Ovog vikenda, reke Srba iz raznih delova Australije slile su se u Melburn na izuzetno svecan dogadaj – osvecenje pravoslavnog hrama „Sveti Sava“ u Grinzborou.
Svecanosti povodom ovog dogadaja odvijale su se gotovo puna dva dana. U subotu je prireden nastup folklornih ansambala pristiglih iz drugih crkveno-školskih opština Australije dok je sama ceromonija osvecenja bila dan kasnije.
Osvecenje hrama obavio je episkop australijsko-novozelandski Nikanor, uz brojne sveštenike Srpske pravoslavne crkve iz raznih delova Austarlije .
U nedelju, veliki broj vernika vec rano ujutro ispunio je hram „Svetog Save“, a mnogi su ostali ispred, jer je hram bio premali da ih sve primi. Služba je zapocela tacno u devet casova.
Poseban ton ovom dogadaju dao je i hor „Kornelije Stankovic“ koji je svojim glasovima izmamio i suze kod nekih od vernika.
U poruci upucenoj vernicima, vladika Nikanor je podsetio na to kako treba da živimo kao pravoslavni hrišcani, cemu da se nadamo i kakvu ljubav da imamo medu sebom. On je, uz ostalo, porucio:
Poruke srpskog patrijarha
Svecanostima je prisustvovao i gost iz otadžbine dr Dragan Protic, rektor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Ovom prilikom, svojim domacinima preneo je poruke srpskog patrijarha Pavla.
– Dolazim iz majke Srbije koja se polako uzdiže, koja se polako, hvala Bogu, probudila. U majci Srbiji sunce sada lepše sija, cvece lepše miriše, ptice radosnije pevaju nego što su do sada. Donosim vam taj dah, taj vedri duh naše majke, otadžbine naše, drage nam Srbije – rekao je dr Protic.
– Braca Srbi sagradiše na ovom kontinetu ovaj hram – poput mnogih koji služe za spasenje duša svakog Srbina i celog srpskog roda u celini. Vaskrslom Gospodu – njemu podižemo ovaj hram i njegovom svetom muceniku Savi, prvom prosvetitelju i naucitelju iz roda našega. Mnogi nas od toga hoce odvojiti, mnogi nam to hoce uzeti, mnogi nas zato kažnjavaju, ubijaju, proganjaju sa ognjišta, ali srpski narod je svestan vaskrsenja Hristovog i poruke svetog Save i zato ostaje i opstaje i opstace i ostace gradeci Bogu vaskrslome hramove i svome svetitelju Savi kao i drugijem svecima. Zato srpski narod nosi barjak sigurno ispred svih u pravoslavnom svetu. S obzirom na njegov broj – malen, reklo bi se, ali je jak, jer cuva svoje obicaje i veru i zato ga Bog cuva.
Vladika Nikanor je istakao da su se „Srbi danas raselili po svetu iz raznih razloga, ali su poneli sa sobom ono što je najvrednije veru, obicaje, krsnu slavu i krsnu svecu“.
Nastupilo sedam ansambala
U subotu, pred prepunom salom CŠO, predstavile su se folklorne grupe domacina i njihovih gostiju: „Avala“iz Grinzboroa, „Kalenic“ iz Blektauna, „Morava“ iz Sent Albansa, „Rastko“ iz Kabramate, „Draža Mihailovic“ iz Kanbere, „Šumadija“ iz DŽilonga i „Srbija“ iz Volongonga.
– Zato ce vaskrsli Gospod uvek biti naš pomocnik, naša uzdanica i naša nada. Hvala svoj braci Srbima koji i ovaj sveti hram ovako lepo sagradiše i ukrasiše. Hram je dom Božiji, dom vaskrslog Gospoda i mesto srpskog ljudskog okupljanja u kome se Gospodu molimo i svetitelju kome je on posvecen – rekao je Nikanor isticuci da su ovo mesta gde ce svaki vernik moci da olakša svoju dušu.
Vladika Nikanor je zatim cestitao protojereju-stavroforu Dragomiru Šipovcu, predsedniku CŠO Iliji Cubrilu i celoj upravi, svim parohijanima i „svim Srbima Melburna, Viktorije i svim Srbima u Australiji, Novom Zelandu i svim eparhijama, koji su na bilo koji nacin pomogli ovo sveto delo“.
– Hram nam se cini, možda, po dimenzijama da nije veliki, ali svojom lepotom spada u najlepše. Ali nema malog ili velikog hrama, nema ružnog ili lepog hrama. Svi hramovi su Božiji i oni su sami po sebi lepota, jer se u njima vrši nešto najsvetije.
Zato svima danas cestitamo, molimo se Bogu da našem rodu da sloge, mira i ljubavi kako bi ovako i jedino ovako, u slozi, miru i ljubavi gradili i dalje Bogu hramove.
Posle toga je u svetosavskom domu prireden svecani rucak sa narodnim veseljem.
