U centru jugoslovenske diplomatije, velelepnom zdanju na uglu ulica Nemanjine, Kneza Miloša i Bircaninove, u Beogradu, vec mesecima traje veliko spremanje. Ne samo da se obnavlja zgrada, oštecena u bombardovanju NATO-a, vec i celokupna diplomatsko-konzularna služba koja je, kao i sve u ovoj zemlji, platila visoku cenu izolacije i samoizolacije jedne pogubne politike u poslednjih desetak godina. Da ce taj proces biti veoma dug i nimalo lak svedoce i brojni majstori koji u ovoj zgradi rade svakodnevno, istovremeno sa zaposlenima u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove.
U pojedinim delovima Saveznog ministarstva SMIP-a „metla“ je vec pocistila nemali deo obnovljene zgrade, ali i dobar deo kadrova, odanih oslonaca Miloševiceve vlasti. Promene nisu izvršene samo radi promena, vec zbog povratka Jugoslavije u svet, na mesto koje joj pripada u zajednici demokratskih naroda.
Kadrovska obnova
– Stanje diplomatske službe u celini, koje su nasledile nove demokratske vlasti, bilo je znatno gore nego što se i pretpostavljalo. U skladu sa odlukama državnih organa, odmah se pristupilo reorganizaciji diplomatske službe i njenoj kadrovskoj obnovi. Polazeci od interesa naše zemlje i njenog novog medunarodnog položaja, cilj je da se stvori savremena diplomatska služba koja bi bila što efikasnija u obezbedivanju medunarodnih uslova za brži razvoj SRJ i zaštitu njenih interesa u medunarodnim odnosima. Iako je, do sada, zamenjen veci broj ambasadora i šefova diplomatskih misija, kao i drugih diplomatskih službenika, može se slobodno reci da je ostvarivanje ovog zadatka, ipak, na pocetku. Nova kadrovska politika, školovanje i obrazovanje službenika za diplomatiju, veoma je složen i dugorocan zadatak – kaže Dušan Lazic, generalni sekretar SMIP-a, napominjuci da je za naše diplomatske predstavnike u inostranstvu, u meduvremenu, angažovan jedan veoma širok i kvalifikovan krug ljudi iz oblasti nauke, kulture, publicistike… To predstavlja znacajan momenat u obnavljanju, može se cak reci u renoviranju diplomatske službe – dodaje Lazic.
Tokom proteklih meseci izabrano je tridesetak ambasadora i šefova misija, a u proceduri je imenovanje još dvadesetak. Svi ambasadori koji su opozvani iz politickih razloga, ili im je istekao mandat, vratili su se u Jugoslaviju, osim bivšeg ambasadora u Moskvi Borislava Miloševica, koji je ostao tamo da živi i radi. Neki od njih su ponovo na fakultetima, deo je u penziji, a preostali su ostali u SMIP-u, na raspolaganju, i primaju plate po saveznim propisima. Vecina istaknutih Miloševicevih ambasadora danas ne ucestvuje aktivno u politici – povukli su se, retko svracaju u zgradu Ministarstva, ali redovno podižu plate. Neki od njih, uocavajuci „pukotine“ u DOS-u, posle višemesecnog cutanja, poceli su javno da nastupaju, ukljucujuci se u polemike oko diplomatije i predstavljajuci se kao navodni zaštitnici profesionalizma u ovoj oblasti. Videci da su „preživeli“, punih usta, kritikuju novu jugoslovensku diplomatiju i spoljnu politiku, koje u njihovo vreme nije ni bilo, jer da smo je imali ne bismo doživeli izolaciju i izopštenje iz diplomatskih mapa sveta.
Bez mistifikacije
U skladu sa promenama u jugoslovenskoj spoljnoj politici i obnavljanjem urušenih institucija sistema, diplomatska služba se danas popunjava na tri nacina. U prvoj grupi diplomata nalaze se profesionalci koji su vec radili i rade u SMIP-u. U drugoj su pretežno novoizabrani ambasadori iz redova stranackih prvaka, ali i javnosti dobro poznate nestranacke licnosti. U trecoj su mladi, kvalifikovani kadrovi, koji se primaju u službu i kojima ce to biti dugorocno, profesionalno opredeljenje.
