Srpske knjige

Dobar deo državnih biblioteka u Melburnu na svojim policama ima knjige i na srpskom jeziku. Broj naslova zavisi od broja naših ljudi na odredenom podrucju i od zahteva same citalacke publike. Jedna od bolje snabdevenih biblioteka je u Lejloru, sa više od 1.000 srpskih knjiga, audio i video kaseta i kompakt diskova.
Biblioteka u Lejloru, kako saznajemo, upravo ovih dana obogacuje svoje police nizom novih srpskih knjiga namenjenih uglavnom mladoj citalackoj publici. Veci deo je izašao iz štampe u otadžbini, u prošloj ili godinu ranije.
Ovde je zaposlena i Dušica Savic koja rado pruža pomoc i našim ljudima koji žele da pozajmljuju knjige. Medutim, i pored ovako bogatog fonda, naši ljudi nisu baš preterano cesti posetioci ovdašnjih biblioteka.
U razgovoru sa Dušicom Savic saznajemo da je praksa da se knjige iz Lejlora ustupaju i drugim bibliotekama. Tako su knjige dostupne i onima koji stanuju na drugim podrucjima. Dovoljno je samo da citalac izrazi želju za odredenom literaturom.

Prevedena kapitalna dela

U državnim bibliotekama u Melburnu mogu se naci kapitalna dela naše kao i svetske književnosti prevedene na srpski jezik. Tako smo zapazili u biblioteci u Lejloru skoro sva dela Pavica, veliki broj knjiga vladike Nikolaja Velimirovica, Crnjanskog, Slobodana Jovanovica, mnogobrojna dela iz beletristike, srpske istorije, do raznih strucnih knjiga i kuvara.
Biblioteka se nalazi na May Roadu u Lejloru. Telefon na koji se može razgovarati sa Dušicom Savic je 03 9465 2353 .

– Postoje i citaoci koji znaju sami da koriste katalog koji je na internetu, pa knjige tako i rezervišu preko interneta (www.yprl.vic.gov.au) ili dodu licno u biblioteku da to urade. Naravno, tu je i naša informativna služba preko koje mogu da dobiju sve informacije i rezervišu knjige.
Postoji li mogucnost da se dode do novih naslova koji su se pojavili u otadžbini?
– Naravno, ali treba da postoji interesovanje. Dakle, ako zahtev stigne, a nemamo tih knjiga koje se traže, onda ih stavljamo na listu za kupovinu. Nabavka zavisi od raspoloživih sredstava. Najpre tražimo knjige u Melburnu, a ukoliko ih nema onda se obracamo Beogradu – kaže Dušica Savic.
Naša sagovornica istice da knjige narucene iz Beograda relativno brzo stignu u Melburn, ali se onda jako dugo zadržavaju kod službe koja vrši katalogizaciju. Na primer, izdanja koja su došla još prošle godine tek sada mogu da dodu do citaoca.
Dušanka Savic kaže da bi taj proces krace trajao ukoliko bi ih naši opremili kako se to radi u svetu – specijalnim omotima, sa uradenom klasifikacijom i barkodom. Tek tada je knjiga spremna citaoca.
O tome što se knjige na srpskom malo citaju, naša sagovornica kaže:
– Najpre, u ovom kraju nema baš puno naših ljudi. Takode, mislim da se naši ne interesuju previše za citanje, niti da postanu clanovi biblioteke iako je clanstvo besplatno. Knjige se slabo pozajmljuju, izgleda da se više gleda televizija.