Plac je jedan, velicine skoro 30 ari, a lokacija primamljiva: Senjak. Valjda zato, postoje barem dve verzije razloga i nacina na koji je prodato zemljište u Vukovarskoj ulici koje je 1935. godine uknjiženo na ime patrijarha Varnave Rosica. Prici o prodaji prethodi, medutim, neckanje opštinskih vlasti oko toga hoce li, ili ne, uopšte prodati nacionalizovanu zemlju.
Posle patrijarhove smrti, zemljište je 1937. godine „prebaceno“ u vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, da bi zatim, 1959. godine, bilo nacionalizovano i postalo vlasništvo države, što je bilo sve dok nije isparcelisano i na licitaciji 7. novembra 2001. godine prodato Filipu Cepteru i Nebojši Gavrilovicu.
Dogovor
Plac patrijarha Varnave, ukupne velicine 80 ari, isparcelisan je pošto je 6. septembra ove godine nadležnoj strucnoj službi takav zahtev uputio Izvršni odbor opštine, ali bez znanja njegovog predsednika Stanimira Zornica (Demokratska stranka Srbije) i bez potpisa, a sa pecatom Izvršnog odbora (ovaj papir stavljen je NIN-u na uvid) koji je tu stavio potpredsednik IO iz Demokratske stranke Nikola Saveski „na osnovu Regulacionog plana koji je na snagu stupio u martu 2000. godine, prema kome su i izdvojene tri parcele površine od tridesetak ari“, kako Saveski rece u izjavi za NIN.
Prethodno, dok je predsednik Zornic bio na godišnjem odmoru, 24. avgusta IO formira „komisiju za sprovodenje javnog nadmetanja za dodelu gradskog gradevinskog zemljišta“, a na njeno celo dolazi Duško Tomaševic iz DSS-a. Desetog oktobra u listu „Danas“ izlazi oglas Direkcije za gradsko gradevinsko zemljište kojim se, upravo na inicijativu opštinske komisije, raspisuje za 25. oktobar javno nadmetanje za ukupno devet parcela na Dedinju i Senjaku, od kojih tri sa placa patrijarha Varnave (nacionalizovana je, inace, i još jedna od ponudenih parcela). I tu nastaje citava zbrka, pošto u meduvremenu i opštinsko predsedništvo (15. oktobra), i komisija (17. oktobra), i Izvršni odbor (23. oktobra), svi jednoglasno, odlucuju da se oglas poništi, odnosno da se (sporna) zemlja ne prodaje dok se ne donesu zakoni o denacionalizaciji i lokalnoj samoupravi, o cemu se pismima obaveštava i Direkcija za gradsko gradevinsko zemljište.
Uporedo, medutim, prijave za licitaciju uredno se prikupljaju, primaju se i uplate depozita od 10 odsto od najniže utvrdene cene (izmedu devet i po i deset i po miliona dinara, odnosno oko trista hiljada maraka, za svaku od tri parcele o kojima je ovde rec) kao ulaznica za licitaciju, i zainteresovani ucesnici pojavljuju se zakazanog datuma u zgradi opštine Savski venac. Tu, prema zapisniku, bivaju obavešteni da se licitacija odlaže (a ne da se poništava, kako je dva dana ranije odlucio IO), i to ne zbog spomenute odluke, koja ucesnicima u licitaciji nije cak ni saopštena, vec zbog nedostatka kvoruma medu clanovima komisije (prisutan bio samo jedan od ukupno trojice).
Zavodenje
Nova runda javnog nadmetanja zakazuje se za 7. novembar. A šestog novembra, Izvršni odbor menja svoju odluku donetu samo dve nedelje ranije, i vecinom glasova od šest prema jedan odlucuje da se licitacija ipak obavi; onaj jedan je glas predsednika IO Stanimira Zornica, dok je medu vecinskih šest i glas Srdana Debeljkovica, takode clana DSS-a, koji je prema Zornicevim recima na toj sednici „bio zaveden pogrešnim informacijama“.
Zašto je odluceno da se nacionalizovana zemlja ipak proda uprkos ranijim odlukama i obecanjima? Nikola Saveski najpre odgovara da je sve uradeno po zakonu, da je bilo slicnih javnih nadmetanja i za brojne druge nacionalizovane placeve po ovom gradu, te da je „radi komunalnog uredenja naša procena bila da to zemljište treba staviti na konkurs, jer su predvidena ulaganja u infrastrukturu ogromna“. Takode, nastavlja Saveski, i „ljudi su vec dali 10 posto depozita za ucešce u konkursu“.
Isto ce, da je sve uradeno u skladu sa zakonom, u saopštenju dostavljenom NIN-u ustvrditi i Direkcija za gradevinsko zemljište, navodeci i da je licitacija od 7. novembra bila „prvo javno održano nadmetanje za dodelu gradskog gradevinskog zemljišta na podrucju Dedinja, koje je u prethodnom periodu postalo sinonim za mahinacije i nepoštovanje osnovnih propisa u gradevinarstvu, što ukazuje na cvrstu odluku gradskih vlasti da radi iskljucivo u skladu sa zakonom“. Podseca Direkcija u saopštenju i da je u prethodnih godinu dana Srpskoj pravoslavnoj crkvi dodelila cetiri lokacije na podrucju grada (Labudovo brdo, Višnjicka banja, Kotež i Žarkovo), i to besplatno.
I pravni zastupnik SPC-a Bogoljub Cvetinovic kaže da su „oni formalno-pravno imali uslove za prodaju“, medutim, dodaje i da je Crkva ipak iznenadena ovim „nelogicnim i neshvatljivim“ postupkom kome su se, pre nego što je sproveden do kraja, i pismeno usprotivili.