SMIP planira raspisivanje dva konkursa, tokom ove godine, za prijem novih ljudi. Na prvi konkurs, koji je u toku, za nešto starije, do 35 godina, javilo se gotovo 500 kandidata. Deo njih je odmah odustao kada je saznao kako su male plate u ovoj instituciji. Posle više provera i testova, u finalu, za izbor 35 službenika ostalo je 130 kandidata.
– Potrebni su nam novi i sveži ljudi koji nisu optereceni politikom koja se vodila u proteklih deset godina. Spoljna politika ove zemlje je bila upropašcena. Zna se ne može svako da da bude diplomata (ali je bio) jer je diplomatija ipak specificna, profesionalna delatnost, koja zahteva i posebna znanja i obrazovanje. Imamo u SMIP-u profesionalce koji znaju posao, koji su se u proteklom periodu držali dosta po strani od aktuelne politike, cekajuci normalna vremena i na njih se, u velikoj meri, možemo osloniti. S druge strane, postoji jedan broj veoma lojalnih Miloševicevih ljudi i oni ne mogu biti nosioci i sprovodioci nove diplomatije. Zbog svega toga, veoma je važno da se napravi dobar balans izmedu postojecih kadrova i onih novih koji dolaze, a nedostaju im neki elementi profesionalnog znanja iz ove oblasti. Pri tome, valja izbeci dve krajnosti, jedna je relativizacija profesionalizma, a druga njegova mistifikacija kroz pokušaj odbrane stecenih pozicija – kaže ambasador Vladimir Vereš, direktor Direkcije za analizu, planiranje i informisanje u SMIP-u.
Koalicioni i republicki kljucevi
Odabir kadrova koji ce nas predstavljati u svetu, medutim, nije samo stvar SMIP-a. Postoje i neki drugi, odlucujuci kljucevi, barem kada je rec o ambasadorima i onima koji su rezultat sporazuma DOS-a i njegovog koalicionog partnera u Saveznoj skupštini – Socijalisticke narodne partije Crne Gore. Prema tom sporazumu, dve trecine ambasadora su iz Srbije a jedna trecina iz Crne Gore. Na koalicionim partnerima je odluka o tome ko ce koga predložiti za ambasadora. I jedni drugima se ne mešaju u kadrovsku politiku. U SMIP-u bi, možda samo teorijski, mogli da stave zamerku na odredeni predlog, ali to bi bilo mešanje u koalicioni sporazum i ambasadori se prihvataju onako kako odluce ove dve koalicije. Kad se DOS i SNP dogovore na SMIP-u je samo da organizuje odgovarajucu obuku kako bi novi kadrovi savladali što brže diplomatski zanat i krenuli u odredenu zemlju.
Predlozi za sva ambasadorska mesta usvajaju se konsenzusom na sastancima koalicionih partnera i nije obavezno da budu clanovi odredenih stranaka, mada je, prema dosadašnjem izboru, gotovo svaka stranka dobila i po nekog „svog“ ambasadora. Nakon tih dogovora predlog se dostavlja Saveznoj vladi na konacno odlucivanje posle cega predsednik Jugoslavije imenuje ambasadore i potpisuje ukaz o njihovom postavljenju. Imena novopostavljenih ambasadora javno se objavljuju tek kada dobiju agreman iz odredene zemlje, mada se kod nas ni taj, u svetu dobro poznat obicaj, ne poštuje. Javnost se i pre imenovanja „zabavlja“ pricama o kandidatima i samokandidatima kojima ih obilato snabdevaju pojedine stranke, clanice vladajucih koalicija, zaboravljajuci da to više nisu njihovi ambasadori i da ne treba da polažu racune šefovima stranaka, vec da oni predstavljaju Jugoslaviju i njenu spoljnu, a ne stranacku politiku.
Jugoslovenska diplomatija se u stvarnosti susrece sa još jednim problemom. Crnogorske vlasti ne priznaju Saveznu vladu, a time ni ambasadore izabrane iz ove republike i imenovane od strane predsednika Jugoslavije. Naprotiv, paralelno sa jugoslovenskom, grade i sopstvenu diplomatsku mrežu koja ne održava nikakve kontakte sa SMIP-om, pa se, s pravom, može postaviti gorko pitanje: koga predstavljaju jugoslovenski ambasadori, ako ih jedna federalna jedinica na priznaje. Da li samo Srbiju ili i Crnu Goru?
