Tajne službe u SAD i Velikoj Britaniji prikupljaju ogromne količine
podataka kako bi ušle u trag teroristima. Ali nisu nepogrešive. I
nedužni građani mogu da im zapadnu za oko.
Otkrića o američkom programu za špijuniranje Prizma već nedelju dana
uzrok su komešanja u javnosti. Američki predsednik Barak Obama štetu je
pokušao da popravi uveravanjem građana da u američkoj tajnoj službi NSA
(Nacionalan bezbednosna agencija) rade izuzetni profesionalci, kojima
je zadatak da brinu o bezbednosti američkog naroda – kako je izjavio u
jednom televizijskom intervjuu. Međutim, obradu podataka koji preko
Prizme pristižu u NSA manje obavljaju radnici tajnih službi, već to
mnogo više radi računar. I tako na spiskove sumnjivih osoba stižu ne
samo teroristi, već i nedužni građani.
Da biste zapeli za oko tajnoj službi dovoljan je i komšija koji se bavi
sumnjivim aktivnostima, kaže stručnjak za internet sa portala
netpolitik.org Markus Bekendal. Vaš mobilni telefon se sigurno može
često locirati u blizini vašeg komšije i tako automatski upadate u
mrežu, i sami postajete sumnjivi. čak i poklapanje određenih profila je
sumnjivo. Na primer: Ako negde postoji neki terorista koji je slučajno
naručio iste knjige kao i vi, i ako je posećivao iste
internet-stranice2, objašnjava Bekedal.
Markus Bekedal
Više se ne prate ključne reči već međusobni odnosi i veze
Nakon napada od 11. septembra 2001. naročito su često pogrešno
sumnjičeni naučnici koji su zbog posla redovito tražili informacije o
arapskom svetu. Od tada se nije samo izuzetno proširilo delovanje tajnih
službi, već i njihove istražne metode. Ljudi koji zaista pripremaju
neki teroristički napad neće navoditi nikakva imena, baš kao ni ciljeve
napada ili pojedine organizacije. Zbog toga istražioci danas više ne
prate tako intenzivno sadržaje, dakle šta osoba A kaže osobi B. Oni više
prate model komunikacije, kaže stručnjak za tajne službe Volfgang
Kriger. Njihov cilj su isključivo veze između ljudi, na društvenim
mrežama, preko bankarskih računa, novčanih ili transfera razgovora
mobilnim telefonima.
U međuvremenu su NSA i britanska tajna služba GCHQ navodno uspele da
obrade velike količine podataka koje se mere u eksabajtima. Jedan
eksabajt je ekvivalent za milijardu gigabajta. Budući da čuvanje podatka
postaje sve jeftinije, stručnjak za internet Markus Bekedal polazi od
toga da će dugoročno biti čuvane ogromne količine podataka. A sa rastom
količine podataka koji se čuvaju raste i opasnost da će za pojedine
osobe biti ustanovljene veze zbog kojih bi one mogle da odgovaraju
sumnjivom profilu.
Sedište američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA)
Zabrana ulaska u zemlju – SAD nisu jedine
No to primetite tek kada više ne dobijete određenu tarifu za vaš
mobilni telefon jer preko tog ponuđača ne mogu dobro da vas prisluškuju,
ili kad vam, na primer, odbiju vizu za put u SAD jer se nalazite na
spisku onih kojima je ulaz u tu zemlju zabranjen, objašnjava Bekedahl.
Svako malo se avionima kojima je cilj SAD odbija dozvola za sletanje
zbog toga što se neki od putnika nalazi na spisku No-fly-list. Jedan
od najpoznatijih takvih primera je britanski pevač Ket Stivens koji je
pre više godina prešao na islam i preuzeo ime Jusuf Islam.
Ali i u Evropi se događa da putnici na granici imaju neugodna iskustva, a
da uopšte ne znaju da su na nekom spisku sumnjivih osoba. Poznajem
ljude koji su u Nemačkoj učestvovali u protestima protiv transporta
nuklearnog otpada i koje svaki put kada putuju u Englesku na granici
temeljno pregledaju, priča Markus Bekedal. U ovom konkretnom slučaju
razlog je taj što protesti za zaštitu prirode u Velikoj Britnaiji imaju
gotovo status terorizma pa zato postoji i međunarodna razmena
informacija o takvim aktivistima.
Autorke: Regina Menig / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan đerković
