Reforme koje smo zapoceli, brzina kojom se one sprovode i podrška medunarodne zajednice koju dobijamo za naše aktivnosti na tom polju najrecitije govore o opredeljenju i rešenosti da naša zemlja postane nova granica za biznis, da stvorimo ambijent u kome se posluje na komercijalnoj osnovi, u kome vlada pravo i pravna država, u kome ce maksimalno biti smanjena korupcija i investicioni rizici, u kome ce se prvo realizovati oni segmenti naše privrede pogodni i atraktivni za strane ulagace.
Ovako bi u najkracem mogla da glasi jucerašnja poruka predstavnika srpske vlade upucena predstavnicima medunarodne poslovne zajednice okupljenim na „Poslovnom i investicionom samitu“, koji je u protekla dva dana održan u beogradskom hotelu „Hajat Ridžensi“ u organizaciji kompanije „Euro Balkan Enterprajz“.
Privlacniji od konkurencije
Upoznajuci ucesnike ovog skupa sa ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije i reformama koje se sprovode u javnim finansijama, osnovnim postavkama i detaljima iz paketa nedavno usvojenih poreskih zakona, aktivnostima na liberalizaciji spoljnotrgovinskog poslovanja i carinskog sistema, suzbijanju sive ekonomije i korupcije, ministar finansija i ekonomije Božidar đelic ukazao je na cilj da se prebrodi dugogodišnje zaostajanje, da se stvore povoljniji uslovi za poslovanje i ulaganje nego u drugim konkurentskim zemljama u okruženju. – Rizik ulaganja na naše prostore naglo opada, smanjena je i korupcija, imamo dobru regulativu, naglasio je đelic navodeci konkretne primere.
Zemlja smo koja je, po recima ministra, najbrže pristupila svim medunarodnim institucijama, obarajuci i rekord Bosne. – Postali smo clanica Ujedinjenih nacija za cetiri nedelje, Evropske banke za razvoj za pet, MMF-a za devet nedelja, a Svetske banke za tri meseca. Ove cinjenice ukazuju na stav medunarodne zajednice prema nama – naglasio je đelic.
Izražavajuci ocekivanje da ce se donatorska konferencija održati pocetkom juna, republicki ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Goran Pitic upoznao je ucesnike skupa da u Brisel idemo sa nekoliko stotina pripremljenih kratkorocnih i dugorocnih projekata, vrednih 12 milijardi dolara.
– Nadamo se da je to program koji ce naici na podršku u narednih tri do pet godina a mi cemo u meduvremenu podizati kapacitet naše privrede da bismo primili taj strani kapital – rekao je Pitic.
Zakoni do 1. septembra
Zamenik republickog ministra za energetiku Dimitrije Vukcevic najavio je da bi do 1. septembra trebalo da se zaokruži regulativa u ovom sektoru a da se potom pristupi restrukturisanju koje ce trajati dve do tri godine, nakon cega ce moci da se vode razgovori o eventualnoj privatizaciji. Iduce godine, rekao je Vukcevic, planiramo da udemo u detaljnije rehabilitacione programe i da našu energetiku za tri godine dovedemo u dosta dobru situaciju.
Stranim investitorima i bankarima ukazao je da Srbija ima podugacku listu projekata pogodnih za ulaganja i ukazao na tri kljucna koja bi trebalo da se realizuju u narednih cetiri do pet godina. Rec je o nastavku izgradnje „Kolubare B“, investiciji od oko 500 miliona dolara, izgradnji smeštajnog prostora za gas (220 miliona dolara) i revitalizaciji termoelektrane „Nikola Tesla A“ (140 miliona dolara).