Nov sistem odabira
– Ambasador za svoj rad odgovara SMIP-u, Saveznoj vladi i predsedniku Jugoslavije koji ga imenuje i može opozvati. Instrukcije se dobijaju iz Ministarstva: od ministra, njegovih pomocnika, zamenika ili iz direkcije za pojedine regione. Svaki ambasador je deo jednog mehanizma i mora se ponašati po utvrdenim pravilima, bez obzira na to šta je i gde je bio pre ulaska u diplomatsku službu. To važi u celom svetu pa bi moralo i u Jugoslaviji – dodaje Vereš i nastavlja: – Ovo nije bila rutinska smena vlasti, ovo je korenita promena sistema. Profesionalni aparat ne može da se pravi od nule, moraju se vršiti promene u hodu, što dovodi do raznih komplikacija. Diplomatija je, ipak, odraz stanja u državi, odraz stranackih odnosa i sukoba. Zbog svega toga, postavljanje na noge ove službe nece biti ni lako niti ce ici tako brzo. Uprkos brojnim problemima, rezultati naše spoljne politike i naše diplomatije su veoma vidljivi i njeni uspesi se moraju uvažavati.
Politicke i ekonomske reforme u zemlji obavezuju i SMIP da izradi nov, celovit sistem odabira diplomatskih kadrova, pri cemu bi osnovni kriterijum trebalo da bude znanje neophodno za diplomatsku službu, a ne samo partijska lojalnost, što je u prošlosti bilo od presudnog znacaja, od cega još uvek nisu imune ni nove vlasti.
– Celokupna reorganizacija SMIP-a ne zavisi samo od dobro osmišljenih ideja vec i od finansijskih sredstava koja su izuzetno ogranicena. Postoji više varijanti za racionalniji rad cime se ne bi ugrozila naša saradnja sa odredenim zemljama. Jedna od ideja je stvaranje regionalnih centara, odnosno da jedna ambasada pokriva više zemalja, što je praksa i država koje su znatno bogatije od Jugoslavije. Razmišlja se i o tzv. skandinavskom modelu – da se ambasadori akredituju u pojedinim zemljama, a da im sedište bude u Beogradu. Nekoliko puta bi godišnje putovali u te zemlje i održavali kontakte i saradnju sa njihovim vlastima. Sve ovo je na liniji spoljne politike naše zemlje koja želi da bude aktivan cinilac u medunarodnim odnosima, ali i njenih realnih ekonomskih i materijalnih mogucnosti – istice generalni sekretar Dušan Lazic i dodaje da je ranija sistematizacija predvidala 110 diplomatsko-konzularnih predstavništava od cega je danas u funkciji znatno manji broj.
– Jedna od najvažnijih funkcija naših ambasada trebalo bi da bude predstavljanje ekonomskih interesa naše zemlje – napominje Vladimir đeric, savetnik saveznog ministra za inostrane poslove. – Ambasade bi morale da olakšaju pristup jugoslovenskih privrednika na ta tržišta, da omoguce medusobne kontakte, obezbede prohodnost našim ljudima. Zbog toga je veoma važno da se ojaca ekonomski sektor pri ambasadama. Uostalom i funkcija spoljne politike je u tome da promoviše našu zemlju, da privuce strane investitore. Sada smo u fazi donacija, ali sledi i faza investicija u cemu bi znacajnu ulogu trebalo da odigra naša spoljna politika i u okviru nje diplomatsko-konzularna predstavništva. Kod ljudi koji se bave ovom profesijom mora se razviti samoinicijativnost, samostalnost i odgovornost, moraju se izgraditi autonomni cinovnici. To je dug proces, jer smo nasledili jednu atmosferu straha koja je dugo vladala u SMIP-u. Period izolacije i samoizolacije je ostavio poražavajuce tragove, a diplomatija traži neprestano usavršavanje i sticanje novih znanja.
