Srbi u Hrvatskoj danas – tretirani kao rušilački faktor u
borbi za osnovna prava. Iako je danas u Hrvatskoj svega 4,4 odsto Srba,
više odlazi nego što u nju dolazi
ULASKOM Hrvatske u Evropsku uniju, za Srbe u Hrvatskoj ne samo da se stanje nije popravilo, već im je položaj još više otežan.
Brisel je oprao ruke od nasrtaja na ćirilične table u
Vukovaru, uz obrazloženje da je uvođenje dvojezičnosti stvar svake
zemlje članice. Nema ni reakcija oko sve većeg nezadovoljstva Srba što
se ne stvaraju uslovi za povratak, ne vraća njihova imovina i rešavaju
problemi stanarskih prava koje su imali pre nego što su oterani. Sve je
više i otvorenih nasrtaja na srpsku manjinu u mnogim krajevima Hrvatske,
od retorike nadalje, što po mnogo čemu liči na povratak u devedesete.
Razbijaju se automobili sa srpskim registracijama, nasrće se na
prostorije u kojima se okupljaju Srbi, prekidaju fudbalske utakmice zbog
transparenata na ćirilici u kojima nema nikakvih političkih poruka.
Stanje se iz dana u dan sve više pogoršava, a ne poboljšava.
– DO sada smo primili 500 zahteva za stambeno zbrinjavanje, nakon što
je 30. avgusta istekao rok za prijave. Još je oko 1.000 zahteva u
urudžbenom zapisniku, a radi se o onima gde se šalje dopunska
dokumentacija. Verujem, kada sve obradimo, da je pristiglo više od 1.000
zahteva na poslednji rok za prijave – kaže Ivica Preskar, voditelj
službe za stambeno zbrinjavanje Državnog fonda za obnovu.
Srbi
u Hrvatskoj postaju taoci i međustranačkih obračuna SDP-a i HDZ-a. Iako
je danas u Hrvatskoj svega 4,4 odsto Srba, a u poslednje vreme ih više
odlazi iz Hrvatske nego što dolazi u nju, u javnosti se stvara utisak o
Srbima kao stalnom rušilačkom faktoru, gotovo na isti način kao što se
to radilo devedesetih.
U opštoj ekonomskoj krizi u
Hrvatskoj, Srbi su svakako najgore prošli. Većinom žive u nerazvijenim
područjima, gde je gotovo nemoguće doći do posla, u teškim uslovima,
pritisnuti životnim problemima koji muče i druge, ali njih zbog svega
što se događa, još i više. Udeo pripadnika manjina u javnom sektoru je
znatno manji nego što je udeo manjina u državi, pa su time osuđeni na
život u javnoj izolaciji. Dr Žarko Puhovski kaže da su Srbi u Hrvatskoj
postali zanemarljiva manjina, a i ono malo što ih je ostalo, očigledno
ne mogu da ostvare svoja prava.
Hrvatska se tokom
pristupanja EU hvalila zbog odnosa prema manjinama, na papiru prihvatala
sva pozitivna iskustva ostalih evropskih država, ali je udar na srpsku
manjinu počeo već prvih dana ulaska u punopravno članstvo. Osporavanje
ustavnog zakona od najveće opozicijske stranke, HDZ-a, koja je
učestvovala u donošenju odluke o dvojezičnosti, samo je još jedna iz
niza nelogičnosti političkog života u samoj Hrvatskoj, što se obija o
leđa Srbima. činjenica je i da sve hrvatske političke stranke, od levice
do desnice, mesecima ostaju ravnodušne na upozorenja srpske manjine da
se njihova prava gaze ili ne ostvaruju.
Događaji u Vukovaru podigli su tenzije do te mere da se Srbi u nekim sredinama više ne osećaju ni bezbedno.
Za
najveći broj Srba, koji su devedesetih morali da odu iz Hrvatske,
stanarska prava gotovo da su izgubljena. To je bez sumnje bila smišljena
i organizovana akcija za čije ispravljanje nije pronađen scenario.
Srbi, kada nekim čudom i dođu do stana, plaćaju za otkup daleko višu
cenu nego što su to plaćali ostali hrvatski građani. Nije čudo da neki i
vraćaju stanove, jer jednostavno nemaju para da ih održavaju. Slično je
i sa obnovom kuća, a nacionalni predznak za mnoge je nepovoljan i kod
zapošljavanja.
Za novu članicu EU, koja smatra da je
učinila velike iskorake na poštovanju manjinskih prava, problem koji se
sada javlja oko Srba u Hrvatskoj svakako je alarmantan. Problem nisu
stvorili Srbi, oni su samo ponovo gubitnici koji na svojim leđima
osećaju posledice politike koja se vodi u Hrvatskoj.