S druge strane, Nikola Saveski tvrdi da mu je, prilikom konsultacija sa Pravnom službom SPC koje su prethodile prodaji spornog zemljišta, receno da je Crkva izgubila interesovanje za plac u Vukovarskoj broj dva pošto je, na osnovu odluke Drugog opštinskog suda od 4. decembra 1996. godine, dotadašnjim zakupcima stanova u bivšoj kuci patrijarha Varnave dozvoljeno da te stanove otkupe.
S trece strane, opet, u pismu patrijarha srpskog Pavla upucenom opštinskim vlastima stoji da je Crkva „iz sredstava javnog informisanja došla do saznanja da je izložena javnoj prodaji kuca sa pripadajucim joj placem i pomocnim objektima, u kojoj je živeo i upokojio se blaženopocivši patrijarh srpski Varnava“, uz molbu opštini da „preduzme potrebne mere da se – do stupanja na snagu odgovarajuceg zakona – obustavi rasparcavanje i bilo kakva prodaja oduzete imovine Srpske pravoslavne crkve, a u konkretnom slucaju nepokretnosti blaženopocivšeg patrijarha Varnave“.
Prica o prodaji dela placa u Vukovarskoj 2 svoj vrhunac doživljava kada iz duhovnih sidemo u svetovnije sfere i pogledamo zapisnik sa licitacije. Rec je, dakle, o tri parcele sa placa patrijarha Varnave pod oznakama 9-5, 9-8 i 9-9, za koje su se prijavili Filip Cepter (9-5), Filip Cepter i preduzece za izgradnju, trgovinu i usluge VSOP iz Beograda (9-8), te Nebojša Gavrilovic i Aleksandar Stanišic, direktor VSOP-a, za parcelu 9-9.
Licitacija
Prva parcela prodata je Filipu Cepteru, kao jedinom ponudacu, za pocetnu sumu od 10 418 743,60 dinara, a kako se „nadmetalo“ za ostale dve, citiracemo zapisnik: „Pocetna cena (parcele 9-8) je 9 473 670,60 dinara. Predložena je slobodna licitacija, i zastupnik preduzeca VSOP povecao je pocetnu cenu na iznos od 9 480 000,00 dinara, dok je punomocnik (Filipa Ceptera) advokat Gordana Kojadinovic povecala iznos na 9 484 000,00 dinara. Nakon toga, zastupnik preduzeca VSOP je odustao od dalje licitacije.“
U slucaju parcele 9-9, direktor VSOP-a Aleksandar Stanišic odustao je od nadmetanja pošto je Nebojša Gavrilovic povecao pocetnu sumu od 9 575 000,00 dinara za pet hiljada dinara. Dodajmo, takode, da je VSOP slicnu upornost u licitiranju pokazao i prilikom licitiranja za još jednu od ponudenih parcela, 29-3, koja je kupljena pošto je pocetna cena od 4 261 904,40 dinara povecana na 4 270 000,00 dinara.
Da rezimiramo, preduzece VSOP i njegov direktor Aleksandar Stanišic odustajali su od dalje licitacije pošto bi pocetne sume bile povecane za ne više od tri stotine maraka. Ovo ce navesti predsednika IO Stanimira Zornica na zakljucak da „postoji sumnja da je licitacija bila dirigovana“, a istu mogucnost prihvata i Nikola Saveski, koji kaže da je „ocigledno da su se medusobno dogovorili u meduvremenu izmedu otkazane i održane licitacije“.
Navodi Saveski i da misli da je i preduzece VSOP na licitaciji dobilo (kupilo) jednu od ponudenih parcela, medutim, išcitavanje zapisnika pokazalo je da to nije tacno.
Cena
Kako u „Cepteru“ i VSOP-u komentarišu tok javnog nadmetanja u kome su ucestvovali, nismo uspeli da saznamo, pošto su nam prvi u poslednjem trenutku otkazali zakazani razgovor, za koji zatim tokom naredna cetiri dana (ukljucujuci i vikend, doduše) više nisu imali vremena, dok drugi, barem kod službe 988, uopšte i nisu registrovani.
Sve u svemu, parcele sa placa patrijarha Varnave, prosecne velicine desetak ari, kupljene su na „prvom javno održanom nadmetanju“ za po trista i nešto hiljada maraka, s tim što ce se i ova suma prepoloviti ukoliko se novac uplati odjednom tako da ce ar placa nove vlasnike stajati oko 15 hiljada maraka.
Vredi na ovom mestu navesti rezultate NIN-ove mini-ankete medu uglednijim beogradskim firmama za promet nekretnina, koji su pokazali da je tržišna vrednost jednog ara na ovoj lokaciji izmedu 50 i 60 hiljada maraka. Opšti komentar na izlicitirane cene, dodajmo i to, bio je, „Stvarno!? Pa, to je džabe.“
Saveski pak kaže da je ovde rec samo o osnovnoj ceni koja ce biti uvecana ostalim dažbinama za uredenje zemljišta i infrastrukture, koje ce pored ostalog podrazumevati i kupovinu trafo-stanice cija je cena preko 100 hiljada maraka.
U svakom slucaju, kupovina je zakljucena i ugovori overeni, a poslednju priliku da nešto izmeni nezadovoljna Demokratska stranka Srbije imace, možda, na sednici Skupštine opštine, ako uspe da usaglasi stavove deset svojih, i ako na svoju stranu pridobije još devet tudih odbornika, koliko joj fali da bi imala vecinu u opštinskoj skupštini. Opet, ni to nece vredeti baš ništa ukoliko se ispostavi da skupština nije vlasna da poništi konkurs i licitaciju, a kako stvari izgledaju, sva je prilika da ce se upravo to na kraju i ispostaviti.