Vize i vizni režim
– Znam da su gradani svesni promena u našoj spoljnoj politici, da ih vide, ali isto tako znam da bi želeli da ih što pre osete kada putuju u inostranstvo, da ne cekaju dan i noc pred vratima pojedinih ambasada za vize – kaže Goran Svilanovic, savezni ministar za inostrane poslove, i dodaje: – Cinimo sve što je u našoj moci da se vizni režim liberalizuje, kako sa pojedinim susednim zemljama, tako i sa clanicama Evropske unije. U više navrata sam razgovarao i sa ambasadorima pojedinih zemalja u Beogradu, da barem povecaju broj osoblja u konzularnim odeljenjima kako bi naši gradani brže dolazili do viza. Medutim, da bismo ušli u grupu zemalja pod „šengenskim kišobranom“ za cije gradane ne trebaju vize (Bugarska je vec ispunila te uslove) potrebno je prethodno mnogo toga da se promeni u samoj Jugoslaviji – da se izgrade stabilne institucije sistema i da se postigne odredeni stepen ekonomskog razvoja. Za to ce nam, verovatno, trebati najmanje tri do cetiri godine. Voleo bih da se to i pre dogodi, ali to ne znaci da i mi sami ne možemo liberalizovati vizni režim kako bismo olakšali dolazak u zemlju, narocito poslovnim ljudima iz zemalja Evropske unije.
Kad su u pitanju eks-jugoslovenske države Slovenija i Hvatska, nadam se da ce i tu uskoro doci do poboljšanja viznog režima. Slovenci su otvorili ambasadu u Beogradu tako da ce se ubrzo vize moci tu dobijati. Kada je u pitanju Hrvatska, u svim bilateralnim kontaktima potenciram problem viza. Ja sam pobornik velike liberalizacije s naše strane i izdavanja viza s rokom važenja od šest meseci ili godinu dana, da ne bi gradani za svako putovanje morali da vade vize i da danima prikupljaju potrebnu dokumentaciju – istice Svilanovic.
Radmilo Kljajic
——————————————————————————–
Goran Svilanovic: Mi smo mala i siromašna zemlja
Zadovoljan sam ponovnom integracijom Jugoslavije u medunarodne organizacije i povratkom u Ujedinjene nacije. Pri tome, valja istaci izuzetnu podršku velikih sila, clanica grupe „G 8“, Evropske Unije i Kine. U uspeh naše spoljne politike svakako se može ubrojati i dobra saradnja sa svim susedima, uspostavljanje diplomatskih odnosa sa eksjugoslovenskim republikama (Slovenijom, Hrvatskom, Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom) kao i obnavljanje diplomatskih odnosa sa Albanijom.
Nisam zadovoljan dosadašnjom reorganizacijom Saveznog sekretarijata za inostrane poslove jer smo tu tek na pocetku promena. Nasledili smo jednu imperijalnu spoljnu politiku koju u velikoj meri treba reorganizovati i prilagoditi kako našem mestu i ulozi u svetu tako i našim finansijskim mogucnostima. U proteklom periodu primili smo oko 120 novih ljudi, ali i dalje imamo potrebu za mladim i obrazovanim kadrovima. U toku je izrada nove sistematizacije u SMIP-u koja predvida i manji broj zaposlenih, tehnicku modernizaciju i kadrovsku obnovu (u SMIP-u danas radi gotovo 1400 ljudi). Naporedo sa tim priprema se i plan reorganizacije diplomatsko-konzularne službe. Predložicemo Saveznoj vladi i privremeno zatvaranje 14 ambasada, u skladu s promenama u jugoslovenskoj spoljnoj politici, ali ce se, uskoro, verovatno ukazati i potreba za otvaranjem nekih novih, kao što smo to uradili u Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini. Moracemo, verovatno, da otvorimo i još neke konzulate, prema potrebama naše iseljenicke zajednice: u Cikagu, San Francisku, Sao Paulu, na Novom Zelandu.
Mi moramo shvatiti da smo mala, siromašna zemlja (ovde mnogi misle da smo važniji za svet nego što stvarno jesmo) i da svoj odnos prema ostalim državama prilagodimo kritickom pogledu prema samima sebi, da se u skladu sa tim i ponašamo, odnosno da u skladu sa tim gradimo kako spoljnu tako i unutrašnju politiku.
——————————————————————————–
Ko su novi ambasadori
Jugoslavija trenutno u svetu ima 69 ambasada i pet diplomatskih misija u kojima radi 39 ambasadora i šefova misija (od toga njih sedmoro je opozvano) i 35 otpravnika poslova.
