontinenta, ali nikako nismo za projekat porobljavanja ili ponižavanja bilo koje evropske države, pa ni naše Srbije. Uvereni smo da nijedno državno rukovodstvo Srbije, pa ni današnje, nema ni pravo ni mandat da pristane na uslove koji nisu ispostavljeni nijednoj drugoj državi kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji. Ulaznica je preskupa. Srbija ne bi smela da pristane da unapred plati takvu cenu za robu koja joj možda nikad neće biti isporučena. Ona to nikad u svojoj istoriji nije učinila, bez obzira na čašu žuči koju je zbog toga iz veka u vek morala da ispija.
Najvažnije predizborno i neposredno postizborno obećanje vas koji ste dobili narodno poverenje da u burnom i smutnom vremenu vodite državni brod Srbije bilo je da ni pod kakvim uslovima nećete ni predati, ni izdati, ni prodati Kosovo i Metohiju, istorijsku Staru Srbiju.
Mi, arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve, uvereni da predstavljamo i izražavamo stav svih njenih vernika, smatramo svojom svetom dužnošću da vas na to obećanje podsetimo i da vas uverimo da očekujemo, kao i ogromna većina našeg naroda, da ga održite. To činimo upravo sada jer smo potpuno svesni tragike trenutka i bremena odgovornosti na vašim plećima.
Ipak, nada nikad ne umire. Kada se raziđu tmasti oblaci, sijaće sunce. Sutra je u našoj Crkvi nedelja poklonjenja Krstu, a uskoro će praznik Vaskrsenja. Kada su pred nama dva zla, manje zlo je najbolje rešenje. Verujemo u ljubav i pomoć Božju kako nama tako i svim ljudima dobre volje.
Sa blagoslovom
Predsednik Svetog Arhijerejskog Sinoda
AEM Patrijarh srpski
I r i n e j
Iz Kancelarije Svetog Arhijerejskog Sinoda
Dostavlja: Episkop bački Irinej
