Narodni pokret „Otpor“, ocajnicki tražeci razlog postojanja posle pada Miloševica kao NATO posle pada Berlinskog zida, lansirao je kampanju protiv korupcije. „Bez anestezije“ – kaže kljucni slogan kampanje. Osnovni postulat borbe protiv korupcije unutar svakog sistema jeste transparentnost – dostupnost javnosti podataka o izvorima finansiranja, nacinu odlucivanja i nacinu trošenja novca. To se pre svega odnosi na državne organe, ali i sama organizacija koja pretenduje da se protiv korupcije bori mora svoj rad podvrci oku javnosti. „Otpor“ taj napor nije ucinio, nije ni pokušao da prvo pocisti u sopstvenom dvorištu.
To, naravno, ne dovodi u pitanje znacaj ove organizacije u obaranju Miloševicevog režima, niti hrabrost njenih mladih clanova. Otporaše, medu kojima je bilo i mnogo maloletnika, policija je privodila i maltretirala, a neki od njih su dobili i ozbiljne batine. Tek uz pomoc „Otpora“ veliki broj gradana Srbije stekao je pravu sliku tadašnjeg režima. To je istina, ali mnogo onoga u šta su otporaši pokušavali da ubede javnost nije.
Na pocetku su pripadnici ovog pokreta osnovanog u jesen 1998. godine tvrdili da „Otpor“ nema veze s politickim partijama. Kasnije, sve do oktobra prošle godine, aktivisti „Otpora“ su nastojali da se predstave kao savest srbijanske opozicije, koja poziva na prestanak svada i odgovornost. Politicke partije su, medutim, odigrale kljucnu ulogu u osnivanju i razvoju pokreta, a sve vreme su glavnu rec vodili visoki opozicioni omladinski funkcioneri.
Rastko Šejic, jedan od osnivaca ove organizacije, opisao je sastav prvobitnog tima „Otpora“:
– Tu su bile tri grupe ljudi: studenti, ljudi iz nevladinih organizacija i omladinci DS. Bilo je osam ljudi iz DS i tri nestranacka coveka.
Posle bombardovanja, kada se videlo koliki je potencijal novog oblika borbe protiv uzdrmanog režima, velike opozicione stranke su pohrlile da uclane svoje podmlatke u „Otpor“. Nagli rast clanstva u unutrašnjosti u velikoj meri je posledica borbe DS i SPO za kontrolu nad „Otporom“. SPO je izgubio bitku.
O „Otporu“ postoji i fama da je rec o organizaciji sa horizontalnom strukturom bez hijerarhije i lidera. Jedan od aktivista „Otpora“ iz Vladicinog Hana opisao je krajem prošle godine „Njujork tajmsu“ svoju prvu posetu centrali u Beogradu, u decembru 1999. godine:
– Prvo su me dobro ispitali, a onda mi dali letke, nalepnice, plakate, majice, 130 dolara i mobilni telefon.
Iako struktura „Otpora“ pre 5. oktobra nije bila cvrsta, nijednog trenutka nije postojala dilema cija se rec sluša. „Otpor“ su osnovali veterani studentskog protesta 1996/97. Idejni voda je od pocetka do dana današnjeg bio Srda Popovic, student biologije, danas poslanik DS u Skupštini Srbije i savetnik premijera Zorana đindica za ekologiju. Od 1992. godine bio je odbornik DS u Skupštini opštine Vracar i Grada Beograda, kasnije portparol Gradskog odbora DS. Poluformalno je u „Otporu“ bio zadužen za ljudstvo.
Advokati Slobodan Homen i Nenad Konstantinovic, inace braca od tetaka, pravni su zastupnici „Otpora“. Homen, prvi predsednik Studentskog parlamenta, vodio je sektor medunarodne saradnje „Otpora“ i bio važan covek u dotoku obimne medunarodne pomoci koju je dobila ova organizacija.
