Duh boemije u "Kafani kod Jeremije"

Oživljavanje duha boemije jedan je od osnovnih segmenata programa, navodi njegov idejni tvorac Zoran Šijaković. Treba ga zamisliti kao kafansko druženje u kome, osim ansambla starogradske muzike, učešće uzimaju lokalni stvaraoci: pesnici, slikari, pisci, muzičari ali i institucije: biblioteke, muzeji, i svi oni koji imaju želju da učestvuju u životu i kreiranju ove imaginarne kafane. Sastavni deo programa je i šetnja, pred sam početak programa, takozvani „korzo“.

Poslednje ovakvo druženje održano je novembra 2016. godine u Bavarskoj, u mestu Malhingu, u poznatoj kafani Alte Post, koja datira još iz 1436. godine i nalazi se pod zaštitom nemačke države.

„Nismo očekivali ovako pozitivnu reakciju publike, a ponajmanje pozive iz inostranstva. Ova imaginarna, srpska kafana počela je, na našu veliku radost, da kruži po čitavom Svetu. Usledili su pozivi raznih gradova iz unutrašnjosti Srbije, ali i iz stranih zemalja: Češke, Norveške i Nemačke. Razlog je najverovatnije naše višejezičko agiranje. Osnova programa je srpski repertoar, koji je dopunjen stranim numerema, verno interpretiranim na više od 15 svetskih jezika. Glavni akteri programa su ansambl Narakord, jedan od najstarijih ansambala starogradskog melosa u Srbiji i ansambl Danica iz Austrije, koji je zapravo i nosilac projekta“, kaže Zoran Šijaković.

Funkcija jedne gostionice u prošlosti, nije samo ležala u tome da bi se u njoj jelo, pilo i veselilo, već i da bi se u njoj i važne odluke donosile. U kafanama su, između ostalog, zasedali parlamenti, sklapana primirja između zaraćenih strana, kafane su katkad bile sudnica, zatvori, kao i mesto gde su ljudi nalazili prijatelje.

Naziv projekta, preuzet je od istoimenog pozorišnog komada Kafana kod Jeremije, uspešno izvođenog u Austriji, koji se bavio istom tematikom. Njegov tvorac, Zoran Šijaković smatra da je ovo „divna mogućnost za njegov nastavak u jednom novom obliku“.