Video sam mnogo i sve je lepo, puno mi je srce, kaže na tecnom srpskom jeziku Zoran Ilic, odeven u dolamu i pantalone „na bridž“ i u opancima „šiljkanima“. Ovaj dvanćstogodišnji momcic nikada nije živeo u zemlji dedova, ali je, kaže, otadžbinu doživeo onako kako je sanjao.
Tamara Stevovic, koja ima i dacku knjižicu škole u Kraljevu, i Jovica Tepšic i Marko Sretenovic i Jovica Škoro i svih 100 decaka i devojcica i mladica i devojaka iz folklornih društava „Božur“ i „Gavrilo Princip“ iz jednog od najvecih „srpskih gradova“ – Cikaga, koji od prošlog petka borave u Vrnjackoj Banji, na pitanje kako im se dopada zavicaj odgovaraju velikim osmehom.
Taj osmeh i bio je cilj ljudima iz Crkveno-školske opštine pri hramu „Svetog Simeona Mirotocivog“ u Cikagu i Društva francusko-srpskog prijateljstva „Sveta Jelena Anžujska“ iz Kraljeva kao i domacinima iz Skupštine opštine Vrnjacka Banja i svih drugih opština i gradova u kojima ce boraviti mladi iz Amerike u Srbiji.
Nezaboravni utisci smenjuju se jedan za drugim. O trubacima na
beogradskom ćrodromu svi pricaju. Pred manastirom Žica Jovica Škoric, ciji su roditelji i preci poreklom iz Bosne i Hrvatske, kaže da je trubace do sada video samo u filmovima, a sada je osetio kako je uživo ih cuti.
Ideja stara dve godine
– Ideja o dolasku u otadžbinu rodila se pre otprilike dve godine kada smo obilazeci više opština u Srbiji u kojima smo urucili pomoc deci koja su u ratovima ostala bez roditelja, u Vrnjackoj Banji, dobili poziv od domacina da budemo gosti ovog grada – kaže Moma Arnedic koji je sa folklornim grupama doputovao u Jugoslaviju.
On istice kako ih je njihov predsednik Sveta Barac „podržao 120 odsto“. Tako su pocele pripreme, prikupljala se pomoc za decu bez roditelja u cemu je prednjacila Crkva.
U manastiru je otac Gerasim, duhovnik ove srpske svetinje, gde je živeo i radio najveci srpski prosvetitelj Rastko Nemanjic – Sveti Sava, našoj deci iz Cikaga održao predavanje.
– Hvala vam na poklonu jer znam kako je tamo na Zapadu. Mi smo samo cuvari ove kuce i možemo samo da se molimo za vas darodavce, a vaš poklon iskoristicemo za zidanje novog konaka – rekao je potom otac Gerasim, zahvaljujuci se u ime manastira na donaciji koju je igumaniji manastira Žica mati Jeleni u ime mladih iz Cikaga urucio gospodin Jovo Smiric, predsednik folklorne grupe „Gavrilo Princip“.
Na toplom prijemu domacinima zahvalio se prota Luka Lukic, paroh crkve „Sveti Simeon Mirotocivi“ iz Cikaga.
– Mi smo došli da se poklonimo svetinjama, ali i da vam pokažemo da smo uz vas i da se zajednicki pomolimo za duhovni preporod i za bolje dane naše dece.
Pred Žicom i suze! Jova Smiric, predsednik „Gavrila Principa“, dajuci izjavu lokalnoj televiziji ne uspeva da sakrije osecanja.
Izliv emocija primetan je bio kod gostiju i pred novom školom u Bogutovcu. đaci su pevali pesmu o Srpkinji koja po Kosovu od tri boje bere cvece za venac koji simbolizuje krv, nebo i slobodu. A onda prica o osmom aprilu kada je njihova stara škola srušena do temelja.
I mnogi opet placu u ucionici u kojoj je smešteno osam najmodernijih „pentijum“ kompjutera sa svom potrebnom opremom koju su vršnjaci iz Cikaga poklonili svojim novim prijateljima u Bogutovcu, da im, kako neko rece, „budu prozor u svet“. A, onda se iz desetine grla predvodenih cuvenim srpskim pojcem LJubom Manasijevicem zaorilo „Vostani, Serbije“.
Suze u Bogutovcu
Dragi gosti nisu mogli da se uzdrže od suza ni kad su autobusi stigli u selo Bogutovac, nadomak Kraljeva u kome su rane od NATO bombardovanja još sveže i svuda vidljive.
– Ovo je bila železnicka stanica, ovde su bile porodicne kuce, a ovaj temelj to je škola, srušili su je do zemlje – pokazao je gostima Milan Glišovic, predsednik Društva „Jelena Anžujska“.
Mala Aleksandra Premovic iz Cikaga trudila se da svojoj vršnjakinji osmogodišnjoj LJubici sa kojom je svecano u rad „pustila“ kompjutersku mrežu pokaže kako da „otvori“ neku igricu.
Od Bogutovca, dolinom jorgovana, pored drevnog Maglica, opet stalno uz price Milana Glišovica, one ljudske, obicne iz poslednjeg rata, stiglo se do drevnog manastira Gradac u kome je cas istorije mladima iz Cikaga priredio glumac i scenarista i reditelj Momir Bradic i dramska umetnica Vesna Pavlovic. I ovde, naravno, gosti iz Cikaga nisu došli prazne ruke. Za dogradnju i obnovu svetinje stigao je prilog kao i zajednicka slika dva društva „Božur“ i „Gavrilo Princip“. Mladi iz Cikaga su potom boravili u Ušcu gde su se, iako umorni, uhvatili u kolo.
Vreme je da se krene nazad u Vrnjacku Banju. Mlade igracice iz društva „Božur“ i „Gavrilo Princip“ cekaju novi nastupi u Nišu, Cacku, pa u Kraljevu, Beogradu. A treba, u meduvremenu, videti i mnogo drugih svetih mesta. A vremena je, ipak, malo.