Ivan Andric, sada poslanik Gradanskog saveza u Skupštini Srbije i clan Upravnog odbora Doma omladine Beograda, bavio se marketingom i sloganima.
Predrag Lecic, istaknuti clan SPO, organizovao je distribuciju propagandnog materijala „Otpora“.
Vukašin Petrovic, sadašnji sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije i clan Saveta Radio Beograda, bio je zadužen za medije. Petrovic je takode clan DS.
Uticajni clanovi „Otpora“ bili su, izmedu ostalih, Dejan Randic, sada takode clan Upravnog odbora Doma omladine i uz to potpredsednik Opštinskog odbora DS Vracara, Slobodan đinovic, Jovan Ratkovic, sada zaposlen u ambasadi SRJ u Briselu, i Vlada Pavlov, clan SPO, zaposlen u ambasadi SRJ u Kanadi.
Da sistem kontrole odozgo postoji, pokazuju i slucajevi Rastka Šejica i Borisa Karajicica. Šejic je napustio „Otpor“ 1999, pošto je, kako kaže, ostatak rukovodstva poceo o njemu da širi glasine kako radi za DB i da je pripadnik neke sekte. Karajicic, jedan od osnivaca „Otpora“, danas poslanik Pokreta za demokratsku Srbiju u Republickoj skupštini, naprosto je bojkotom izguran iz organizacije kada se prikljucio partiji generala Momcila Perišica. Tako se ispostavlja da „horizontalna organizacija“ najviše pogoduje spletkama, a najmanje odgovornosti.
Još jedna mistifikacija, koja pada u vodu vec samim navodenjem sadašnjih funkcija i zaposlenja neformalnog rukovodstva „Otpora“, bila je da otporaši nisu zainteresovani za vlast. Tome u prilog ne govori ni cinjenica da je posle oktobarskih dogadaja postignut nezvanican dogovor unutar DOS da otporašima pripadnu mesta u upravnim odborima domova kulture i domova omladine širom Srbije. Otud „Otpor“ ima vecinu u UO Doma omladine Beograda.
Postoji nekoliko primera da su se istaknuti otporaši okoristili svojim politickim angažmanom. Sedište „Otpora“ nalazi se u Knez Mihailovoj ulici 46 u Beogradu, u stanu ciji je vlasnik porodica Slobodana Homena. Telefon se vodi na Homenovu majku Dušanku Subotic-Homen, poznatog beogradskog advokata. „Otpor“ iznajmljuje ovaj stan (ako ne novcem od donacija, cime onda?), mada nije poznato za koju sumu. U opticaju je suma od nekoliko hiljada maraka mesecno. Koliko god da košta, ostaje nedoumica na cijoj je strani bio Homen prilikom sklapanja ove pogodbe.
Da li je zastupao interese svoje porodice ili pokreta ciji je pripadnik?
Slobodan đinovic je bio znacajan covek u „Otporu“ zbog svojih kontakata sa americkim Medunarodnim republikanskim institutom (IRI), jednim od najvažnijih finansijera akcija „Otpora“. đinovic je jedan od osnivaca nevladine organizacije Centar za politicke analize (CPA). Ova organizacija je, uz nesebicnu pomoc IRI, pripremana da postane alternativni sistem javnog informisanja za slucaj da Miloševic zatvori sve nevladine medije. CPA je kasnije prerasla u preduzece „Mediaworks“, koje se danas, osim objavljivanja vesti na svom Internet sajtu (koji je istovremeno i sajt CPA), bavi i pružanjem usluga bežicnog pristupa Internetu. Direktor preduzeca „Mediaworks“ je Slobodan đinovic, a firma ima ugovore o pristupu Internetu putem radio-veza sa, kako piše na sajtu, saveznom vladom, saveznim parlamentom, Ministarstvom za energetiku, Saveznim sekretarijatom za informisanje i Tanjugom.
