Nezaposlenost od skoro 30 odsto, plate koje nisu rasle pola decenije, potpuno odsustvo stranih investicija, mediji pod kontrolom države, stvaranje nekog novog Makedonca, koji će biti suprotstavljen i starim i novim Albancima, i
Grcima… Sve to su problemi s kojima Skoplje ne zna šta da radi. Šta će se desiti ako zemlja počne da siromaši još više, i hoće li Makedonija ostati neuralgična tačka Balkana?
Specijalno za Nedeljnik iz Skoplja piše Dragana Bokan
Nezaposlenost od skoro 30 odsto, prosečne plate na nivou od pre pet, šest
godina, strane investicije kojih nema ni za lek, a u administraciji je u
proteklih nekoliko godina zaposleno oko 40 hiljada ljudi… Da li vam ovi
podaci zvuče poznato? Neki bi rekli da je to ‘’balkanski model ‘’ po kome su
uređene manje-više sve bivše jugoslovenske republike. Ovo je makedonska vruća
letnja priča koju su pokušali da nam ispričaju profesori fakulteta, bivši
ministar policije, politički analitičari, predsednik nevladine organizacije…
Skoplje je podeljen grad još otkad se Makedonija osamostalila. Jedan od naših
sagovornika kaže da niko neće da uzme ‘’njihove (makedonske) Albance, i da oni
to znaju, jer Kosovo ima svoje probleme i dileme, a Albanija nije nikad bila
povezana s makedonskim Albancima.
‘’Tako je 250-300 hiljada Albanaca osudjeno na život kao u paklu, kao i mi s
njima, i tu se ne možemo razdvojiti. Te priče o izvesnoj podeli, paralelizmu
života, sve je to normalna stvar. Tu nekog posebnog mešanja nema i ne treba ga
očekivati’’, kaže naš sagovornik.
Mnogi su mišljenja da se ne može ponoviti situacija od pre dvanaest godina,
koja je završena Ohridskim sporazumom, iako su međuetnički odnosi veoma loši i
zategnuti.
Pre nepunih godinu dana potukli su se Makedonci i Albanci u javnom prevozu –
navijači, to je bio državni problem. Taj problem u Makedoniji drma vladu,
poredak i državu.
A njoj treba samo malo da se poljulja. Deca se tuku u srednjim školama, svi
pitaju ‘da li je nešto u pozadini, šta to znači’. Politička elita ove države ne
radi ništa, umesto da siđe među narod i kaže ‘ne morate da se volite, ali se
bar poštujte, da ne rasturamo državu’. Ne mogu da se setim u poslednjih pet
godina kad je premijer išao u neko mešano selo ili školu i seo s učenicima i
pričao o vrednostima zajedničkog života. Ne postoji takva poruka. Oblast
međuetničkih odnosa je zapostavljena. A ovo pitanje ne može da se stavi pod
moratorijum, kaže na početku razgovora za Nedeljnik profesor Stevo Pendarovski
s Američkog koledža u Skoplju.
Sve je na krhkim nogama, pa se tema moguće federalizacije bivše jugoslovenske
republike nameće.
Sve u vezi s Ohridskim dogovorom radi se na guranje. Taj sporazum je fer i
nije debalansiran, ali nije važno, ovi iz DPMNE ga odbijaju i praktično svojom
politikom vređaju Albance. Recimo, trošenjem budžeta. Oni skandalozno loše
troše budžet u kulturi. Kako to Albanci gutaju, to mi nije jasno. Potrošili su
300 miliona evra za ‘Skoplje 2014’, a za Albance troše 100.000 evra, to je
takav debalans… Ali to DUI, albanska partija u vlasti, guta. Veoma mali broj
Albanaca glasa, oni glasaju ispod 30 odsto na izborima, tako da DUI dobija s
apstinencijom Albanaca od 65 odsto, objašnjava za Nedeljnik bivši ministar
policije i profesor međunarodnog prava Ljubomir Danailov Frčkoski.
On dodaje da je za većinu analitičara iznenađenje da Makedonija posle 20 godina
upadne u jednu ovakvu autokratsku strukturu vlasti pokrivenu formalnom
demokratijom, koja zna šta radi.
Frčkoski kaže da se s ovom vlašću Makedonija polako ali sigurno vratila na
poziciju koju je imala u staroj Jugoslaviji.
Mi nikako ne napredujemo. Posebno od 2005. godine, kad smo dobili kandidatski
status za EU, mi rigidno nazadujemo. Ova garnitura je došla 2006. godine na
vlast (VMRO-DPNE). Oni su vešti, manipulativni, znaju kako se radi s medijima,
s policijom, administracijom. Kad pitate građane kako žive, odgovaraju da je
najgore u proteklih 20 godina, a na pitanje kako će biti sutra, kažu – još
gore. Ali, partije na vlasti na izborima prave zloupotrebe i praktično su
nepobedive. Kao da igrate partiju šaha s dva topa manje u startu, navodi
Frčkoski.
Na snazi je populizam i stvaranje ‘’novog Makedonca’’ koji prema njegovim
rečima treba konačno da kaže NE Albancima, NE Grcima i NE – međunarodnoj
zajednici.