Na nove dužnosti, u toku ove godine, postavljeni su sledeci ambasadori i šefovi misija:
Engleska – ambasador dr Vladeta Jankovic, radovni profesor Filološkog fakulteta, roden 1940. u Beogradu (Srbin)
Meksiko – ambasador dr Vesna Pešic, viši naucni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu (Srpkinja)
Indonezija – ambasador Veljko Cagorovic, dipl. mašinski inžinjer, zamenik saveznog ministra za razvoj, nauku i životnu sredinu, roden 1947. na Cetinju (Crnogorac)
Grcka – ambasador dr Dušan Batakovic, docent na Filozofskom fakultetu, roden 1957. u Beogradu (Srbin)
Slovacka – ambasador dr Miroslav Kopecni, generalni direktor Instituta za nuklearne nauke u Vinci, roden 1946. u Tuzli (Srbin)
Kanada – ambasador Miodrag Perišic, književnik (završio Filozofski fakultet), roden 1948. u Subotici (Srbin)
Italija – ambasador Miodrag Lekic, diplomirani politikolog, (dosadašnji ambasador u Rimu od 1994. do 1999), roden 1947. u Baru (Crnogorac)
Austrija – ambasador Mihajlo Kovac, diplomirani politikolog, savetnik za medijska pitanja kancelarije UN za vezu sa Saveznom vladom, roden 1946. u Subotici (Madar)
Bugarska – ambasador Cedomir Radojkovic, dipl. pravnik, clan Glavnog odbora i izvršni direktor Gradanskog saveza, roden 1954. u Beogradu (Srbin)
Madarska – ambasador dr Dejan Janca, profesor medunarodnog javnog prava, roden 1928. u Subotici (Srbin)
Misija SRJ pri OEBS u Becu – šef misije magistar pravnih nauka Branislav Milinkovic, ambasador u SMIP-u, roden 1961. u Pljevljima (Crnogorac)
Misija SRJ pri OUN u Njujorku – šef misije dipl. pravnik Dejan Šahovic, ambasador u SMIP-u, roden 1955. u Beogradu (Srbin)
Misija SRJ pri EU u Briselu – šef misije dr Pavle Jevremovic, ambasador u SMIP-u, roden 1940. u Užicu (Srbin)
Makedonija – ambasador Biserka Matic, novinar (završila Filozofski fakultet), rodena 1937. u Saraorcima kod Smedereva (Srpkinja)
Rusija – ambasador Danilo Vuksanovic (završio Tehnološko-metalurški fakultet), savezni ministar privrde i unutrašnje trgovine, roden 1946. u Podgorici (Crnogorac)
Francuska – ambasador Radomir Diklic, dipl. pravnik, direktor novinske agencije Beta, roden 1945. u Beogradu (Srbin)
Kuba – ambasador dr Ljiljana Kadic, docent na Pravnom fakultetu u Podgorici, rodena 1953. u Sarajevu (Crnogorka)
Kina – ambasador Ilija đukic, dugogodišnji diplomata, roden u Novom Ruicu, Kosovo i Metohija, 1930. (Crnogorac)
Nemacka – ambasador Milovan Božinovic (završio Filozofski fakultet), opunomoceni ministar u SMIP-u, roden 1947. u Surduku (Jugosloven)
Portugalija – ambasador dr Ljiljana Radulovic, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu, rodena 1950. u Nišu (Crnogorka)
Brazil – ambasador Radivoje Lazarevic, magistar politickih nauka, potpredsednik Nove demokratije, roden 1962, Ogladenovac kod Valjeva (Srbin)
Ceška Republika – ambasador dr Aleksandar Ilic, docent na Filološkom fakultetu u Beogradu, roden 1945. u Znojino, Ceška (Srbin)
Španija – ambasador magistar Trivo Indic, istraživac u Institutu za evropske studije, roden 1938. kod Sanskog Mosta (Srbin)
Slovenija – ambasador dr Ivo Viskovic, vanredni profersor na FPN u Beogradu, roden 1949. u Makarskoj (Hrvat)
Strazbur – generalni konzul Trojan Stankovic (završio Filozofski fakultet), zamenik generalnog direktora Instituta za strategijske studije i razvoj „Petar Karic“, roden 1942. u Leskovcu (Srbin)