Kako je ovaj vredan posao sklopljen, pod kojim uslovima, i kako je „Mediaworks“ dobio dozvole za frekvencije, javnosti nije poznato. U svakom slucaju, „Mediaworks“ je privatno preduzece nastalo na donacijama koje je medunarodna zajednica upucivala u Srbiju radi rušenja Miloševica.
Ivan Andric je sa Dejanom Randicem otvorio marketing agenciju „Gistro“.
– Agencija radi kampanje za „Otpor“, tako da sam sa njima u svakodnevnoj komunikaciji – izjavio je pre nekoliko meseci Andric za „Blic News“.
I on se, dakle, trudi da novac ostane u porodici.
Srda Popovic, narodni poslanik i premijerov savetnik za ekologiju, istovremeno je predsednik ekološke nevladine organizacije „Grin fist“ (Zelena pesnica). Funkcioner „Grin fista“ je i Predrag Lecic. Nije sporno ni to što je Popovic za simbol svoje organizacije uzeo „Otporovu“ pesnicu obojenu u zeleno (mada su se neki pripadnici „Otpora“ pobunili protiv ovog prisvajanja simbola), niti to što je broj telefona ove organizacije identican broju telefona „Otpora“ u Knez Mihailovoj ulici. Sporno je, medutim, to što Popovic u svojstvu vladinog funkcionera pregovara o stranim donacijama vrednim milione dolara (na sastanku Regionalnog programa za obnovu životne sredine u Sarajevu 5. septembra, Popovic je, na primer, bio šef državne delegacije), a sa druge strane vodi organizaciju koja u trošenju tih para blisko saraduje sa novim vlastima (na primer akcija „Zeleni pauk“, koju je „Grin fist“ sprovodio u Beogradu sa Parking servisom i Gradskim zelenilom). Možda u svemu tome nema niceg protivzakonitog, ali šta ce savetnik savetovati premijeru, da u neku državnu ekološku akciju ukljuci „Grin fist“ ili neku drugu od brojnih ekoloških organizacija u Srbiji?
Ne zavaravajmo se, nevladine organizacije su, ukoliko imaju dobre veze sa inostranstvom, vrlo profitabilan biznis, pa je jednako nedopustivo i da premijer ili ministar spoljne trgovine budu direktori neke spoljnotrgovinske kompanije i da najviši državni funkcioner zadužen za ekologiju bude predsednik neke ekološke organizacije.
Posle oktobra u „Otporu“ je pocelo razmimoilaženje oko nove uloge i nacina organizacije pokreta. Struju koja se zalaže za prerastanje „Otpora“ u politicku partiju predvode Homen i Konstantinovic. Ma kakva bila sudbina „Otpora“, možda bi bilo pošteno da antikorupcijsku strategiju prvo primene na sebi. Ali ne „bez anestezije“. Ma prema kome da je usmeren, sadizam je teško opravdati.
Evo crte!
Posle objavljivanja teksta o ulozi americkog pukovnika Roberta Helvija u formiranju „Otpora“ i milionima dolara uloženim u aktivnost ove organizacije u Srbiji, Ivan Marovic, jedan od celnika ove organizacije, na konferenciji za novinare izjavio je da je tekst u „Blic Newsu“ „narucen od strane onih kojima smetaju reforme u društvu“. Neki dnevni listovi preneli su ovu tvrdnju, ali ne i odgovor „Newsa“, istog dana prosleden novinskim agencijama. Svako radi svoj posao…
Ivan Marovic na pomenutoj konferenciji nije demantovao navode iz našeg teksta – a nije ni mogao. Optužio nas je za jedno od najnecasnijih dela u novinarstvu, za „pisanje po narudžbini“. Ne znamo sa kakvim se novinarima druži, ali „News“ po narudžbini ne piše. I zbog toga, evo istine o „Otporu“.
Jedna od kampanja „Otpora“ uoci izbora 24. septembra vodena je pod sloganom „Izadi na crtu“.
Evo crte!
Momcilo Petrovic