Makedonija u ovom trenutku ima najlošiju demokratiju u regionu. Po svim
parametrima naša demokratija ide nadole. Ova vlada ima nesporne autoritarne
tendencije, i pri tome posebno pričam o makedonskoj partiji na vlasti, zato što
ona diktira glavne trendove u državi. Ne vidim da se međunarodna zajednica
posebno zabrinula što imamo jedan klasičan autoritarni režim u srcu Balkana. U
svim bitnim segmentima Srbija je više demokratična nego Makedonija sada, kao i
BiH, Albanija, Bugarska da ne pričam. Neki posmatrači kažu da ima više sloboda
na Kosovu nego u Makedoniji. Mi smo mali, ne možemo da pravimo probleme, ali je
ovde situacija veoma loša, priča Pendarovski.
‘’Velike sile su napustile Balkan, i ja to govorim godinama. Jedina ostala
zanimacija stranaca je Kosovo. Da se na severu Kosova nekako uredi situacija,
da se Beograd i Priština dogovore… Za izbore koji su nedavno održani, a koji
su posebna priča, imamo samo verbalnu podršku od Zapada. A mi ne možemo sami da
rešimo ni banalan problem, a ne nešto veće, govori on.
Nedavno održani lokani izbori su posebna priča. Jedna od najspektakularnijih
akcija bila je demografska intervencija koja se sastojala u tome da su izvesni
broj glasača, pretpostavlja se nekoliko hiljada, između ostalog i iz mesta
Pusteci iz Albanije, gde živi makedonsko stanovništvo, dobili lične karte s
kojima su glasali u Resenu, u Bitolju, Prilepu, u Velesu i opštini Centar…
Džabir Deralo, pisac i predsednik NVO Civil, kaže da su lokalni izbori pokazali
beskrupuloznu žeđ u borbi za vlast.
Rade na taj način da čitavo vreme drže kondiciju stanovništvu, da imamo stalno
kao neku krizu i da su nam neprijatelji i unutra i spolja, da su oni koji su
blaži prema Albancima prevaranti (izdajnici), oni koji su za kompromis sa
Grčkom izdajnici, oni koji su za brže integracije, isto su izdajnici. Ono što
se radi na terenu, različito je od onoga što premijer kaže u Vašingtonu ili
Briselu. On na terenu podupire antiamerički i anti EU i anti NATO stav.
Međuetnička podeljenost je izuzetno izražena, ne samo kod Makedonaca već i kod
Albanaca, i sve je izraženija. Tu su Grci da budu spoljni neprijatelji, tu su
Bugari, o Albancima i da ne pričamo – oni su i unutrašnji i spoljni
neprijatelji, tako da u kombinaciji s medijima koji su izuzetno dobro režirani,
imate manipulaciju par-ekselans, priča Deralo.
Kako se dobijaju izbori u Makedoniji?
Veliki broj ljudi je zaposlen u periodu neposredno pred izbore, oni koji su
zaposleni bili su pod snažnim pritiskom da glasaju za vladajuću partiju i pored
toga što će oni na glasanje da dovedu još glasača koji će garantovano glasati.
Partijska soldateska se rastrčala okolo, po velikim i malim firmama, sa
spiskovima partijskih vojnika koji se moraju zaposliti… Bilo je ucena i
zastrašivanja svakog tipa: pretnji smrću, požarima. I policija je agitovala,
jasan je Džabir Deralo.
Albanci-partneri u vladi koristili su nacionalistički ton u toku izborne
kampanje. Gradonačelnik Kičeva je na svoj fejsbuk profil stavio fotografiju iz
romantičnih dana članovanja u UčK s punom ratnom opremom s kalašnjikovim.
Ipak, teška ekonomska situacija, stalni nedostatak novca i pozajmjivanje za
plate i penzije brine naše sagovornike. Šta će se desiti ako zemlja počne da
siromaši još više?
‘’Novac je faktor koji otkucava taksimetar ove vladajuće partije. Drugi faktor
kako bi ona ostala na vlasti jeste da rasproda ono što se može rasprodati,
zgrne novac i udari na međuetničke odnose koje stalno drži u džepu kao argument
kako bi pokrila sve ostale brljotine, izričit je Džabir.
Frčkoski kaže da su Albanci u Makedoniji u istoj ekonomskoj poziciji kao i oni
na Kosovu.
Mi pucamo po ekonomskom delu – istočna Makedonija strada, ona je u lošijem
stanju, a zapadna Makedonija – nju guraju Kosovo i Albanija. Oni jednostavno
orijentišu svoj biznis ka Zapadu, gledaju albanske TV stanice, imaju nezavisne
medije. A Makedonci su siromašniji i sve to posmatraju kao da sede u bioskopu,
kaže Frčkoski.
Tražimo od njega kao bivšeg ministra policije i mišljenje da li je karta u ovom
delu bivših jugoslovenskih republika iscrtana ili ima još prostora za lenjir i
merenje?
Ja mislim da je ta karta iscrtana, što se tiče velikih bezbednosnih pitanja –
to su granice, to s Kosovom je završeno i tu nema mogućnosti da postoje
integracije u smislu spajanja država. Ali, Makedonci će morati da postanu
Jevreji Balkana da bi preživeli, da bi se videli uopšte u kontekstu većih
nacija, zaključuje on.
A gde su tu Srbi? Oni, prema rečima Pendarovskog, nisu diskriminisani, ali
polako nestaju.
‘’Srba je devedesetih na prvom popisu bilo oko 45-50 hiljada, na drugom, 2001.
godine, bilo ih je pola od toga. Odselili su se, venčavaju se s Makedoncima.
Srbi se gube, ali ne zbog genocida ili pritisaka. Srbi nemaju problema u
Makedoniji, ni vlada nema antisrpska osećanja.
