500 pisama a nijedan odgovor

SKANDALOZNO…………….. ………………………………………………..piše Rajko Roki Dvizac

Emilija Kovačević iz Beograda napunila je četrdeset godina i još uvek nije našla posao..Živi sa ostarelom majkom od majčine penzijice.Emilija je odavno završila fakultet.Po struci je prevodilac.Odlično govori,čita,prevodi i piše dva svetska jezika – engleski i nemački.Upravo ovih dana proslavila je mali jubilej – poslala je 500 pisama (zajedno sa CIV-ijem ili po naški – biografijom) tražeći posao i niko joj ni jednom nije odgovorio!!!ćak se niko od tih 500 firmi (kompanija/preduzeća itd) nije ni našalio pa da joj bar odgovori negativno. A kamoli da pozove ne razgovor za posao.
Umesto odgovora,samo – ćutanje! Odavno se zna da SIZ (Biro) za zapošljavanje u Srbiji ne služi da bi nekog zaposlio,već da bi vodio nekakvu evidenciju koja ničemu i nikome (osim vlasti) ne služi. I da bi se eventualno u tom istom SIZ-u neko od podobnih tatinih i maminih sinova i kćeri zaposlio preko veze. čak ni oni koji rade u SIZ-ovima se nisu zaposlili preko tog SIZ-a.Samo preko veze.Za vreme vladavine Borisa Tadića nezaposleni u Srbiji su doživeli najveće poniženje od kad je izmišljen SIZ za
Nezaposlene.Naime, neki podobni pametnjaković (u prevodu – majmun,konj,magarac,gluperda,jajara
Itd) izmislio je obavezno pravilo da nezaposleni moraju da pronađu 2 svedoka koji bi svojim potpisima potvrdili da su oni zaista nezaposleni?! A ne da se muvaju po prostorijama SIZ-a zato što im je dosadno,što su dokoni ili neće da rade a eto baš vole da svoje slobodno vreme provode u SIZ-u i
dosađuju zaposlenima. U protivnom,ako ne bi pribavili 2 svedoka,automatski su bili brisani sa spiska
nezaposlenih! Tako je ondašnja vlast smanjivala broj nezaposlenih.Eureka! Ova zezancija je ko stvorena za Riplijevu rubriku Verovali ili ne.O tome kako su se nezaposleni u tom periodu osećali,to samo oni znaju.Za ovu sprdnju nikad niko nije odgovarao a zaposleni u podobnim medijima ćutali su ko da su zaliveni betonom.čak se i čuvena Organizacija za ljudska prava nije oglasila.
Elem,i tu bruku i sramotu je pregurala junakinja naše priče znajući unapred da od SIZ-a ona,kao ni ostali brojni nezaposleni,nemaju nikakve vajde.Osim – maltretiranja.SIZ-ovi su izmislili i onu čuvenu prevaru (u podobnim medijima opevanu) znanu kao Sajam zapošljavnja.Vlast preko SIZ-a je upotrebljavao dva biča.Jednim bi prisilno terali preduzetnike da moraju da se pojave na Sajmu (ali ne moraju i da nekog zaista zaposle). A drugim bičem ucenjivali su nezaposlene da ako ne dođu i ne dobiju plusić – od zaposlenja nema ništa.Pa se tako desilo da je jedna nezaposlena profesorica likovne umetnosti dobila fantastičnu ponudu – da kosi travu po gradskim ulicama.Ej,mogla je čak i da bira – kosa ili trimer!!!! Emilija Kovačević je pokušala da na tim sramotnim paradama podsmeha nezaposlenima pronađe kakav-takav pristojan posao,čak i ispod svog nivoa obrazovanja.Naravno,bez uspeha.Dobila je – šipak!
I onda se onako očajna obratila za pomoć – kompjuteru.Ređalo se pismo za pismom,godina za godinom…ali ni posle 500 pisama,nije dobila ni jedan jedini odgovor.A,sustigle su je godine.Prešla je četrdesetu.Sve nade su potonule.Njena očajna majka,obratila mi se ovim rečima:
– Ja ne smem da umrem!Jer,od čega će moja kćerka tada živeti? Ne razumem kako to da niko od 500 ljudi joj nije odgovorio ni na jedno njeno pismo.Moja kćerka kao da ne postoji,kao da je duh? Pa valjda je osnovni red da kad vam neko pošalje pismo,vi na njega morate da odgovorite.Pa makar i negativno. To je stvar kulture i vaspitanja.To je kao da nekom kažete Dobar dan a on ćuti!!!!
Kakvi su to ljudi???
Draga gospođo,očigledno – nikakvi. I sam sam doživeo nešto slično ali u mnogo manjem obimu dok sam pojedinim radio-stanicama nudio svoju hit emisiju Boja ljubavi. Kao najveći greh mi je uzimano to što sam spominjao da sam voditeljsko/autorski zanat naučio od legendi Radija
Nikole Karaklajića i Milovana Ilića Minimaksa.Kad bih Vam nabrojao imena ljudi koji ne odgovaraju na pisma – šokirali bi ste se. Na pisma u Srbiji nema ko da odgovori.Ne,nije nestalo časnih i kulturnih ljudi,nego njih nema u foteljama.Tamo,uglavnom,sede neki neljudi,puni sebe i svoje oholosti. Pitate me kakva su ovo nastala vremena kad takvi vladaju? U Kremenskom proročanstvu lepo piše –
poslednja vremena!!!
P.S,
Poduži je spisak beogradskih novina koji ovaj tekst nisu smeli ili pak nisu hteli da objave zbog njegove sardžine ali i poruke Ako ste pročitali ovaj tekst,jasno vam je i zašto?!.