Nedeljko Mihajlović (49), diplomirani inženjer poljoprivrede-agronom, ni sanjao nije da će umesto da brine o obrađivanju zemlje i plodnim oranicama, zanimanje zameniti izradom unikatnih sveća. Pometen ratom na prostorima bivše Jugoslavije, otišao je u nemački Visbaden da popravlja i gradi puteve, a onda, kada je i u Nemačkoj postalo teško, Nedeljko je završio kurs za svećara i sa suprugom Ilke, Nemicom, vratio se u Srbiju i otvorio butik sveća u Sremskoj Mitrovici.
– U Nemačkoj sam živeo i radio 15 godina, tamo sam upoznao suprugu Ilke, koja je držala frizerski salon. Kako je kriza stezala i Ilke je ostajala bez mušterija. Kurs za svećara sam završio sasvim slučajno, iz radoznalosti. Nikad nisam ni pomišljao da će mi to biti zanimanje – priča Nedeljko Mihajlović u svom butiku sveća u Zanatskoj ulici u Sremskoj Mitrovici.
Kako je prošli rat razbacao ljude po celom svetu, Nedeljkov mlađi brat završio je u Stejanovcima kod Rume. Sagradio je sebi kuću, a onda su i Nedeljko i Ilke kupili plac u Stejanovcima i rešili da im to bude mesto boravka. I 2005. godine, kada je Ilke zatvorila frizerski salon, a Nedeljkova plata u Nemačkoj spala na 1.300 evra, od koje tamo nisu mogli da žive, Mihajlovići su rešili da se spakuju i da dođu u Stejanovce.
KRIZA – Da je ekonomski bolje vreme, za nas ne bi bilo zime. Samo restoranima treba velika količina sveća, ali ih sada malo ko kupuje, jer i oni jedva preživljavaju. Kad se stanje promeni i popravi, videćete, Neđo i ja ćemo imati dovoljno posla i lepo živeti – smatra supruga Ilke, koja je zadužena za dekoraciju radnje, pa se tako trudi da svake nedelje ova prodavnica izgleda drugačije.
– Na početku nisam znao od čega ćemo živeti. Jednostavno, u Nemačkoj više nije moglo finansijski da se izdrži. Samo kiriju sam plaćao 600 evra. Napravio sam kuću u Stejanovcima, a zatim i završio svećarski zanat. Primetio sam da u Srbiji nema dovoljno svećara, jer kada sam dolazio na odmor, nigde nisam uspeo da nađem lepu sveću – priseća se Nedeljko.
Pokrenuo je ručnu proizvodnju sveća od voska i parafina. Vosak i parafin nabavlja u Sremu, a boje, kalupe i mirise uvozi iz Nemačke. Radi sve vrste sveća – od onih za pokoj duše, preko svih vrsta ukrasnih za rođendane, svadbe, kafane. Uz sveće radi i svećnjake, nešto malo božićnih i uskršnjih ukrasa. Kako kaže, kupaca ima od oktobra pa sve do đurđevdana, a onda utihne, gotovo niko ne navraća u Nedeljkov butik.
– Sve radim ručno i verujte mi da je ovo na neki način i umetnički posao. Kilo voska ovde plaćam pčelarima po deset evra, ima ga dovoljno i veoma je kvalitetan. Parafin takođe kupujem u Srbiji, a ostalo uvozim, jer je roba kvalitetnija – objašnjava naš sagovornik.
Ipak, od sveća čovek ne može da se obogati, s obzirom na to da se ukrasne sveće mogu kupiti kod Kineza po niskim cenama.
– Do oktobra ću samo da proizvodim nove sveće, a onda ih prodavati. Tada dolazi dobro vreme – slave, Božić, Nova godina, Vaskrs… To je za mene vreme zarade, pa ponešto sačuvam, ali teško izguram preko leta. Zasad imam pedesetak stalnih kupaca, valjda će ih biti više, pa tek dve godine radim – priželjkuje kroz osmeh Nedeljko.