Republicki ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Goran Pitic ocenio je da bismo bili zadovoljni da do kraja ove godine dobijemo barem polovinu sredstava obecanih na donatorskoj konferenciji, odnosno 600 do 700 miliona dolara ili oko milijardu maraka.
„Za sada je polovina od te sume, ili blizu 400 miliona dolara, u fazi realizacije, a najveci deo tih sredstava bice usmeren u energetiku, rezervne delove i eventualni uvoz struje, zatim poljoprivredu za nabavku dizel goriva, dubriva i stocne hrane, u podršku privatizaciji i razvoju malih i srednjih preduzeca i najzad u zdravstvo i nabavku lekova, socijalne programe i podršku budžetu“, izjavio je Pitic „Glasu javnosti“.
Uticaj politicke krize
Upitan da li politicka kriza kod nas može da ugrozi ovu pomoc, Pitic je odgovorio:
– Ne verujem da ce biti ugrožen deo humanitarne pomoci, ali, u svakom slucaju, može biti dovedena u pitanje sadašnja blagonaklonost donatora i usporen rad državnih administracija u delu pomoci od koje se upravo ocekuje da obezbedi u narednim mesecima neophodne „bajpasove“ u državnim finansijama.
Objašnjavajuci na cemu se zasniva prognoza da bi u poslednjim mesecima ove godine ekonomska i socijalna situacija trebalo da bude bolja, Pitic je rekao da je Švajcarska najavila da je spremna da pomoc od 40 miliona švajcarskih franaka utroši do kraja ove godine – za humanitarne svrhe, energiju i transport, pomoc institucijama i gradovima i za podršku budžetu.
Naredne nedelje bi trebalo da se efektuira francuska pomoc od 15 miliona maraka za isplatu decjih dodataka u Srbiji. Austrijanci su spremni da u socijalu usmere cetiri miliona maraka i još deset u privatni sektor.
„U narednih sedam meseci Velika Britanija bi izdvojila oko 16 miliona maraka za pomoc najugroženijim slojevima stanovništva i novosiromašnima, a od 30 miliona dolara koje je obezbedila Svetska banka u narednim mesecima bi 9,2 miliona, takode, bilo usmereno u socijalu“, podsetio je Pitic.
Norvežani ce sa 15 miliona maraka finansirati nekoliko programa, a nemacka pomoc ce popraviti daljinsko grejanje i vodosnabdevanje u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
U toku je realizacija ugovora s Evropskom bankom, „teškog“ 120 miliona maraka namenjenih Beogradu, a od ugovorene pomoc EU od 240 miliona evra, 75 odsto bi trebalo da se realizuje do kraja ove godine – u energetici, poljoprivredi, zdravstvu i za razvoj opština na jugu Srbije, pre svega Preševa.
