Jugoslovenska Savezna uprava carina, iz mnogo razloga jedna od najinteresantnijih državnih službi za naše gradane u inostranstvu, najavljuje krupne korake u sopstvenoj modernizaciji. Ideja elektronizacije carinskog postupka u najkracem bi znacila – prelaz preko granice u jednom dahu.
– Naš informacioni sistem je integralan po svim pitanjima, što znaci da je svaka naša ispostava povezana sa centralnom zgradom Savezne uprave carina u Beogradu 24 casa dnevno. Stižu nam sve informacije koje se obraduju u osnovnom poslu carine, a to je pracenje, kontrola i zaštita robe, ljudi i novca – kaže za „Vesti“ Miloš Kostic, nacelnik Racunskog centra Savezne uprave carina.
Trenutno je u izradi ozbiljna strategija razvoja buduce generacije informacionog sistema carinske službe. Kako kaže Kostic, jedan takav projekat je podnet Svetskoj banci na razmatranje i po svemu sudeci prisutno je zadovoljstvo druge strane.
Strategija razvoja
– Projekat je definisan u obliku neceg što se zove „inicijativa jednog elektronskog prozora“, što podrazumeva automatizaciju i elektronsku obradu svih procesa koji se dešavaju na granicnom prelazu i unutrašnjim carinarnicama – objašnjava Kostic.
On podseca da na carini nisu carinici jedini subjekti koji treba da obavljaju neke kontrole.
– Kada dodete na granicu tamo je i pogranicna služba policije koja je zadužena za kontrolu putnih isprava, zatim carinici koji vrše pregled robe, novca i ljudi i citav niz inspektorata, državnih agencija koje kontrolišu hranu, onemogucavajuci unošenje opasnih materija. Putnici se uglavnom ljute na carinu kada se stvore dugacke kolone, ne razmišljajuci da postoji još pet subjekata države na granici – istice Kostic.
Naš sagovornik objašnjava da je cilj nove inicijative objedinjavanje svih postupaka – kompanija koja uvozi, ili špediter, ili obican putnik, sa samo jednim zaustavljanjem prolaze sve neophodne kontrole i obavljaju sve uplate,koje država od njih zahteva.
Svetska banka je podržala ovaj projekat, kao i Vlada SAD, koja je ponudila donaciju u obliku konsultantskih usluga. Ukupna vrednost projekta bi trebala da bude od 10 do 15 miliona dolara. Ova cifra podrazumeva kako elektronsku modernizaciju carine, tako i osavremenjivanje Službe za borbu protiv krijumcarenja, kao i laboratorija koje se koriste za hemijske analize u utvrdivanju porekla, sastava i cistoce robe.
„Majkrosoft“ najbolji partner
Sagovornik „Vesti“ podvlaci da je „Majkrosoft“ jedna od najnaprednijih kompanija u domenu softvera na svetu.
– Naša carina kompjutere koristi vec 27 godina. U ovom poslu tražimo najbolje partnere, a „Majkrosoft“ je svakako jedan od njih – istice Kostic.
Konacna visina ove investicije bice poznata do 31. januara iduce godine kada bude gotova celokupna tehnicka dokumentacija. Izrada tolike dokumentacije traje bar godinu dana, ali naši strucnjaci ce to uraditi za šest meseci.
Dinamika je sledeca; da se do 15. decembra ove godine izradi kompletan plan, do 31. januara sva tehnicka dokumentacija, do kraja februara se sve podnosi Upravnom odboru direktora Svetske banke, a od 15. marta ce najverovatnije doci ocekivani novac.
Projekat modernizacije carine približio bi Jugoslaviju svetu, po primeni tehnologija koje se koriste u ovoj oblasti.
Naš sagovornik naglašava da je jako važno povezivanje sa Svetskom carinskom organizacijom sa kojom se stalno moraju razmenjivati podaci o krijumcarenju. I Evropska ekonomska komisija, u okviru Ujedinjenih nacija, veoma je zainteresovana da finansira kompletan projekat standardizacije elektronskih dokumenata izmedu privrednih subjekata i države.
Svet i mi
– Sve ono što se danas vidi u svetu, u naredne tri do cetiri godine ovim projektom ce biti preneseno i kod nas – istice Kostic.
Borba protiv krijumcarenja
Miloš Kostic za „Vesti“ kaže da se u borbi protiv krijumcarenja „gine i dan i noc“, od kako je na celo Savezne uprave carina došao novi direktor Vladan Begovic. Ipak, Kositc upozorava na problem finansiranja:
– Skrecemo pažnju vladi da je jako teško da se covek sa prihodima od tri stotine maraka mesecno, bori da zaustavi šleper koji vredi nekoliko stotina hiljada maraka!
– Ako govorimo o elektronizaciji sa stanovišta carine, postoji razlika izmedu putnickog i teretnog saobracaja kada je rec o obradi razlicitih podataka. Ali stepen modernizacije nece biti razlicit. Razlog modernizacije je prvenstveno povecanje kontrole i samim tim suzbijanje korupcije i krijumcarenja.
Cilj nam je da brzo razmenjujemo informacije sa ostalim carinama u Evropi, pre nego što se roba pojavi na samoj granici. Tu je i povecanje prihoda države, kao i lakši protok roba preko granice. Moramo da pokažemo da smo sposobni da pratimo Evropu, a sve to moramo da radimo transparentno, kako bi poboljšali sliku o ovoj instituciji – prica Kostic.
